Šta piše u izveštaju o ubijanju dece koje je potreslo svet: Vojska masakrirala, gušila i trovala mališane

Foto-kolaž: Shutterstock, Pixabay

Kaka se krio iza drva akacije ukočen od straha. Tinejdžer se vraćao kući nakon što je tog julskog dana 2020. godine skupljao drva. Vireći, video je grupu muškaraca kraj bunara. Uglavnom su bili obučeni u maskirnu uniformu Vojske Nigerije.

Stajali su nad decom koja su ležala lica okrenutog ka zemlji, koja su dozivala svoje majke. Nedaleko odatle video je kako leže odrasli. Među njima su bile i majke sa bebama u nosiljkama na leđima. Kaka je čuo da neko doziva boga...

Preporučujemo

"Dvojica od trojice muškaraca su već bili mrtvi. Vojnici su upucali još trojicu. Potom su ubili ženu, a onda su krenuli da ubijaju decu", priča Kaka za Reuters.

Nakon toga su vojnici odvukli tela u jamu koju su prethodno iskopali. Preko njih su nabacali peskovitu zemlju i odvezli se dalje.

Sav u panici Kaka je počeo da trči ka Kukavi, obližnjem gradu na severoistoku Nigerije u kojem je živeo. U to vreme imao je dvadesetak godine, i jedan je od petoro ljudi koji su Reuters-u pričali kako su vojnici okupljali i masovno ubijali decu i odrasle kraj bunara tog dana.

Masakr, o kojem se ranije nije znalo, samo je jedan od brojanih koji su pripadnici nigerijske vojske sproveli. Priča se da su brutalno ubili na hiljade ljudi, među kojima je dosta dece, tokom krvavog 13-ogodišnjeg rata protiv islamskih ekstremista na severoistoku zemlje.

Decu ubijali sa leđa, trovali ih i gušili

Vojnici i naoružani stražari zaposleni u vladi rekli za Reuters da su im komandanti vojske u više navrata naređivali da "izbrišu decu", jer se pretpostavljalo da su deca sarađivala sa militantima u Boko Haramu ili njenom ogranku Islamske države, ili da su nasledila "ukaljanu krv očeva pobunjenika".

Namerna ubistva dece dešavala su se sa nejasnom učestalošću širom regiona tokom rata, prema svedocima koje je intervjuisao Reuters. Više od 40 izvora je reklo da su videli da nigerijski vojnici targetiraju i da ubijaju decu ili da su videli tela dece posle vojne operacije. Među tim izvorima su i roditelji i drugi svedoci civili, kao i vojnici koji su rekli da su učestvovali u desetinama vojnih operacija u kojima su klana deca.

Njihove procene su da je ubijeno nekoliko hiljada mališana.

Reuters nije mogao nezavisno da potvrdi svako od ovih svedočenja, ali su istražili šest incidenata i saznali da je tom prilikom ubijeno 60 dece. Poslednji se odigrao u februaru 2021.

Svaki od ovih incidenata, uključujući i masakr kraj bunara, potvrdila su bar dva izvora koja su ili svedočila samom ubijanju, ili su svedočili onom što se posle događalo.

Većina dece u šest akcija koje je predvodila vojska je upucana, neka u leđa dok su bežala. Ali vojnici su koristili niz metoda za ubijanje. Svedoci su detaljno opisali konkretne slučajeve u kojima su nigerijski vojnici trovali i gušili decu.

Jagana Bukar rekla je da su , nakon što su ona i grupa žena sa decom pobegli od boraca Boko Harama, dva nigerijska vojnika uzela njene blizance, koji su imali samo četiri meseca, i preklali ih pred njom.

"Rekli su da ubijaju decu jer su to deca Boko Harama. To nisu ljudska bića", rekla je Bukar, čije priče se poklapaju sa pričom drugog civila koji je držan u zatočeništvu.

"Pretili su mi da će me, ako ne budem oprezna i ne budem ćutala, takođe ubiti", priča Bukar.

Neki roditelji su rekli za Reuters da su im vojnici uzeli decu i da im ih nikad nisu vratili. Kažu da ne znaju da li su im deca živa ili mrtva.

Otac jednog 14-ogodišnjaka molio je novinara da pokuša da sazna šta je sa njegovim sinom, koji je sa još osmoro dečaka nestao 2019. godine u Kukavi.

Izveštaj Reuters-a zasnovan je na intervjuima sa 44 civila, koji su upoznati sa ubistvima i nestancima dece. Reuters je intervjuisao i 15 pripadnika oružanih snaga - vojnika, pripadnika lokalne milije i naoružane stražare - koji su rekli da su učestvovali ili gledali ubijanje dece.

Svi osim nekoliko svedoka, poput Jagane Bugar, više ne žive u Nigeriji i pristali su da pričaju anonimno jer se plaše odmazde nigerijskih vlasti.

Nigerijski vojni lideri rekli su Rojtersu da vojsci nikada deca nisu bila cilj, te da je izveštaj uvreda za Nigerijce i "deo stranih napora da se potkopa borba zemlje protiv pobunjenika".

"Nikada se nije, niti će se to dogoditi", rekao je general-major Kristofer Musa, koji vodi operaciju na severoistoku zemlje.

On tvrdi da "takva ubistva nisu u karakteru vojske".

"Mi smo veoma profesionalni. Mi smo ljudi", rekao je on.

Foto: Audu Marte / AFP / Profimedia

General Laki Irabor, načelnik štaba odbrane Nigerije, nije odgovorio na zahteve za komentar.

