Moskva teško opravdava rat nakon povlačenja iz Hersona: Šta sve brine Ruse?

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Shutterstock/Tanjug/Ap

Jednog snežnog popodneva u Moskvi ove nedelje, više ljudi ušlo je u ogromnu salu ispod zidina Kremlja, pored naoružane policije, kako bi videli izložbu o onome što Rusija i dalje opisuje kao "specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini" posle devet meseci rata.

Između slika bombardovanih ukrajinskih gradova i okrvavljenih tela civila predstavljenih kao herojske žrtve sukoba, posetiocima se prikazuje trijumfalni video snimak o nedavnoj aneksiji četiri ukrajinska regiona od strane Rusije, prenosi FT.

Preporučujemo

Međutim, otkako je izložba otvorena ranije ovog meseca, Rusija se povukla iz glavnog grada jednog od regiona - Hersona, ostavljajući za sobom bilborde na kojima je pisalo "Rusija je ovde zauvek".

Grad je pao u ruke Rusa u martu, već u prvim danima Putinove invazije. Propagandna izložba ostavila je Katju, sredovečnu nastavicu iz Moskve koja je na izložbu dovela đake, sa više pitanja nego odgovora.

Kaže da se pitala za koga su ove žrtve.

"Nikom ništa nije jasno. Prvo smo stigli do Kijeva, pa smo otišli, a koliko je ljudi ubijeno? Onda smo preuzeli Herson, pa ga napustili, koliko je ljudi tu stradalo", pita Katja.

Ona kaže da čak i vojnici, misleći na veterane koji su učestvovali u prethodnim ratovima, "znaju kako rat funkcioniše".

"Ali čak ni njima nije jasna ova strategija", zbunjena je Katja.

Rusi zbunjeni potezima Kremlja

Mnoge u Moskvi je povlačenje iz Hersona zbunilo i navelo ih da se zapitaju koliko ovaj rat košta Rusiju.

Najviše od svega, vest je pogoršala opštu, uzavrelu anksioznost koju ljudi osećaju od kraja septembra, kada je Putin najavio mobilizaciju i tako uneo rat direktno u ruske domove.

"Svi su nervozni, anksiozni, nesigurni. Svi su u depresiji", priča Katja misleći na svoje prijatelje, kolege i članove porodice, navodi Financial Times.

Iako se život u Moskvi nastavlja kao i uvek, sa gužvama u kafićima i restoranima, najnovija anketa nezavisnog centra Levada, objavljena prošlog meseca, pokazala je da je 88 odsto ljudi "zabrinuto" ili "veoma zabrinuto" zbog razvoja situacije u Ukrajini.

Samo 36 odsto Rusa je reklo da smatra da bi trebalo nastaviti borbe, a većina smatra da je vreme da se otpočnu mirovni pregovori. Međutim, ako su Rusi toliko zabrinuti oko rata, ne odaju utisak da su privrženi okupiranim teritorijama, koje je Moskva aneksirala. Rezultat toga je da su mnogi indiferentno reagovali na povlačenje iz Hersona.

"Naravno, neverovatno je kako su ruske vlasti tako lako rekle "zbogom" Hersonu. I deluje da se ljudi ne verzuju za nove teritorije", napisala je na društvenim mrežama Tatjana Stanovaja, osnivač političke konsultantske kuće R. Politik.

Ona je istakla nedavnu anketu Levade, u kojoj su Ruse pitali da kažu koje su to glavni događaji koje su zapamtili iz vesti. Samo 9 odsto ispitanika se prisetilo referenduma i aneksije, za koju je Rusija tvrdila da se proširila za preko 135.000 kvadratnih kilometara — iako se događaj desio dok je istraživanje sprovedeno.

Povlačenje iz Hersona neće uticati na Putinov rejting, rekao je Lev Gudkov iz ankete Levade za RTVi na ruskom jeziku.

Vremenom bi mogla da umanji veru u predsednika Rusije kao lidera, rekao je Gudkov, ali za sada "cenzura i propaganda raditi na ublažavanju značenja ovog događaja i ozbiljnosti ovog lokalnog poraza“.

