Ukrajina širi "listu želja" zbog nadolazeće zime: Šta bi mogli da dobiju od naoružanja?

Foto: Wikimedia/U.S. Army photo

Dok ukrajinske snage sada uspevaju da povrate gradove koji su bili pod ruskom kontrolom, Kijev prepravlja svoju listu želja kada je reč o naoružanju od zapadnih zemalja i priprema vojsku za borbe u teškim zimskim uslovima, piše američki Politico.

Na vrhu liste Kijeva je novi protivvazdušni sistem zbog bojazni da bi ruski predsednik Vladimir Putin mogao da intenzivira napade na civilne mete, s obzirom na gubitke na frontu.

Preporučujemo

Nedavno je i bivši generalni sekretar NATO Anders fog Rasmusen ocenio da je Ukrajina uspela da spreči većinu ruskih napada, ali da se mogu očekivati veći ruski raketni napadi na ključnu ukrajinsku infrastrukturu.

Rasmusen se ove nedelje sastaje sa američkim zvaničnicima u Vašingtonu i u misiji je Kijeva gde je sa glavnim savetnikom ukrajinskog predsednika Andrejom Jermakom radio na razvoju bezbednosnog koncepta Ukrajine. Taj plan najpre predstavlja Vašingtonu a zatim i evropskim prestonicama.

Rasmusen: Cilj je da osposobimo Ukrajince da se sami brane dugoročno

- Važno je reći Putinu da Zapad neće samo godinu dana isporučivati oružje Kijevu i da ne govorimo o slanju naše vojske na ukrajinsku teritoriju. Cilj je da ih osposobimo da se brane dugoročno - kaže Rasmusen.

Ovaj plan ohrabruje zapadne sile da daju dugoročne bezbednosne garancije Ukrajini, uljučujući stalnu materijalnu podršku za vojna dejstva i obnovu ukrajinske vojne industrije kako bi zemlja mogla da počne proizvodnju svog naoružanja narednih godina.

- Moramo da isporučimo sve što Ukrajincima treba da se zaštite od raketnih napada iz Rusije - rekao je Rasmusen.

Međutim, u okviru vojnog paketa pomoći od 625 miliona dolara koji je Bajdenova administracija nedavno najavila, nije pomenut novi protivvazdušni sistem, već uglavnom precizni artiljerijski i raketni sistemi i municija.

Ovo oružje i municija biće značajni narednih nekoliko nedelja kako Ukrajinci nastavljaju kontraofanzivu.

Predviđeno je da Kijev dobije dva unapređena raketna sistema zemlja-vazduh do novembra, koji mogu da obore dronove, projektile i helikoptere, a što Ukrajina i želi, kažu američki zvaničnici.

Ali, postoji bojazan da ovi sistemi zajedno sa još šest predviđenih za naredni period, neće stići dovoljno brzo da zaštite ukrajinsko nebo ako zatreba.

Prva dva protivvazdušna sistema NASAMS "nisu dovoljna vazdušna odbrana", kaže ukrajinski savetnik koji je želeo da ostane anoniman dodajući da su potrebni sistemi srednjeg ili većeg dometa.

Zapad neće da se odrekne svojih najnaprednijih raketnih sistema

Proći će vreme dok takvo oružje ne stigne u Ukrajinu jer zapadne zemlje nisu voljne da se odreknu svojih naprednih raketnih odbrambenih kapaciteta. Osim toga, za ugovoraranje, proizvodnju i obuku vojnika da njima upravljajju potrebne su godine, piše Politico.

Bajdenova administracija naoružava Ukrajinu planski, šaljući najpre artiljeriju i municiju za direktnu borbu i sklapajući ugovore sa vojnom industrijom za sisteme NASAMS.

Te dve strategije odgovaraju hitnim potrebama Kijeva, i obezbeđuju dosledan priliv naoružanja narednih godina. SAD takođe razgovaraju sa Kijevom i vojnom industrijom i o eventualnom slanju sistema Patriot i borbenih aviona F-16.

Upitan da prokomentariše ukrajinske zahteve za zimu, jedan visoki zvaničnik ministarstva odbrane SAD ukazuje da su SAD isporučili protivazdušne radare zajedno sa dva sistema NASAMS. Takođe su pomogle da se prebaci slovački vazdušni sistem S-300 u aprilu nakon čega su SAD, Nemačka i Holandija poslale raketne sisteme Patriot u Slovačku kako bi podržale njenu vazdušnu odbranu.

S obzirom na veličinu Ukrajine i linije fronta duge nekoliko stotina kilometara, nije moguće zaštiti svaki deo od raketnih napada ruskih podmornica u Crnom moru i bombardera sa raketama dugog dometa koji lete u blizini ukrajinske granice.

Nedostatak kapaciteta nije samo problem Ukrajine, ali bi mogao da utiče na usporavanja isporuka oružja Kijevu.

- Poslednje dve decenije, SAD i saveznici su skinuli sa liste prioriteta vazdušne sisteme kratkog dometa i one za odbranu od krstarećih raketa - kaže Tom Karako iz Centra za strateške i međunarodne studije ističući da primer Ukrajine pokazuje da postoji velika potražnja za protivvazdušnom odbranom koja se ne može brzo i lako ispuniti.

- Možemo pomoći Ukrajincima sistemima Džavelin i Stinger jer su oni decenijama u skladištima, ali to nije slučaj sa sistemima za odbranu od krstarećih i balističkih raketa - naglašava.

Za Kijev su najveći problem napad na Zaporožje i teškoće da se predvide sledeći Putinovi potezi.

Rasmusen kaže da se Ukrajini relativno brzo i u velikim količinama mogu poslati nemački tenkovi Leopard, iako Berlin još uvek odbija da ih isporuči tvrdeći da ni druge velike sile nisu donirale teško naoružanje.

O ovome će biti reči na sastanku ministara odbrane NATO naredne nedelje u Briselu, kao i na sastanku Kontakt grupe za odbranu Ukrajine koju čini 50 zemalja i koja će razmotriti pitanje naoružavanja Ukrajine za sledeću fazu u ratu i duge, neizvesne zimske mesece koji predstoje.

Rasmusen kaže i da mu je kao Evropljaninu, neprijatno zbog, kako ocenjuje, veoma "skromnih evropskih doprinosa" borbi u Ukrajini.

- Iako moramo da priznam da se taj doprinos povećao prethodnih meseci, Nemci su mogli da urade više. Trebalo je da isporuče tenkove Leopard, a Francuska je trebalo pošalje više mobilnih haubica Cezar. Ukrajincima to očajnički treba, tako da se nadam da će te dve zemlje povećati svoje napore - zaključuje Rasmusen.

(Telegraf.rs)