General-major Džimi Akpor je Rojtersove izveštaje o ubistvima dece u ovom izveštaju nazvao "izmišljenim navodima".

"Nigerijsko vojno osoblje, odgajano je i dodatno obučeno da zaštiti živote, čak i na sopstveni rizik, posebno kada se radi o životima dece, žena i staraca“, rekao je Irabor.

Na severoistoku, deca su često bila zahvaćena ratnim nasiljem i patila su zbog posledica rata, koje uključuju raseljavanje, nezakonito zatvaranje, neuhranjenost i bolesti, prema Ujedinjenim nacijama i drugim humanitarnim grupama.

Amnesty International izvestio je 2015. godine da je nigerijska vojska i njeni saveznici ubili više od 1.200 muškaraca i dečaka zarobljenih tokom konflikta.

Nigerijska vlada je na kraju odustala od istrage o optužbama Amnestija o vansudskim ubistvima i drugim ratnim zločinima, pronašavši nedovoljno dokaza koji bi podržali bilo kakve zloupotrebe od strane njenih službenika.

Tužilac Međunarodnog krivičnog suda zaključio je 2020. da postoje razlozi za otvaranje istrage o mogućim ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti nigerijskih snaga bezbednosti i pobunjenika, ali je sud još nije pokrenuo slučaj.

Iz suda nisu želeli da komentarišu otkrića novinara.

Ubijali kog su stigli

Rojtersova istraga je otkrila da su nigerijski vojnici targetirali decu svih uzrasta u ratnim zonama oko severoistoka jer je vojska pretpostavljala da su deca teroristi ili da će to postati.

Vojnici su birali bebe i malu decu za ubijanje nakon što su njih i njihove majke spasli od islamističkih militanata. Privodili su mlade radi ispitivanja i ubijali prilikom pretresa kuća i radnji. Klali su decu zajedno sa odraslim civilima u protivterorističkim operacijama koje su imale za cilj da ne ostave preživele.

Kada su komandanti naredili da se gradovi "očiste od pretpostavljenih pobunjenika", vojnici su rekli da razumeju, a ponekad im je i izričito rečeno, "da životi dece ne smeju biti pošteđeni".

Kao razlog za ubijanje dece vojnici su često navodili da su verovali da će, ako su im očevi bili pobunjenici, i oni odrasti kao takvi. Ubistvo je takođe bilo način da se neki oficiri osvete za teške gubitke u borbama sa islamističkim pobunjenicima, ili da vojnici iskale svoj bes zbog smrti svojih drugova.

"Ne vidim ih kao decu, vidim ih kao Boko Haram", rekao je jedan vojnik kojem je pobunjenik ubio najboljeg druga.

Vojnik je priznao da je ubijao decu.

"Kada ih se dočepam ja ne trošim metak. Ja ih koljem i uživam u tome", rekao je on.

Drugi vojnici su rekli da su prihvatili krilaticu "ubij ili budi ubijen" prema deci, jer su ih pobunjenici kojistili kao borce, doušnike i bombaše samoubice.

UNICEF navodi da su "nedržavne naoružane grupe“ u Nigeriji regrutovale hiljade dece, od kojih su neka bila "ljudske bombe". U saopštenju se navodi da je Boko Haram preuzeo odgovornost za neke od tih napada, u kojima su deca naterana da nose eksploziv.

Ciljana ubistva dece često su zataškavana od strane vojske, otkrio je Reuters. Ubistva su se često dešavala u malim, zabačenim selima i oko njih, gde postoji slaba komunikacija sa drugim gradovima. Svedoci i rođaci su uplašeni, a tela su zakopana ili spaljena, prema više izvora, uključujući vojnike i stanovnike.

Mnogi svedoci, traumatizovani i nenaviknuti na Gregorijanski kalendar imali su poteškoća da odrede tačan datum i vreme kada se ubistvo dogodilo. U takvim slučajevima reporteri su se usmeravali godišnjim dobima i svecima da bi shvatili kada se nešto dogodilo. Kako nisu lično mogli da posete mesta gde su se navodni zločini odigrali, koristili su satelitske snimke da bi proverili navode svojih sagovornika.

Namerno ubijanje civila u oružanom sukobu je ratni zločin. Ako je ubistvo izvršeno u kontekstu rasprostranjenih ili sistematskih napada na civile, to je zločin protiv čovečnosti, rekla su za Rojters dva stručnjaka za međunarodno pravo.

"Deca nemaju posebnu zaštitu prema zakonu, ali njihova mladost i ranjivost mogu biti uzeti u obzir pri izricanju kazne", rekla je Melani O’Brajen, vanredni profesor međunarodnog prava na Univerzitetu Zapadne Australije.

Nigerija, kao potpisnica Rimskog statuta Međunarodnog krivičnog suda iz 2002, spada u nadležnost MKS. Prednost je da domaći sudovi pozivaju učesnike na odgovornost prema zakonu, ali MKS takođe može da se umeša ako neka zemlja to ne želi ili ne može da učini, rekao je Kip Hejl, američki advokat specijalizovan za međunarodno krivično pravosuđe.

MKS je odbio da komentariše Rojtersove nalaze.

Ubijanje dece koja nisu u stanju da se bore takođe može predstavljati kršenje kodeksa ponašanja nigerijske vojske. Najnovija verzija koja je javno dostupna, izdata 1967. godine, zabranjuje ubijanje dece i navodi da "ne smeju biti napadnuti osim ako su angažovani u otvorenom neprijateljstvu protiv snaga savezne vlade. Treba im pružiti svu zaštitu i brigu.”

