Kako je Putinov rat u Ukrajini oterao bivše sovjetske države u zagrljaj novim saveznicima

Foto: Tanjug/AP

Vladimir Putin napao je Ukrajinu kako bi, prema rečima zvaničnika, zauvek osigurao dominaciju u regionu, ali skoro godinu dana posle, ruski predsednik postigao je upravo suprotno - i to ne samo u Kijevu.

Zvaničnici iz bivših sovjetskih država u centralnoj Aziji i na Kavkazu kažu da je rat primorao njihove vlade da potraže načine da smanje zavisnost od Moskve tako što će se okreniti rivalskim silama uključujući Tursku, Evropsku uniju i bliskoistočne zemlje.

Preporučujemo

Svi oni govorili su pod uslovom da ostanu anonimni kako ne bi naljutili Kremlj, piše Bloomberg.

Aktuelni i bivši ruski zvaničnici, takođe pod uslovom da ostanu anonimni, ocenjuju da Moskva reaguje nervozno, čak i grubo, dok Kremlj postaje manje siguran u svoju sposobnost da ostvari uticaj u sopstvenom dvorištu.

Rusija je decenijama bila takozvani "veto igrač, vratar severne Evroazije gde ništa nije moglo da se desi bez odobrenja Kremlja", kaže Ekaterina Šulman, ruski politikolog koja sada živi u Berlinu.

"Utisak je da se sada to menja jer je malo verovatno da će Rusija izaći snažnija iz rata u Ukrajini", kaže ona i dodaje da je zbog toga, u najmanju ruku, problematična želja da se diktira nečija volja prema susedima.

Dok je neuspeh ključnog ratnog cilja Kremlja najvidljiviji u Ukrajini i Moldaviji, koje su aplicirale za članstvo u EU i dobile kandidatski status posle izbijanja konflikta, invazija je primorala čak i tradicionalne prijatelje kao što su Kazahstan i Jermenija da aktivno grade veze sa silama koje je Moskva dugo želela da drži po strani u regionu. To je omogućilo naročito Turskoj da popuni prazninu.

Putin je ranije navodio da je Kazahstan primer odnosa kakve Rusija želi da ima i sa drugim bivšim sovjetskim državama.

Vladimir Putin i Kasim-Žomart Tokajev Foto: Tanjug/AP

Poslao je trupe da pomognu predsedniku Kasim-Žomartu Tokajevu da uguši nasilne nerede, ali Tokajev je počeo otvoreno da izražava neslaganje sa Putinovim opravdanjem za rat, dozvoljavajući stotinama hiljada Rusa da izbegnu u tu zemlju posle masovne mobilizacije u Rusiji u septembru.

Šulman koju je Kremlj pošto je napustila Rusiju u aprilu okarakterisao kao "stranog agenta", toplo je dočekana u Kazastanu gde ju je pozdravio i predsednik Senata a ponuđeno joj je i mesto na jednom univerzitetu.

"Rusija postaje sve toksičnija. Šta da radite kad je vaš komšija pijanica i bundžija, a vi ne možete da se iselite?", zapitao je Beibit Apsenbetov, bivši član najveće kazahstanske banke Kazkomertsbank JSC.

Rusija je pokazala svoje nezadovoljstvo Kazahstanom više puta prekidajući protok nafte kroz Kaspijski naftovod a kao razlog navodeći tehničke ili regulatorne probleme. Naftovod preko kojeg Kazahstan izvozi 80 odsto nafte prelazi preko Rusije do crnomorske luke Novorosijsk koji se nalazi 160 kilometara od Krima.

Kazahstan je u novembru najavio povećanje izvoza nafte preko Kaspijskog mora za 1,5 miliona tona, preko naftovoda Baku-Čejhan koji ide iz Azerbejdžana do turske obale na Mediteranu. Tokajev je rekao da bi količina nafte koja se izveze tom rutom koja zaobilazi Moskvu mogla da dostigne i 20 miliona tona.

Osim toga, postoji i železnička linija tzv. Srednji koridor koji spaja Kinu i Evropu a prolazi preko Kazahstana, Azerbejdžana, Gruzije i Turske koji je sve aktivniji jer je rat smanjio saobraćaj na manje komplikovanom Kineskom putu svile do Evrope preko Rusije i Belorusije.

