Kina želi da postane velesila, a prva stanica je Rusija: Da li Si drži Putina u šaci?

Vladimir Putin (levo) i Si Đinping / Foto: Tanjug/AP

Sa više od dva miliona aktivnih vojnika, Kina već ima najjaču vojsku na svetu, a od 2010. godine, vojna potrošnja Kine porasla je za 176 odsto, na 277 milijardi evra u 2021. godini.

Sada stručnjaci strahuju da bi kineski predsednik Si Đinping (69) mogao da sklopi "alijansu straha" sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom (70) kako bi konačno Kina postala svetska sila.

Preporučujemo

Slabost Rusije kao rezultat rata u Ukrajini ide naruku Pekingu, ocenjuje nemački BILD.

"Kina ima značajne koristi od ruskog rata jer trguje sa Rusijom u svoju korist“, rekao je za nemački list stručnjak za Kinu i Rusiju Jakub Janda iz centra za bezbednosnu politiku - Evropske vrednosti u Pragu.

Kako bi ublažila efekte zapadnih sankcija na rusku ekonomiju, Kina kupuje Putinovu naftu i gas po smešnim cenama, puni ratnu kasu kupujući sirovine kao što je drvo, a razmatra i isporuke oružja.

Zbog svoje zavisnosti od dobre volje Kine "Putin je sve više u riziju da postane Sijeva pudlica“, upozorava stručnjak za Kinu Jirgen Mates sa Nemačkog ekonomskog instituta u Kelnu. Čak i ako Si (još) ne koristi ovu moć.

Rizik od novog hladnog rata

Razlog za to leži u pokušaju Kine i Rusije da naprave zajedno geopolitički front protiv Zapada, smatra Mates ali napominje da to nije tako jednostavno, s obzirom na rat u Ukrajini i brutalno rusko postupanje.

Zbog toga Kina sada pokušava, spoljnopolitički da se na svetskoj sceni postavi kao posrednik, "kako ne bi bila uvučena u blato kršenja suvereniteta i ljudskih prava od strane Rusije" u Ukrajini, objašnjava on za BILD.

Da bi oslabila transatlantsku Alijansu, Kina će zabiti klin u odnose EU i SAD. Zbog toga Peking sprovodi svoju "ofanzivu šarma" u Evropi, gradeći svoj "novi put svile".

"Treba se plašiti novog hladnog rata“, upozorava Mates.

Stručnjak Jakub Janda smatra da je potrebna jasna reakcija protiv Sija i da "zapadne demokratije treba da sankcionišu Kinu zbog materijalne podrške ruskom ratu".

Naime, "iako su Moskva i Peking daleko od stupanja u formalni vojni savez, njihovi lideri su ujedinjeni u borbi protiv američke dominacije“, rekao je Aleksandar Gabujev iz Karnegi fondacije za međunarodni mir.

Vojna saradnja dve zemlje ovih dana postaje sve delikatnija, smatra ovaj ekspert.

"Pomislite samo na obavezu Rusije da podrži Kinu u postavljanju raketnog sistema ranog upozoravanja", upozorava on.

(Telegraf.rs)