Nisu poštedeli ni decu ni majke Foto: Patrick Meinhardt / AFP / Profimedia

U svojoj izjavi, Akpor je rekao da se nigerijske vojne institucije za obuku "u velikoj meri fokusiraju" na zakone o oružanoj borbi i međunarodno humanitarno pravo.

Musa je rekao da je zaštita neboraca prioritet.

"Povremeno čak odbijamo da napadnemo lokaciju jer smo primetili da ima dece i žena. Dakle, pošto ne možemo da ih zaštitimo, odbijamo da udarimo... Izgubili smo brojne bitke jer nismo želeli kolateralnu štetu", rekao je Musa.

Reuters je 7. decembra izvestio da je vojska takođe sprovela program abortusa na severoistoku koji je prekinuo trudnoće hiljada žena i devojčica, koje su pobunjenici zarobili i silovali. Istraga, zasnovana na vojnim dokumentima, civilnim bolničkim kartonima i desetinama iskaza svedoka, pokazala je da su abortusi rutinski rađeni bez pristanka, ponekad i nasilno. Prisilni abortusi takođe mogu predstavljati ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, rekli su O’Brajen, Hejl i još dva pravna stručnjaka.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš pozvao je 9. decembra nigerijske vlasti da istraže nalaze u izveštaju Rojtersa o abortusu.

Vojni zvaničnici Nigerije tvrdili su da program abortusa nije postojao. Irabor je rekao da vojska nema nameru da sprovodi istragu jer smatra da je izveštaj Reutersa neistinit.

Čini se da ubistvima dece nedostaje detaljna organizacija i razrađena infrastruktura programa abortusa. Ali, kako opisuju izvori, ubistva i abortusi se dopunjuju – ne samo da zbrišu ekstremiste, već i da okončaju navodnu krvnu lozu pobunjenika.

Operacija "bez preživelih"

Boko Haram je počeo kao islamistički fundamentalistički pokret na severoistoku Nigerije, transformišući se u oružanu pobunu 2009. Pošto je koalicija bezbednosnih snaga koje su vodile borbu protiv pobunjenika gubila tlo pod nogama, tadašnji predsednik Gudlak Džonatan je 2013. postavio nigerijsku vojsku na čelo, a ona je uspostavila novu jedinicu, 7. diviziju, da predvodi nemirne ratne napore. Divizija je postala glavna protivpobunjenička snaga pod sadašnjim predsednikom Muhamedom Buharijem, penzionisanim generalom.

Vojska je počela da radi sa Civilnom zajedničkom operativnom grupom (CJTF), labavim savezom lokalnih milicija čija je glavna misija da podrži protivpobunjenike. Članovi CJTF-a obezbeđuju vojsci obaveštajne podatke o osumnjičenim pobunjenicima, služe kao prevodioci i pomažu vojnicima da se snađu na ponekad nepoznatom terenu.

Iako pripadnici milicije zvanično izveštavaju svojim vođama, vojni oficiri donose odluke kada se CJTF i vojnici rasporede rame uz rame na terenu, rekli su Musa i trojica pripadnika milicije.

Belo Danbata, portparol CJTF-a rekao je za Reuters da vojska i CJTF snage nisu ciljale civile.

"Mi se ne borimo protiv žena i dece", rekao je Danbata.

Do kraja 2014. militanti su potisnuli vladine snage iz mnogih velikih gradova širom država Borno, Adamava i Jobe. Od 2016. godine, nigerijska vojska je ponovo preuzela kontrolu nad mnogim od ovih gradova, ali su se borbe nastavile na selu.

Iste godine Boko Haram se podelio na dve glavne frakcije. Otcepljena grupa, Islamska država, provincija Zapadna Afrika, postala je dominantna pobunjenička snaga u regionu. Ipak, mnogi nigerijski vojnici i civili, uključujući i one u ovoj priči, obe grupe nazivaju Boko Haram.

Deca su postala pijuni obe strane. Kancelarija generalnog sekretara UN-a je u prošlosti optuživala i CJTF i militantne grupe za regrutovanje dece u ratne napore, što je kršenje međunarodnog prava. Međutim, pohvalio je CJTF i nigerijsku vladu u izveštaju u avgustu za njihove "napore od 2017. da zaštite decu od regrutovanja".

U međuvremenu se konflikt produbio. Predsednik Nigerije Buhari i drugi lideri neprestano su proglašavali pobedu, čak i dok su prodori pobunjenika u udaljena područja potkopali njihove tvrdnje. Neuspeh da se uništi neprijatelj izazvao je kritike javnosti i izvršio pritisak na nacionalnu vladu uoči izbora zakazanih za februar.

Tukur Buratai, odlikovani general koji je bio prvi čovek vojske skoro šest godina do januara 2021, javno je za dugotrajnost sukoba okrivio neprekidnu indoktrinaciju meštana od strane pobunjenika. Buratai nije odgovorio na zahtev za komentar.

Na terenu, vojnici i drugi borci protiv pobunjenika rekli su za Reuters da je vojska usvojila beskompromisan pristup prema zajednicama za koje smatra da su infiltrirane od strane militanata.

Tokom borbenih operacija, rekli su vojnici, bilo je uobičajeno da se na nišanu nađe bilo ko u području koje nije bilo pod punom kontrolom vlasti. Svakog su smatrali članom ili pristalicom militanata što ih je činilo legitimnom metom.

