Svet ulazi u novi Hladni rat? Otkriveno šta su Amerikanci tražili od NATO članica

Foto: Tanjug/AP

Diplomatski vrh evropskih zemalja i SAD okupili su se danas na skupu NATO saveza u Bukureštu, kako bi dogovorili efikasniju pomoć Ukrajini u zimskim uslovima ratovanja sa Rusijom.

Međutim, kako piše Financial Times, taj sastanak možda sa sobom donosi novu dimenziju globalnih geopolitičkih odnosa jer visoki zvaničnici SAD insistiraju na zauzimanju puno čvršće politike prema Kini.

Preporučujemo

Ugledni list piše kao su zadnjih nekoliko nedelja predstavnici Vašingtona lobirali kod drugih evropskih članica NATO saveza da se zaoštri retrorika prema Kini, kao i konkretne akcije obuzdavanja kineskih vlasti.

Suprotstavljanje Kini predsednik SAD Džo Bajden ranije je postavio kao glavni cilj svoje spoljne politike, ali se američki fokus, silom prilika, prebacio na rat u Ukrajini.

To što sada Sjedinjene Države insistiraju na stavljanje konfrontacije sa Kinom u agendu NATO saveza dolazi u ekstremno osetljivom trenutku za kineske vlasti jer traju masovni protesti zbog korona mera, ali i Komunističke partije, kao i predsednika Kine Si Đinpinga. Otvara se pitanje kakva bi mogla biti reakcija Kine u slučaju drastičnog zaoštravanja politike NATO-a.

Na primer, pre invazije na Ukrajinu, koketiranje sa primanjem Ukrajine u članstvo NATO saveza činilo se kao logični korak, ali je danas verovastnije da bi veći deo članica odustao od te ideje, ako bi taj potez zaustavio ruski napad.

Da li je sada dizanje pritiska na Kinu, na kojem insistira SAD korak prema vraćanju neke vrste hladnoratovskih odnosa u globalnu međunarodnu politiku, kad su političke tenzije ionako ekstremne?

Prema pisanju FT-a, visoki zvaničnici SAD ističu pred sastanak u Bukureštu kako se NATO još letos dogovorio oko novog "strateškog koncepta" kako bi "adresirali sistemske izazove" koje postavlja Kina.

Amerika nudi evropskim saveznicima u NATO-u da na sastanku u Bukureštu dogovore "jačanje naše otpornosti prema izazovima koje postavlja Narodna Republika Kina".

Koordiniranje NATO članica protiv Kine, navodi FT, visoko je na listi prioriteta SAD.

Ambasadorka SAD-a pri NATO savezu, Džulijan Smit, utvrdila je kako NATO mora početi da odgovara kineskim izazovima na konkretne načine.

Ministri bi na sastanku u Bukureštu trebalo da raspravljaju o novom izveštaju o Kini, a trebalo bi da Kina po prvi put  bude jasno identifikovana kao izazov u pitanjima "interesa, sigurnosti i vrednosti“. Taj izveštaj navodno obrađuje pitanja kineskog vojnog razvoja, napora da utiče na članice NATO saveza te treće zemlje, a obrađuje i kinesko-ruske odnose.

Uporedo, u EU se procenjuje u kojoj meri zaoštriti ekonomske odnose s Kinom. Većina članica EU, a posebno Nemačka i Francuska, ne vide se na istoj liniji prema Kini kao i Sjedinjene Američek Države.

Bajdenova administracije je prošlog meseca objavila nacionalnu strategiju sigurnosti, u kojoj je jasno da je Kina sigurnosno pitanje ispred Rusije, bez obzira na trenutne pretnje.

Glavni sekretar NATO-a, Jens Stoltenberg, izjavio je kako NATO mora da odgovori na kinesku vojnu modernizaciju, kolaboraciju s Rusijom i "pokušaje da kontroliše kritičnu infrastrukturu u Evropi". Sve to, najavljuje Stoltenberg, biće teme razgovora u Bukureštu.

Zanimljiv je i pristup britanskog premijera Rišija Sunaka odnosima s Kinom.

Komentarišući napad kineske policije na novinara BBC-a, Sunak je utvrdio kako se "Kina svesno takmiči za globalni uticaj koristeći sve nivoa državne moći… Budimo jasni; takozvana zlatna era je gotova, kao i naivna ideja da će tržište voditi u socijalne i političke reforme… Mi prepoznajemo kako Kina predstavlja sistemski izazov za naše vrednosti i interese, što je izazov koji postaje sve više akutan, kako se približavaju sve većem autoritarizmu", upozorio je Sunak.

"Lice u lice s tim izazovima treba da znamo da kratkoročni pristup i zanošenje željama neće biti dovoljni. Mi ne možemo da zavisimo od argumenata ili pristupa hladnog rata, ili biti sentimentalni oko prošlosti", naveo je Sunak.

Mainstream mediji (npr. Bloomberg) ovu zadnju izjavu britanskog premijera tumače kao značajno omekšavanje pristupa Kini, prenosi Jutarnji.

(Telegraf.rs)