Takođe, Tokajev je unapredio vojne veze sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom i putovao u Saudijsku Arabiju, Katar i Ujedinjene Arapske Emirate u cilju jačanja trgovinske i investicione saradnje.

Susedni Uzbekistan, u velikoj meri zavisan od trgovine sa Rusijom, želeo je da se otvori još pre rata. Potpisao je sa EU sporazum o jačanju partnerastva i saradnje u julu, a u septembru je sa SAD održao sastanak o novom strateškom partnerstvu na kojem je izražena spremnost za uspostavljanje novih trgovinskih ruta i diverzifikacije uvoznih i izvoznih tržišta.

Ipak, Rusija ostaje snažna sila u regionu. Sa međunarodnim sankcijama zbog rata u Ukrajini koje sprečavaju trgovinu sa Zapadom , bivši sovjetski susedi postali su još važniji za trgovinu Moskve. Izvoz  iz Belorusije, Kazahstana, Jermenije i Kirgistana u Rusiju je porastao, pošto se roba preusmerava iz Evrope. Izvoz iz Turske u Rusiju takođe je povećan.

Kazahstan i Uzbekistan čine sve što mogu da diverzifikuju svoje odnose dok je Moskva preokupirana Ukrajinom, ali "ne može se promeniti geografija, postoje duboke veze i duge granice", kaže Anet Bor, saradnik britanskog Četam hausa za Rusiju i Evroaziju.

"Centralna Azija neće se odvojiti od Rusije, bar još mnogo godina", kaže ona.

Foto: Tanjug/AP

Ipak, rat i sankcije pokazali su sve rizike od preterane zavisnosti od Moskve i to nigde nije toliko vidljivo kao u Jermeniji, bliskom savezniku Kremlja na Kavkazu i sedištu jedine ruske vojne baze tamo.

U Jermeniji raste razočaranje zbog nespremnosti ili nesposobnosti Rusije da interveniše u dugotrajnom teritorijalnom sukobu sa susednim Azerbejdžanom koji uživa snažnu vojnu podršku Turske.

"Azerbejdžan koristi situaciju u Ukrajini", kaže Sergej Gazarijan, ministar spoljnih poslova neprihnate vlade u Nagorno-Karabahu.

Nacionalisti su samo ovog meseca održali tri puta proteste ispred ruske vojne baze u Gjumri uzvikujući parole "Ruske okupacione snage napolje iz Jermenije". Demonstracije protiv Rusije, tradicionalnog jermenskog saveznika i zaštitnika bile su male, ali bez presedana.

Premijer Nikol Pašinjan najavio je i da Jermenija neće učestvovati u planiranim vojnim vežbama Organizacije ugovora za kolektivnu bezbednost (ODKB), pošto ta alijansa, pandan NATO-u, nije odgovorila na zahtev Jermenije da joj pomogne posle sukoba na granici sa Azerbejdžanom.

EU je najavila da će poslati dvogodišnjui civilnu posmatračku misiju da patrolira granicom na zahtev Jermenije, što je šef diplomatije EU nazvao "novom fazom" u angažovanju Brisela na Kavkazu.

Tu misiju osudilo je rusko ministarstvo spoljnih poslova nazivajući EU "priveskom SAD i NATO" i upozorivši da njeno mešanje u regionu može samo dovesti do "geopolitičke konfrontacije".

Azerbejdžan se takođe približava EU, a u julu je potpisao ugovor da udvostruči izvoz gasa u Uniju do 2027. godine, jer Brisel nastoji da zameni ruska fosilna goriva kao odgovor na rat u Ukrajini.

Ipak, dosad je Turska imala najviše koristi od ruskog oklevanja. Dok Jermenija više nije sigurna u zaštitu Rusije, Pašinjan i Erdogan u oktobru su održali prve razgovore na nivou predsednika dve zemlje u poslednjih 13 godina, u nastojanju da uspostave diplomatske odnose i otvore granice.

"Putin je izgubio monopol u regionu Kavkaza. Sada je Erdogan glavni igrač u ovoj igri", kaže Grigorij Slovedov, koji vodi istraživački institut Kavkaski čvor sa sedištem u Moskvi.

(Telegraf.rs)