Oficiri su često posebno nemilosrdne ofanzive nazivali "Operacijom bez preživelih“, rekla su četiri vojnika.

Musa je rekao da je standardna procedura vojske da odvoji nevine žene i decu i da ih preda državnim organima na zaštitu. On tvrdi da je hiljade dece odvedeno u kampove gde se o njima brine.

"Da smo želeli da se ovaj rat završi na vreme, to bi bilo rešenje: ubijte sve. Ali zato što nam je potrebno vreme da odaberemo i osiguramo da tragamo samo za borcima, zato vidite da je to produženo", rekao je Musa.

Decenija rata uzela je težak danak među muškarcima u borbenom dobu u regionu. A u spornim oblastima, muškarci koji su preživeli često beže pred znacima nevolje, rekli su neki vojnici i stanovnici. Među preostalim civilima, deca su pod najvećom sumnjom, rekli su, jer se smatra da ih je lako "školovati na ekstremistički način".

Foto: Kola Sulaimon / AFP / Profimedia

"Boko Haram ih uzima i usađuje im svoje u srca. Deca borci nemaju straha, oni ne shvataju vrednost svog života", rekao je jedan od vojnika koji je učestvovao u masakru kraj bunara.

Mnogi vojnici koji su intervjuisani za ovu priču rekli su da su izvršavali naređenja svojih komandanata kada su napadali decu. Neki su rekli da se kaju.

Često neobrazovani sa malo mogućnosti da se zaposle, mnogi vojnici su se pridružili vojsci u nadi da će poboljšati svoj položaj, samo da bi se suočili sa malom platom, nedostatkom osnovne opreme poput metaka i čizama i naizgled beskonačnim sukobom.

Zaglavljeni u regionu godinama, često bez rotacije, neki su opisali da su pali u traumatizovan način razmišljanja koji ih je ostavio voljnim, pa čak i željnim da ubijaju decu, posebno pošto je sve više njihovih drugova ranjeno ili umrlo u borbi.

Kulturne razlike produbile su otuđenje trupa. Iako mnogi su mnogi islamske veroispovesti, većina potiče iz drugih mesta u Nigeriji i ne govori lokalne jezike. A u ratu u kome su pobunjenici naterali maloletnike da se bore, vojnici su rekli da ne mogu ni da veruju u nevinost dece.

U prvom napadu kojem je prisustvovao na jednoj vojnoj lokaciji, vojnik koji je želeo da osveti smrt svog prijatelja rekao je da je video osmogodišnjake i devetogodišnjake kako nose oružje i pune šaržer.

"Video sam to svojim očima. Bio je jedan, pištolj je bio pretežak za njega, vezali su ga oko njega konopcem, i on je otišao sa njim" tvrdi vojnik.

Trovanje beba

Neka od dece koja su se našla na meti vojske bili su bebe, toliko mali da ne bi mogli da podignu oružje, a kamoli da ga napune. Vojnici bi ih ubijali onog trenutka kada bi majke mališana poverovale da su se našli u sigurnim rukama.

Jagana Bukar je rekla da se krila iza drveća sa još sedam žena i devetoro dece nakon što su, pre oko četiri godine, pobegli od pobunjenika. Kada su vojnici prišli njihovoj grupi ona je prvo pomislila da je su u pitanju pripadnici Boko Harama.

"Ali su me uveravali da nisu. Rekli su da su pripadnici vojske Nigerije i da su došli da ih povedu i spoje sa porodicama od kojih su odvojeni", priča Bukar, koju su pobunjenici držali zatočenu više od godinu dana.

Jedna je čekala da se vrati u Bagu, njen rodni grad na jezeru Čad. Ona se popela u vojnički kamion sa ostalim ženama i decom.

Nakon određenog vremena vozilo se zaustavilo, a od Bukar su tražili da im preda Sanija, jednog od dvojice svojih blizanaca, koji je imao samo četiri meseca.

"Rekao je da hoće da proveri da li mi je sin zdrav. Potom mu je rukom prekrio nos i usta i beba je nožicama počela da se batrega. Drugi vojnik je onda uzeo mog drugog sina, Musu, govoreći da hoće da se poigra sa njim. Okrenuo mi je leđa, nisam mogla da vidim šta mu radi", rekla je Bukar, kojoj su oba deteta vraćena bez znakova života.

"Rekli su mi da deca spavaju. Ali ja sam počela da plačem, jer znam da nisu zaspala. Videla sam šta su im uradili", rekla je nesrećna žena.

Ona je rekla da su je vojnici prevarili.

"Proklela sam ih i rekla im da su nas izdali, da su nas lagali. Da su nas doveli tu da bi ubili našu decu. Rekla sam da im nikad neću oprostiti", priča Bukar i dodaje da ju je jedan od vojnika tada ošamario.

Vojnici su potom sedmoro preostale dece odveli u žbunje. Ubrzo su odjeknuli pucnji, a onda su se vratili do kamiona bez dece.

Na vapaje neutešnih majki odbrusili su "zaboravite decu, nema ih više".

Bintu Ibrahim, koja je bila u grupi bivših zarobljenika sa Bukarom, rekla je da je videla kako vojnici odvode oba deteta Bukarove. Gledala je kako su usta i nos svakom dečaku pokriveni i rekla da su obojica vraćeni mrtvi. Rekla je da je i ona čula pucnje u žbunju. Rekla je da su vojnike žene, nakon što su se vratili, očajnički ispitivale šta se dogodilo, a na kraju su vojnici priznali da su ubili ostalu decu.

