Trijumf Havijera Mileja na izborima u Argentini takođe predstavlja i veliku pobedu za Trampa

Havijer Milej, samoproglašeni anarho-kapitalistički predsednik Argentine, ostvario je ubedljivu pobedu na parlamentarnim izborima. Nakon godine obeležene radikalnom štednjom, ekonomskim previranjima i političkim skandalima, ovaj ishod je ništa manje nego izuzetan.

Njegova koalicija "La Libertad Avanza" nadmašila je očekivanja, osvojivši više od 40 odsto glasova širom zemlje, značajno nadmašivši glavnu opozicionu koaliciju "Fuerza Patria", koja je osvojila oko 32 odsto.

Ova pobeda jača zakonodavnu moć predsednika i, što je ključni faktor, postavlja ga kao ozbiljnog kandidata za reizbor 2027. godine, navodi se u analizi portala The Conversation, koju prenosimo.

Izbori su u širokoj javnosti tumačeni kao referendum o mandatu Havijera Mileja, koji je počeo u decembru 2023. Njegova pobeda je dokaz uspešne strategije polarizacije i sposobnosti da sebe predstavi kao jedinog nosioca nade i "spasenja" u periodu dugotrajne ekonomske stagnacije i opadanja realnih prihoda.

Međutim, narativ ove pobede ne može se odvojiti od dramatične intervencije američke vlade u cilju stabilizacije klimave argentinske ekonomije. Ova intervencija je lokalni parlamentarni izbor transformisala u globalnu geopolitičku tačku napetosti.

Prva godina Mileja na funkciji predsednika bila je obeležena pristupom koji je novinari opisali kao "motorna testera" u javnoj potrošnji. Smanjeno je desetine hiljada državnih radnih mesta i zamrznute su javne investicije. Ove mere su bile bolne, dovodeći do zatvaranja firmi i gubitka radnih mesta, ali su takođe donela opipljive, iako krhke, makroekonomske dobitke.

Godišnja inflacija, koja je u aprilu 2024. dostigla vrhunac od 289 odsto, spuštena je na oko 32 odsto do oktobra 2025. Država je takođe ostvarila prvi fiskalni suficit za više od 10 godina. Ipak, neposredna izborna "životna linija" bila je intenzivna vladina kontrola cene američkog dolara.

Dugotrajna nestabilnost argentinskog pezosa, uz čestu visoku inflaciju, stvorila je dvostruki sistem. Pezos se koristi za svakodnevne transakcije, dok je dolar preferirana valuta za štednju i veće kupovine, poput nekretnina.

Administracija Havijera Mileja mnogo se trudila da kontroliše devizni kurs, čime je stvorila privremeni, ali opipljiv osećaj stabilnosti neposredno pre izbora. Ova stabilnost je bila ključna za birače pogođene nestabilnošću.

Takođe je došla uz visoku cenu - veliko oslanjanje na finansijsku podršku Vašingtona. Kako su se rezerve centralne banke Argentine smanjivale, a valutna kriza se nadvijala, američka vlada pod predsednikom Donaldom Trampom brzo je delovala kako bi spasila situaciju.

Sporazum o zameni valuta od 20 milijardi američkih dolara između Ministarstva finansija SAD i centralne banke Argentine formalizovan je 20. oktobra. Ova finansijska pomoć, kojoj je ubrzo usledila dodatna najavljena pomoć do 20 milijardi američkih dolara iz privatnih banaka i suverenih fondova, nesumnjivo je bila tempirana da učvrsti poziciju predsednika Argentine pre izbora.

Tramp je eksplicitno povezao nastavak ove pomoći sa pobedom Mileja, upozoravajući:

"Ako izgubi, nećemo biti velikodušni prema Argentini".

Pobeda Mileja je jasna pobeda za njegovog saveznika u Vašingtonu, koji se zalagao za finansijsku pomoć kao strateški potez za podršku "velikoj filozofiji i ponovo učiniti Argentinu velikom".

Otvorena i odlučna intervencija američke vlade označava promenu kakva nije viđena u Latinskoj Americi možda još od Hladnog rata. To signalizira da su se Argentina, i Latinska Amerika u širem smislu, vratile na geopolitičku šahovsku tablu.

Za SAD, ovo je manje stvar mentalnog afiniteta, a više strateške konkurencije u resursima. Latinska Amerika poseduje ogromne rezerve prirodnih resursa, uključujući kritične minerale poput litijuma, koji su suštinske komponente globalnog lanca snabdevanja čistom energijom.

Podrška Vašingtona Mileju je potez kojim se osporava rastuće ekonomsko i političko uporište Kine u regionu. To osigurava da ključni dobavljač resursa i trgovinski partner ostane čvrsto u američkoj orbiti. Milej je, zauzvrat, zainteresovan da obezbedi američka ulaganja u ključne sektore kao što su nafta, gas i rudarstvo. Svi ovi sektori su ključni za njegove planove ekonomskog oporavka.

Obračun za opoziciju

Rezultati izbora su definitivno potvrdili duboku i upornu političku polarizaciju u Argentini. Tradicionalna strategija levocentričke opozicije, čekanje da štednja i skandali aktuelnog predsednika stvore nezadovoljstvo, nije uspela da donese pobedu. Ovo bi trebalo da natera opoziciju da započne period fundamentalnog preispitivanja sebe.

Ali, po mom mišljenju, uspeh Mileja nije samo proizvod "krize predstavljanja", gde tradicionalne stranke ne uspevaju. Umesto toga, on deluje kao verni predstavnik novog, reaktivnog globalnog društva. Ovo društvo je duboko skeptično prema institucionalnom posredovanju, preferirajući jake izvršne lidere i one koji se smatraju "rešavaocima problema" u odnosu na politiku zasnovanu na konsenzusu.

Milejev radikalni eksperiment je preživeo svoj prvi veliki izborni test. Njegova stranka, uprkos ograničenoj bazi u argentinskom Kongresu, obezbedila je dovoljno mesta da bude snažna zakonodavna snaga. To znači da je sada sposobna da potvrdi predsedničke vetoe i unapredi ključne poreske i radne reforme.

Takođe je postavio snažnu novu putanju za zemlju, onu koja je čvrsto povezana sa geopolitičkim strategijama SAD, njenog nezaobilaznog novog partnera. Politika Havijera Mileja je tu da ostane u Argentini i Latinskoj Americi.

(Telegraf.rs)