Mine u Crnom moru velika opasnost za plivače: Bugarska izdala upozorenje, Rumunija deaktivira uređaje u vodi

Foto: Profimedia/Nina Liashonok/Avalon

Pre mesec dana, muškarac star 50 godina ušao je u mirne vode sa plaže u ukrajinskom gradu Odesi. Svakog vikenda tokom leta, kupao se u plićaku i lovio puževe, koji su u ovom gradu prava morska poslastica.

Međutim, tog 11. juna u plićaku je eksplodirala mina i ubila ga, a njegova porodica je sa plaže posmatrala užas.

Preporučujemo

Crno more je zagađeno stotinama mina koje su obe zaraćene strane bacile tokom sukoba u Ukrajini. Ovo je ozbiljna pretnja za ljude, ali i za brodove i predstavlja prepreku za ponovno otvaranje ruta za transport žitarica koje je zaustavila moskovska blokada mora.

- To je zaista veliki problem. Ove mine su tu sa drugim neeksplodiranim napravama iz Drugog svetskog rata koje i dalje nalazimo. Glavna briga je što ne znamo koliko je mina bačeno tokom pomorske blokade. Biće potrebno mnogo vremena da se voda očisti od ovih predmeta - kaže Vladlen Tobak, bivši instruktor ronjenja ukrajinske mornarice i osnivač škole ronjenja u Odesi.

Kijev i Moskva okrivljuju jedni druge za bacanje mina u Crno more. Obim rudarskih operacija ostaje nepoznat, ali Sergej Bračuk, portparol regionalne vojne administracije u Odesi, kaže da je Rusija bacila između 400 i 600 mina u morsku zonu Ukrajine.

U martu, rusko ministarstvo odbrane i državna bezbednosna agencija, FSB, upozorili su na "plutajuće ukrajinske mine kod obale Odese". Moskva ruska vo je saopštila da je ruska je mapirala oko 370 ukrajinskih morskih mina.

Morske mine, dizajnirane da eksplodiraju kada trup broda dođe u kontakt sa njima, prikačene su za čelični kabl kako bi se zadržale pod vodom. Međutim, mogu da se olabave tokom oluja i da plutaju na velike udaljenosti morskim strujama.

Ovo oružje nije zabranjeno međunarodnim sporazumima, za razliku od nagaznih mina. Međutim, međunarodno humanitarno pravo propisuje određena pravila. Na primer, države mogu da ih smeste u svoje teritorijalne vode da brane svoje obale od spoljnih napada. Haška konvencija zabranjuje upotrebu lebdećih mina u međunarodnim vodama.

U junu, Ukrajina je javno priznala da je "postavila pomorske mine u cilju ostvarivanja prava na samoodbranu kako je to predviđeno članom 51 Povelje UN". Vlada je istovremeno zabranila kupanje na obali. Ali sa temperaturama koje dostižu 35 stepeni, mnogi ljudi ignorišu ograničenja i odlaze na plažu.

Roman Kostenko, član ukrajinskog parlamenta i komandant ukrajinskih specijalnih snaga, potvrdio je za Gardijan da su minirali obalu i neka područja bliže obali kako bi sprečili ruski napad iz vode.

Prisustvo morskih mina takođe predstavlja ozbiljnu pretnju za druge zemlje koje se graniče sa Crnim morem. Bugarski zvaničnici upozorili su građane koji žive u blizini obale da paze na mine, dok Rumunija radi na deaktiviranju uređaja pronađenih u njenim vodama, navodi se u izveštajima. Što se tiče Turske, čini se da su najmanje dve mine odlepršale do obale, primorajući Ankaru da razgovara o tom pitanju sa Moskvom i Kijevom.

(Telegraf.rs)