U odvojenom događaju, pre nekoliko godina, Felerin, majka dvoje mališana, rekla je da su ona i druge majke koje su pobegle od pobunjenika zatočene u vojnoj kasarni Giva u Maiduguriju, glavnom gradu države Borno. Vojnici su ženama rekli da su njihovoj deci potrebne injekcije za malariju i druge tegobe.

Vojnici su dali vakcine nekoliko dece i odveli ih u drugu prostoriju, zatvorivši vrata za sobom. Posle nekog vremena, Felerin, tada 28-godišnjakinja, postala je zabrinuta. Seća se da je pitala vojnike gde su joj deca.

"Oni, koji su mi samo pet dana pre toga ponudili zaštitu, pokušali su da mi blokiraju put. Čula sam mog dvogodišnjeg sina Sadika kako viče kroz zatvorena vrata, dozivao me je", rekla je Felerin.

Na kraju je uspela da upadne u sobu gde su držali decu. Tako je pronašla sina koji je vrištao u bolovima.

"Njegov trogodišnji brat Ibrahim je ležao kraj njega. Već je bio mrtav. Sadik me je i dalje dozivao, uzela sam ga onako umirujućeg da ga nunam, ali mi nisu dali. Rekli su mi da su to deca Boko Harama i da od njih nema koristi", svedoči majka.

Felerin kaže da je u sobi bilo najmanje desetoro mališana, koji su ili bili mrtvi ili su umirali. Žena, koja kaže da je spasena u isto vreme kad i Felerin, tvrdi da su vojnici odveli decu, među kojima i njenog sinčića, da im navodno daju vakcine. Njen sin je preminuo čim joj je vraćen. Ona se seća i Felerin koja se uplakana vratila govoreći da su joj deca otrovana.

Foto: Millenius / Alamy / Alamy / Profimedia

Nakon što je puštena iz vojnog pritvora, Felerin je ispričala za ubistva svojoj sestri i drugoj ženi koju je upoznala u kampu za raseljena lica.

Felerin je pretrpela i druge gubitke. Rekla je da je bila primorana da ostavi svog najstarijeg sina, tada petogodišnjaka, tokom bekstva iz pobunjeničkog kampa koji je bio na udaru vojske. A u kasarni Giva, nekoliko dana pre nego što su njeni drugi sinovi ubijeni, vojnici su joj dali injekciju i pilule, čime je okončana njena šestomesečna trudnoća. Još je krvarila od abortusa kada je silom ušla u sobu u kojoj su joj umrli sinovi.

Kada su je vojnici konačno pustili, osetila je da joj ništa više nije ostalo.

"Nema dece, nema porodice“, rekla je.

Otimanje tinejdžera

U nekim udaljenim zajednicama gde je teritorija i dalje bila žestoko osporavana, pristup vojske ubijanju dece bio je drzak i rutinski. Pokrenuli bi racije od vrata do vrata ili na pijacama da bi uhvatili decu i tinejdžere zbog sumnje da su saučesnici sa pobunjenicima.

U Kukavi, gde se dogodio masakr kraj bunara, vojska je redovno okupljala decu kako bi ih pretražila u potrazi za oružjem, ispitala ih ili čak ubila kako bi se uverila da neće predstavljati pretnju u budućnosti. Tako tvrdi 12 civila i četiri vojnika i stražara.

Pre rata, Kukava, pogranični gradić na oko 40 kilometara jugozapadno od jezera Čad, bio je siromašno, ali stabilno mesto za život. Muškarci su uzgajali ili prodavali drvo za ogrev i odeću, dok su žene trgovale začinima, kolačima od kikirikija i uljem na pijaci.

Od tada, grad, koji se može preći pešice za sat ili manje, postao je žestoko bojno polje i jedno od najhaotičnijih mesta na severoistoku. Više od 500 ljudi je ubijeno u 60 nasilnih događaja zabeleženih u široj oblasti Kukava između 2019. i 2021. godine, pokazuju podaci nevladinih organizacija.

Vojnik koji je učestvovao u masakru kraj bunara u Kukavi u julu 2020. rekao je za Reuters da je to bio jedan primer od više od dve desetine kojima je bio svedok u toj oblasti poslednjih godina u kojima su deca hvatana i ubijana.

Kako su pobili nedužnu decu

Reuters je rekonstruisao masakr i događaje koji su prethodili na osnovu svedočenja jednog vojnika i četiri civila.

Vojnik i dvojica sivila rekli su da je grupa pobunjenika bila u gradu u danima pre ubista. Obično su dolazili da kupe šta im treba na pijaci i da propovedaju ekstremni islam. Njihova poseta privukla je vojsku, koja je često odgovarala udarima na stanovnike, posebno na muškarce i dečake koji su viđeni kao mogući borci ili saradnici.

Na dan masakra, prema rečima vojnika, njegov komandant naredio je trupama da "okruže decu Boko Harama u gradu".

Popodne, jedan otac je rekao da je bio na centralnoj pijaci i prodavao lekove kada je saznao da desetine vojnika i pripadnika lokalne milicije hvataju i tuku decu, uključujući i njegovog 15-godišnjeg sina.