Državni mediji su odluku o povlačenju opisali kao "tešku ali neophodnu odluku", koja je preduzeta da bi se sačuvali životi na hiljade ruskih vojnika.

Komentatori u ultranacionalističkom, proratnom taboru osporili su odluku i ovo objašnjenje, ali su kritike ove manjine u poslednje vreme prigušene, nakon oštrih upozorenja Kremlja. Ipak, nezadovoljstvo tinja.

Bivši visoki zvaničnik rekao je da je gubitak Hersona, samo šest nedelja nakon što je Putin tu teritoriju proglasio delom Rusije, govori da je Kremlj loš sa strateškim planiranjem.

"Potpuno pogrešno postupaju. Ne mogu da razmišljaju dva koraka unapred", rekao je bivši zvaničnik koji je želeo da ostane anoniman.

On je rekao da je situacija potpuno ponižavajuća.

"Ovo je bio jedini pokrajinski centar koji je Rusija imala, a predali su ga za mesec i po dana", naveo je zvaničnik.

Aleksej Venediktov, dugogodišnji urednih Echo-a na moskovskoj radio stanici veruje da bi većina Rusa zaista reagovala samo ako bi Ukrajina pokušala da povrati kontrolu nad Krimom.

Ovo poluostrvo razvilo je gotovo mitski status među Rusima, pogotovo kao omiljeno mesto za odmor. Za većinu je Krim "svetinja", rekao je Venediktov.

Međutim drugi regioni i gradovi na koje Rusija smatra da polaže pravo nisu stvorili takav "emotivni uticaj".

"Donjeck, Lugansk, Nikolajev, Herson, Zaporožje, šta su oni?", pita Venediktov.

Isto tako, postoji naznaka uznemirenosti među moskovskom elitom, rekao je novinar, koji ostaje u kontaktu sa ljudima na različitim pozicijama, iako je bio prinuđen da zatvori svoju radio stanicu u martu ove godine.

Politički i poslovni krugovi nezadovoljni su zbog turbulencija, kaže poznati novinar.

"Najviši politički i poslovni krugovi uznemireni su načinom na koji vojni neuspesi dovode u politički prvi plan tvrdolinijaške i marginalne likove, poput čečenskog lidera Ramzana Kadirova i paravojnog lidera Jevgenija Prigožina. Ako bi se sada sve zamrznulo na mestu . . . bili bi zadovoljni”, kaže Venediktov.

Ali malo je ljudi oko Putina koji se usuđuju da nešto kažu protiv invazije, kaže ruski oligarh koji se našao na udaru sankcija Zapada.

Tehnokrate nemaju instrumente. Veoma je stabilna situacije. Bezbednost je pod kontrolom Putina. On svoje telohranitelje postavlja za ministre i guvernere. I nema promene u mišljenju javnosti. Milioni ljudi koji su protiv rata su otišli.

Kada uđu u izložbenu salu pored Crvenog trga, posetioce dočekuje impresivna video projekcija obrisa ukrajinskog grada Mariupolja. Dim se diže iz uništenih stambenih blokova u gradu, koji je doživeo najteže rusko granatiranje u ratu, a stradalo je na hiljade ljudi.

Na toj izložbi se ispisuje nova, odnosno prepisuje istorija Ukrajine i njenih odnosa sa Rusijom, kao i priča o samom ratu, pokušavajući da dovedu Moskovljane u alternativnu stvarnost koja prožima državne vesti.

Brutalno bombardovanje Mariupolja ovog proleća, na primer, objašnjeno je na ploči na zidu: 600.000 stanovnika grada je "uzela za taoce ukrajinska vojska koja je uništavala sopstvene građane“, dok su "snajperisti pucali čak i na decu“.

U poslednjoj, potpuno beloj sobi, ispunjenoj portretima ruskih vojnika poginulih u ratu, posetioci su pozvani da ostave poruke u knjizi gostiju. Svašta se u njoj može pročitati: škrabotine dece, izrazi zahvalnosti Putinu, pozivi na mnogo veći, sveobuhvatni sukob. I samo jednom: "NE RATU!"

(Telegraf.rs)