Šta Tramp želi od međuizbora u SAD?

Bivši američki predsednik Donald Tramp je nagovestio da će se verovatno ponovo kandidovati za predsednika, ali to će verovatno objaviti tek posle izbora za Kongres.

Dakle, šta je to što on želi da se desi na međuizborima?

Ovi izbori će pokazati u kojoj meri je Republikanska partija postala ono što je sin bivšeg predsednika Donalda Trampa, Erik, više puta nazvao "Tramp strankom".

- On je doslovno doveo potpuno novu stranku koja se zalaže za nešto potpuno drugačije nego što je šira klasa Republikanske partije ikada zastupala - rekao je Erik Tramp konzervativnoj TV mreži Newsmax.

Međutim, ono što Tramp želi i ono što želi šira stranka nije uvek usklađeno.

Podržao je desetine kandidata za Kongres, kao i druge koji se kandiduju u trkama guvernera i za zakonodavna tela država.

Iako on nije na glasačkom listiću, mnogi politički posmatrači vide međuizbore kao lakmus test njegovog uticaja unutar stranke i njegove izborne održivosti uoči potencijalne predsedničke kandidature 2024. godine.

Da li će podrška Trampu uspeti?

Na izborima republikanaca, gde su birali partijske kandidate da se bore protiv demokrata, 221 kandidat koje je Tramp lično podržao pobedio je u trci, u poređenju sa samo 20 poraza.

To je 89 odsto uspeha, iako stručnjaci kažu da će neki od ovih kandidata već verovatno pobediti.

Za Trampa, uspeh njegovih favorizovanih kandidata može mu omogućiti da bolje proceni nivo uticaja koji ima na birače.

- Jedna od mera političke moći je sposobnost da se podrže kandidati, i bez obzira na to da li oni pobede ili ne - rekao je za BBC Džon Hudak, viši saradnik na Institutu Brukings sa sedištem u Vašingtonu, koji istražuje kampanje i izbore.

Hudak je dodao da, iako bi mu pobede mogle pomoći u budućnosti, međuizbori bi takođe mogli da budu "mač sa dve oštrice" za Trampa.

- Ako kandidati koje je podržavao izgube, to bi moglo dovesti do pitanja o njegovoj političkoj oštroumnosti - rekao je on.

Dag Hej, bivši portparol Republikanskog nacionalnog komiteta, upitao je koliko su Trampove podrške zaista bile uspešne.

Predsednik nije trošio mnogo na njihove kampanje, rekao je Hej, a njegova pojavljivanja predstavljala su "turneju žalbi" koja je više bila fokusirana na njega samog nego na kandidate.

Pomoć za izbore 2024.

Istorijski gledano, američka javnost je u velikoj meri ignorisala trke za državnog sekretara - poziciju koja pomaže u sprovođenju izbora.

Ali oni su sada postali fokus intenzivne nacionalne pažnje, posebno pošto su neki republikanski kandidati za ove funkcije, kao što su Mark Finčem iz Arizone i Kristina Karamo iz Mičigena, ponovili Trampove nedokazane tvrdnje da su izbori 2020. bili nelegitimni.

Neki su upozorili da bi mu izbor Trampovih saveznika na ove funkcije mogao pomoći u slučaju da ponovo pokuša da se kandiduje za predsednika 2024. godine.

- Pobeda na ovim izborima bila bi od pomoći u slučaju spornih izbora - objasnio je Met Lakomb, američki profesor politike na Univerzitetu Kejs Vestern Rezerv u Ohaju.

- Imanje saveznika, bilo na nacionalnoj ili podnacionalnoj funkciji, pomaže njegovoj političkoj budućnosti, pod pretpostavkom da on to želi - dodao je.

Hej je takođe izrazio zabrinutost da bi državni sekretari sa Trampom potencijalno mogli da "ponište slobodne i poštene izborne rezultate" u svoju korist.

Nema više saslušanja o neredima u Kapitolu?

Neposrednija korist za Trampa bi došla od kuće koju kontrolišu republikanci, što većina političkih analitičara sada smatra verovatnim ishodom na srednjem mandatu.

Ako se to dogodi, komisija Predstavničkog doma koja istražuje nerede 6. januara 2021. na američkom Kapitolu, koja je nedavno izdala pravni poziv kojim se nalaže Trampu da svedoči, mogla bi da bude raspuštena.

Tramp je u više navrata pokušavao da prikaže komitet kao varku koja je osmišljena da odvrati birače od "katastrofe" demokratske vladavine uoči međuizbora.

- To će verovatno biti demontirano - rekao je Grant Riher, profesor političkih nauka na Univerzitetu u Sirakuzi.

- On će tvrditi da ga to opravdava - dodao je.

Republikanci Predstavničkog doma takođe su navodno razgovarali o pokretanju sopstvenih istraga ako povrate većinu, uključujući i sam odbor od 6. januara ili Bajdenovu administraciju.

Kada će objaviti kandidaturu?

Tramp do sada nije zvanično najavio svoju nameru da se kandiduje za predsednika 2024. godine.

Međutim, na mitingu u Ajovi 3. novembra on je dao najsnažniji do sada nagoveštaj da to planira da uradi. On je hiljadama ljudi poručio: "Da bi naša zemlja bila veoma uspešna, bezbedna i slavna, vrlo, vrlo, vrlo verovatno ću to učiniti ponovo".

- Spremite se, to je sve što vam govorim. Vrlo brzo - dodao je on, govoreći uz aplauz publike.

Pozivajući se na neimenovane izvore u Trampovom taboru, nekoliko američkih medija, uključujući Axios i New York Times, kasnije je izvestilo da bi to saopštenje moglo da dođe već 14. novembra.

A to je istog dana kada mu je kongresni komitet koji istražuje navodnu umešanost Trampa u prošlogodišnje pobune na Kapitolu, naredio da se pojavi na svedočenju.

Iako se od njega očekuje da preuzme zasluge ako republikanci postupe dobro na izborima, neki stručnjaci spekulišu da bi se mogao kandidovati bez obzira na to kako se ponašaju njegovi kandidati. Naročito bliski ili sporni izbori mogli bi da na kraju pomognu u dobijanju podrške iz njegove baze usred stalnih tvrdnji da mu je ukradena pobeda 2020. godine.

- Ako njegovi kandidati izgube, on će tvrditi da su izbori pokradeni. To bi ga moglo ojačati - rekao je Hudak.

(Telegraf.rs)