Rekao je da nije mogao da se približi mestu gde je bio njegov sin, jer su ga blokirali vojnici, i da je mogao samo izdaleka da posmatra kako grupu dečaka bičuju i ispituju. Međutim, mogao je da vidi kako 10 ili više dece i tinejdžera penju u kamionet i odvoze na zapad, iz Kukave, niz put do bunara.

Drugi otac, koji se sastajao sa prijateljima na istočnom delu pijace rekao je da je njegova ćerka dotrčala u suzama, govoreći da vojnici skupljaju decu, uključujući i njenog brata (13).

Vojnici su tukli decu, terali ih da skaču. Otac je stigao do srca pijace kada su vojnici već otišli. On i drugi otac pridružili su se građanima koji su krenuli da tragaju za decom. Potraga je trajala satima, sve do sumraka.

Kraj bunara tog dana, sat vremena pre sutona, dvoje meštana je, sa različitih strana, gledalo šta se događa. Jedan je bio Kaka, mladić koji je skupljao drva. On je rekao da je čuo vojnike kako govore pidžinski engleski dok su se njihovi zarobljenici izjašnjavali da ne mogu da razumeju. Dok je krišom posmatrao iza bagrema, video je kako su odrasli ubijeni, a zatim je video najmanje 10 ubijenih dece.

Drugi civil, lokalni trgovac, rekao je da se peške vraćao iz obližnjeg sela kada je video vojna vozila i nigerijske vojnike kako stoje nedaleko od bunara. On se takođe sakrio iza drveta i čuo vojnike kako govore na čudnom engleskom.

Iako on nije video trenutak pucnjave, video je kako vojnici sa lopatama zakopavaju dvadesetak tela. Iako je bio daleko, rekao je da je bilo jasno da je većina tela pripadala deci. Druga tela bila su ženska, što je bilo očigledno po odeći.

Vojnik je imao drugačiju viziju događaja, ali je otkrio i da je broj ubijenih bio veći. Nepodudarnosti nisu neuobičajene među svedocima više traumatskih događaja, kažu stručnjaci za istrage zločina.

Vojnik je rekao da je, nakon što su decu odveli do bunara, pomogao da se iskopa jama koja će biti njihov grob.

Tamo je, kako je rekao, video kako nekoliko njegovih saboraca ubija najmanje 20 dece. Tada mu je naređeno da pokupi još municije u susednom gradu. Kada se vratio, tvrdi, video je još najmanje 10 leševa, uključujući žene sa bebama vezanim za leđa.

On je rekao da mu je naređeno da produbi grob. Nakon toga, vojnici su tela odvukli do jame, složili unutra i zasuli zemljom.

"Bio sam u kamionu, rekli su mi da siđem da vučem tela u jamu, ali sam im rekao da moram da pazim na mitraljez. Miris krvi je bio jak, a ja nisam hteo da ga osetim", rekao je on.

Narednog dana, dvojica očeva i drugi meštani našli su raku oko koje su bili vidljivi tragovi guma i čizama. Bilo im je jasno da je u pitanju sveže iskopani grob.

Nisu ni pokušavali da ga iskopaju, jer su strahovali da će ih vojnici ubiti.

"Nije ostalo ništa drugo nego da stvar prepustimo bogu", rekao je otac čiji je sin ubijen.

Foto: HO / AFP / Profimedia

Četiri civila su opisali da se grobnica nalazi na skoro istom mestu pored bunara. Rojters nije mogao nezavisno da potvrdi masovnu grobnicu na toj lokaciji. Vojnik je opisao lokaciju malo severnije.

Kaka je rekao da se vratio do bunara dan nakon pucnjave da uzme kolica sa drvima za ogrev koje je ostavio u strahu. Krv je zamrljala tlo koje je prekrivalo svež grob, rekao je.

Duboko uznemiren onim čemu je bio svedok, Kaka je napustio grad ubrzo nakon masakra.

"Pokušavam da to zaboravim", rekao je.

"Nisam video da je jedno dete preživelo“

Zarobljavanja dece zadesila su i druge gradove. Često su pratili posete pobunjenika tom području ili pucnjave sa vojskom, ili su bili vođeni jednostavnom sumnjom da mladi ljudi podržavaju neprijatelja.

Sredinom 2018. godine, nekoliko desetina kilometara jugozapadno od Kukave, nigerijska vojska je upala u grad Gasarva nakon što su pobunjenici prošli kroz njega. Vojnici su okupljali decu iz naselja i okolnih sela, ispričala su dva svedoka.

"Stalno su skupljali sve više njih. Otvorili smo vatru", rekao je za Reuters vojnik koji je rekao da je učestvovao u pucnjavi.

On je rekao da je operacija trajala od jutra do skoro ponoći.

"Nisam video ni jedno dete da je preživelo taj dan", dodao je vojnik.

Najmanje 40 mališana ubijeno je u toj operaciji, možda i više, prema svedočenju naoružanog stražara koji je upravljao jednim od vozila u konvoju.

"Mnogo su ih ubili. Ja sam među prvim snagama koji su otišli iz Gasarve, a deca su i dalje ubijana. Jedno dete je vrištalo", ispričao je stražar.

Stanovnici su opisali prizore haosa, dok su ljudi bežali od kiše metaka, eksplozija, vatre i dima zapaljenih zgrada.

"Ubili su toliko dece. Dok sam trčala kroz grm u blizini Gasarve, ugledala sam nigerijske trupe kako stoje pored gomile leševa. Tela su bila jedno na drugom. Ne možemo ni da zamislimo kako su na taj način sstavili ta tela”, rekla je meštanka Falmata.

