Tri načina na koja bi sukob u Ukrajini mogao da eskalira i uvuče NATO

Foto: Tanjug/AP

NATO ministri su se prošle nedelje sastali u Briselu i razgovarali o tome koliko daleko bi trebalo da idu u snabdevanju Ukrajine vojnom opremom.

Tokom ovog sukoba NATO je pokušavao da odgovori na izazov kako da svom savezniku Ukrajini da dovoljno vojne podrške da se brani, bez ulaženja u direktan konflikt i u rat sa Rusijom.

Preporučujemo

Ukrajinska vlada sve vreme poziva da joj se pruži pomoć.

Ako želi da ima ikakve šanse da odbrani nadolazeći napad Rusije na region Donbasa na istoku zemlje, kaže da su joj hitno potrebne dodatne zapadne rakete Džavelin, Stinger i Starstreak protivtenkovske i protivvazdušne rakete koje su njene snage već koristile za takav efekat u ovom ratu.

Sve to dobija, ali Ukrajina želi više, piše BBC. Ona želi tenkove, ratne avione, dronove i napredne sisteme protivvazdušne odbrane od raketa kako bi se suprotstavili sve većoj upotrebi ruskih vazdušnih udara i raketa dugog dometa koji stalno troše ukrajinske strateške zalihe goriva i drugih osnovnih stvari.

Ono što NATO i dalje zadržava od uplitanja u sukob jeste eskalacija.

Šta je Zapad do sada dao Ukrajini?

• više od 30 zemalja obezbedilo je vojnu pomoć Ukrajini, uključujući milijardu evra od EU i 1,7 milijardi dolara od SAD
• zalihe su do sada ograničene na oružje, municiju i opremu za odbranu kao što su protivtenkovski i protivvazdušni raketni sistemi
• Stingers koji su prenosivo protivavionsko oružje koje se koristilo u Avganistanu protiv sovjetskih aviona
• Starstreak je prenosivi protivvazdušni sistem napravljen u Velikoj Britaniji
• članice NATO-a plaše se da bi snabdevanje veće opreme za ofanzicu kao što su tenkovi i borbeni avioni moglo da dovede do otvorenog konflikta sa Rusijom
• to, pak, nije sprečilo Češku da Ukrajini pošalje tenkove T72.

Predsednik Putin je ranije u ovom sukobu podsetio svet da je Rusija nuklearna sila i da svoje strateško nuklearno odvraćanje podiže na viši stepen pripravnosti.

SAD nisu sledile njihov primer jer nisu otkrile kretanje ruskih nuklearnih bojevih glava iz njihovih bezbednih skladišnih bunkera. Ali Putin je rekao svoju poentu.

Međutim, ima onih koji veruju da Putin blefira i da bi NATO trebalo da učini više.

- Bili smo previše oprezni u sistemima naoružanja koje smo hteli da obezbedimo. Potreban nam je snažniji stav. Dajemo Ukrajincima dovoljno da prežive, ali ne i da pobede i to se mora promeniti - rekao je britanski poslanik Tobijas Elvud, koji predsedava komitetom za odbranu u parlamentu.

Kako tačno bi sukob između Ukrajine i Rusije mogao da eksalira u sveobuhvatni evropski konflikt koji bi uvukao i NATO?

Postoji niz potencijalnih scenarija koji će nesumnjivo zaokupiti umove zapadnih ministarstava odbrane.

Ovo su samo tri od njih:

1. Protivbrodska raketa koju je isporučio NATO ispaljena od strane ukrajinskih snaga u Odesi pogađa i potapa ruski ratni brod u Crnom moru uz gubitak skoro 100 mornara i desetine marinaca. Broj smrtnih slučajeva ove veličine u jednom udaru bio bi bez presedana i Putin bi bio pod pritiskom da odgovori u nekom obliku.

2. Ruski strateški raketni udar gađa konvoj za snabdevanje vojnom opremom koji prelazi iz zemlje NATO-a, poput Poljske ili Slovačke, u Ukrajinu. Ako bi se žrtve pretrpele na NATO-ovoj strani granice, to bi potencijalno moglo da izazove član 5 ustava NATO-a, dovodeći ceo savez u odbranu napadnute zemlje.

3. Usred žestokih borbi u Donbasu dogodila se eksplozija u industrijskom objektu koja je rezultirala oslobađanjem toksičnih hemijskih gasova. Iako se to već dogodilo, nije bilo prijavljenih smrtnih slučajeva. Ali ako bi to rezultiralo masovnim žrtvama koje se vide u sirijskoj upotrebi otrovnog gasa u Guti i ako bi se utvrdilo da su ga namerno izazvale ruske snage, onda bi NATO bio obavezan da odgovori.

Sasvim je moguće da se nijedan od ovih scenarija neće ostvariti, ali dok su zapadne nacije pokazale redak stepen jedinstva u snazi svoje reakcije na rusku operaciju, postoje sugestije da su samo reaktivne i da ne razmišljaju o tome šta bi trebalo da bude kraj igre.

- Veće strateško pitanje jeste da li se naša vlada bavi kriznim upravljanjem ili stvarnom strategijom. To bi zahtevalo razmišljanje o ovome do kraja - rekao je jedan od britanskih najiskusnijih vojnih zvaničnika, koji je želeo da ostane anoniman.

(Telegraf.rs)