Ona je novinaru pokazala ožiljke na nogama, od povreda koje je zadobila dok je više puta ronila u žbunje da bi se sakrila od vojnika. Tvrdi da je troje njene unučadi nestalo tokom napada.

Gledala je kako vojnici ubijaju jedno od unučadi (16) i njegovog brata (18). Najmlađe unuče (9) bilo je u porodičnoj kući kada ju je vojska spalila do temelja.

U drugom napadu, nedaleko od Kukave 2020. godine, vojnici su prodrli u selo Alagarno rano ujutru sa deset kamiona, govoreći da jure bombaše samoubice. Dvoje svedoka, otac i jedan meštani rekli su da je jedan kamio pregazio dete.

Otac je rekao da su vojnici za decu govorili da su "loše seme", da su ili pobunjenici ili rođaci neprijatelja. Otac je rekao da su mu ubili ćerkicu koja je imala samo pet godina, dok je sa majkom bežala, i da su kundakom do smrti tukli komšijinog devetogodišnjeg sina.

Zakopane tajne

U mnogim slučajevima, prema više vojnih izvora, vojska je preduzela korake da ubistvo dece i drugih civila bude sakriveno od očiju javnosti. Vojnici su vršili pritisak na ožalošćene roditelje da ćute, vojska je ograničila pristup ratnoj zoni, a komandanti su naredili trupama da drže ubistva u tajnosti.

Pet vojnika i dva stražara rekla su da su učestvovali u brojnim operacijama poslednjih godina, te da su zakopavali tela dece u masovne grobnice na različitim lokacijama. U nekim slučajevima, tvrde svedoci, su vojska ili pripadnici CJTF-a koristili lopate il bagere da zakopaju "planine dečijih tela".

Masovne sahrane su vršene da bi se tela sakrila od lokalnik "uzbunjivača", koji bi možda privukli pažnju na ubistva.

Četiri majke kojima su deca ubijena ili nestala rekle su da ih je vojska upozorila da ne govore o tome šta se dogodilo.

Zbog pritiska i straha od odmazde vojske, neki roditelji su rekli da nisu prijavili nestanak dece niti su mogli da saznaju da li su možda još živa.

Krajem 2019. godine, godinu dana pre masakra kraj bunara, vojska je u Kukavi uhapsila osam dečaka između 6 i 15 godina tokom potrage za decom sa samoubilačkim prslucima, rekla su dva civilna svedoka za Reuters.

Tri godine kasnije, osmoro dečaka se i dalje vode kao nestali. Otac nestalog 14-godišnjaka, koji je svog sina opisao kao studioznog dečaka koji je želeo da bude pilot, rekao je da su mu se drugi roditelji protivili kada je predložio da vlastima prijave nestanak njihovih sinova. Roditelji su upozorili da bi im se "nešto moglo dogoditi“ ako to uradi.

Drugi otac, čije je jedino dete imalo oko 13 godina kada su odvedeni, rekao je da takođe nije bio voljan da to prijavi.

"Plašimo se da bi se ono što se dogodilo našoj deci moglo dogoditi i nama", rekao je otac.

"Galantne trupe"

Nigerijska vojska je takođe targetirala decu kao deo širokih operacija protiv čitavih područja i njihovog stanovništva, ne obazirući se na to da li su tamo bili pobunjenici ili civili, rekli su vojnici i drugi svedoci.

Vojska je takve operacije zabrane uzimanja zarobljenika opisala kao patriotsku borbu protiv terorista. Ali ponekad se dešavaju nakon teškog poraza, a ubistvo služi kao odmazda, rekli su vojnici.

Takav je bio slučaj početkom 2021. godine, kada je novopečeni komandant vojske, Ibrahim Atahiru, stigao u vojnu bazu u gradu Dikva, da okupi svoje poražene trupe pred kontraofanzivu u obližnjoj oblasti Marte. Region retko naseljenih gradova i sela prepun je sukoba, koji se nalazi jugozapadno od uporišta Islamske države na jezeru Čad.

Foto: CRISTINA ALDEHUELA / AFP / Profimedia

Pobunjenici su proteklih dana razbili nigerijske snage i ubili uglednog oficira. To je bilo poniženje za vojsku, Atahirua i vladu. Vlasti su bile željne da pokažu da pacificiraju državu Borno. Nedavno su vratili stotine civila u Nju Marte, grad u toj oblasti, iz kojeg su mnogi stanovnici pobegli od nasilja poslednjih godina.

"Idite za njima i očistite od ove kopiladi“, rekao je Atahiru, prema nigerijskim medijima koji su izveštavali o govoru u Dikvi. Dao je trupama 48 sati da ponovo zauzmu to područje.

Atahiru nije pozvao na smrt dece u svojim javnim izjavama, od kojih su neke snimljene na video snimku postavljenom na društvenim mrežama i potvrđenom od strane Rojtersa. Ali vojnik i dva člana CJTF-a rekli su Rojtersu da se od oficira do nižih činova stiglo da niko, uključujući decu, ne sme biti pošteđen.

"Komandanti su rekli da imaju krv Boko Harama i da su izdajnici, da kriju Boko Haram“, priseća se vojnik. Dobio je naređenje.

"Rečeno je da bi trebalo da ih izbrišemo", prisetio se vojnik.

Musa je rekao Rojtersu da su civili pobegli kada je Boko Haram napao. U vreme kada je vojska izvela kontranapad,

"nije bilo nijednog civila“, rekao je on. Ostali su samo borci, pa su ih vojnici "izveli“.

Musa je rekao da su ljudi ponekad mešali borce Boko Harama sa vojnicima, jer su se slično oblačili, pa je vojska okrivljena za zločine koje su militanti zapravo počinili. Danbata iz CJTF-a je rekao da su civile u Marteu ubijali pobunjenici, a ne vladine snage.

Svedoci su opisali jezivi masakr. Nigerijska vojska je ispaljivala metke i eksploziv, prema rečima drugog člana CJTF-a i vojnika. Dva stanara kažu da su kuće zapaljene. Drugi je opisao ljude koji su u panici bežali iz vojske.

"Do kraja života nikada neću zaboraviti šta se desilo", rekao je član CJTF-a.

Oko 200 metara od grada Nju Marte, rekao je, vojnici i milicija su otvorili vatru. Rekao je da je gledao kako malu decu i žene ubijaju dok su bežali. Rekao je da je tog dana video 14 leševa dece.

Iza rova koji okružuje grad, dve žene su opisale da su videle desetine dečjih tela. Reuters nije mogao da potvrdi da li su žene govorile o istom području.

Obe žene je vlada preselila u Nju Marte sa njihovim porodicama samo nekoliko meseci pre toga, kada su zvaničnici proglasili ovo područje bezbednim.

Jedna od žena, Bintu (40), rekla je da su vojnici i pripadnici milicije odveli njenog 15-godišnjeg sina tokom upada u kuću. Ona i druge majke pratile su trupe do rova, samo da bi videle kako vojnici ubijaju njenog sina sa desetinama dečaka. Videla je skoro 30 tela, rekla je.

Vojnici su razvalili vrata kuće druge majke, zgrabili njenog 13-godišnjeg sina i 16-godišnju ćerku.

"Rekli su da će deca odrasti i postati Boko Haram", rekla je majka čija ćerka bila toliko bolesna od anemije srpastih ćelija da nije mogla da stoji.

Dok su vojnici vukli devojčicu majka je trčala za njima i molila da je puste. Tada su vojnici devojčicu hladnokrvno upucali.

Druge majke nisu želele da odustanu. Pratile su vojnike sve do rova. Tamo su videli mnoga tela dece, neka nisu imala više od pet godina.

"Već su bili mrtvi. Bilo je više od 40 tela", rekla je jedna žena.

Jedna od žrtava bio je i njen sin.

Kada je operacija bila završena 23. februara 2021. godine, portparol nigerijske vojske, brigadni general Mohamed Jerina izdao je saopštenje gde hvali trupe što su ponovo zauzele Nju Marte.

"Postupajući profesionalno i odlučno, galantne trupe su uništile otpor terorista i zadale odlučujući udarac njihovim pozicijama i nanele velike žrtve zločincima", rekao je on i dodao da je poginulo četrnaest neprijateljskih boraca.

Načelnik vojske Atahiru poginuo je u avionskoj nesreći tog maja. Njegova zvanična biografija govori o operaciji Marte: "Vojnici su preuzeli palicu i ispunili želju svog poglavice na radost svakog Nigerijca".

Neki se kaju zbog ubistva dece

Neki od vojnika rekli su da ih muči to što su bili umešani u ubistva dece, pogotovo veoma male dece.

Jedan vojnik je opisao prvi put kada mu je naređeno da ubije dete, dečaka, u blizini grada Biu, u južnoj državi Borno.

"Nikada to neću zaboraviti", rekao je vojnik.

Dečak mu je rekao da nije odan pobunjenicima i da je u gradu samo da kupi paradajz. Vojnik je rekao da je znao da je dete nevino, ali da je odbijanje naredbe značilo mogućnost hapšenja.

"Pucao sam ga u glavu. Plakao sam celu noć", ispričao je vojnik.

Vojnik koji je bio kraj bunara u Kukavi rekao je da je koristio opioide da bi mu osećanja otupela. Kaže da kad uzme drogu bude indiferentan i prema smrti neprijatelja ali i prema sopstvenoj.

"Kada popijem tablete i odem u borbu, mislim se, daj da oboje umremo", kaže on.

Nekoliko vojnika, stražara i pripadnika milicije rekli su da je krajnja krivica za zločine nad decom na najvišim komandantima vojske. Ali neki su takođe rekli da su im na terenu dali široku slobodu u odgovoru na brutalne taktike koje su koristili pobunjenici.

"Želimo da pokažemo da možemo ići dalje čak i od neprijatelja“, rekao je jedan vojnik. „Imamo diskreciju da radimo nezakonite stvari, to je jedini način da to objasnimo".

Danas, 13 godina nakon početka sukoba, neki civili koji su nekada tražili zaštitu od pobunjenika u vojnicima sada smatraju vojsku opasnijom silom.

Fatima, žena u srednjim dvadesetim, rekla je Rojtersu da je njen petogodišnji posinak izgoreo u operaciji Nju Marte prošle godine kada su vojnici zapalili sobu u kojoj je spavao.

"Vojnici su nam naneli više zla nego Boko Haram. Ubiju svako dete koje dohvate", rekla je Fatima.

Podsetimo, nakon objavljivanja ovog istraživanja, američki Stejt Department saopštio je da je ''duboko zabrinut'' izveštajima Reutersa o tome da je vojska Nigerije ubijala decu u borbi protiv islamističkih pobunjenika.

(Telegraf.rs)