Turska danas bira, Erdogan ili Kiličdaroglu: Šta sve treba da znate o ovim izborima?

Građani Turske su danas ponovo na biralištima. Danas se održava drugi krug predsedničkih izbora na kojima Turci biraju između dva kandidata - aktuelnog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i lidera opozicije Kemala Kiličdaroglua.

Rezultati prvog kruga nagovestili su tesnu trku, a Erdogan se sad opet suočava sa neverovatnim pritiskom nakon 20 godina na vlasti. Podsetimo, u prvom krugu je za dlaku propustio pobedu - osvojio je 49,5 posto glasova.

Preporučujemo

Prvi krug izbora održan je gotovo četiri meseca nakon razornih zemljotresa koji su 6. februara potresli jugoistok zemlje i odneli više od 50.000 života u Turskoj i susednoj Siriji, a raseljeno je više od 5,9 miliona ljudi.

Izbori su održani u trenutku kada je zemlje u ozbiljnoj ekonomskoj krizi i, prema rečima analitičara, u vremenu demokratske erozije pod Erdoganovom palicom.

Kako funkcionišu izbori u Turskoj?

Izbori u Turskoj se održavaju svakih pet godina. Predsedničke kandidate mogu predložiti stranke koje su prešle cenzus od 5% birača na poslednjim parlamentarnim izborima ili one koje su prikupile najmanje 100.000 potpisa za njihovu nominaciju.

Kandidat koji dobije više od 50 odsto glasova u prvom krugu je izabrani predsednik, ali ukoliko nijedan kandidat ne dobije većinu glasova, organizuje se drugi krug za dvojicu kandidata koji su dobili najveći broj glasova u prvom krugu.

Izlaznost birača u prvom krugu 14. maja iznosila je skoro 90% prema podacima Vrhovnog izbornog veća (ISK), ali nijedan kandidat nije dobio apsolutnu većinu. Erdogan je u prvom krugu dobio 49,52 odsto glasova, čime je imao pet odsto prednosti u odnosu na Kiličdaroglua. Njegov blok je osvojio veliku većinu u parlamentu u paralelnom parlamentarnom glasanju.

Birališta će danas biti otvorena u 8 časova po lokalnom vremenu, a zatvorena u 17 časova. Rezultati se očekuju posle 21 sat.

Ko su kandidati?

U drugom krugu snage odmeravaju Redžep Tajip Erdogan i Kemal Kiličdaroglu.

Treba podsetiti da je Erdogan na vlasti već dve decenije, prvo kao premijer, a zatim kao predsednik.

Ovaj 69-godišnjak, koji je započeo svoju vladavinu široko rasprostranjenim verskim slobodama i ekonomskim procvatom, tokom godina je konsolidovao vlast i video je kako turska ekonomija vredna 800 milijardi dolara doživljava sunovrat usred neortodoksne fiskalne politike.

Foto: Tanjug/AP

Kandidat desničarske Alijanse predaka Sinan Ogan Sinan Ogan, koji je u prvom krugu dobio 5,17 odsto glasova, rekao je u ponedeljak da podržava Erdogana u drugom krugu i pozvao svoje birače da ga podrže.

Ogan je svoju podršku kandidatima uslovio tvrdom politikom prema izbeglicama i nekim kurdskim grupama koje smatra teroristima.

Kemal Kiridždaroglu (74) ušao je u parlament kao poslanik CHP-a 2002, iste godine kada je Erdoganova partija došla na vlast. Rođen je u jednom selu na istoku Anadolije i potiče iz porodice Alavita koji su etničko-religijska manjina u Turskoj. Četvrto je od sedmoro dece i jedini u porodici koji je studirao.

Predstavlja stranku koju je pre 100 godinu formirao čuveni Mustafa Kemal Ataturk, otac moderne Turske. Njegovi stavovi su u potpunoj suprotnosti sa Erdoganovom islamističkim korenima i konzervativnom bazom.

Međutim, uprkos njegovim sekularnim sklonostima, opozicioni kandidat i njegov savez obećali su da će predstavljati sve frakcije turskog društva, što se, prema analitičarima, pokazalo u njegovoj raznolikoj koaliciji.

Od glasanja u njegovim govorima došlo je do onoga što su analitičari nazvali "promenom brzine".

Koje su međunarodne implikacije?

Jedna od najvećih svetskih ekonomija i sa 85 miliona stanovnika, Turska se nalazi u srcu sve polarizovanijeg svetskog poretka. Članica NATO-a koja ima drugu po veličini vojsku u alijansi, Turska je poslednjih godina ojačala svoje veze sa Rusijom. Erdoganovo sve veće prijateljstvo sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom zabrinjava Zapad, posebno usred kontinuiranog napada Moskve na Ukrajinu.

Prkoseći SAD, Turska je čak kupila oružje od Rusije 2019. godine, a prošle godine je otežavala proširenje NATO-a odugovlačenjem ratifikacije članstva Finske i Švedske.

Kiličdaroglu je rekao da neće nastojati da oponaša Erdoganov odnos sa Putinom koji je vođen jednim čovekom, već da će odnos Ankare prema Moskvi ponovo kalibrisati tako da bude "vođen od strane države".

Foto: Tanjug/AP

Ali čak i ako Erdogan bude svrgnut, spoljnopolitički zaokret za Tursku verovatno nije verovatan, kažu analitičari. Dok su ličnosti bliske opoziciji nagovestile da će, ako pobedi Kemal, Tursku preorijentisati ka Zapadu, drugi kažu da će ključna spoljnopolitička pitanja verovatno ostati nepromenjena.

Uprkos neslaganjima, Turska je bila korisna svojim zapadnim saveznicima pod Erdoganom.

Prošle godine Ankara je pomogla u posredovanju u značajnom sporazumu o izvozu žitarica između Ukrajine i Rusije, i čak je Ukrajini obezbedila dronove koji su igrali ulogu u suprotstavljanju ruskim napadima. U međuvremenu je i Finskoj dozvolila ulaza u NATO, dok je Švedska još na čekanju.

Šta brine glasače?

Najveća briga građana Turske jeste stanje u ekonomiji i šteta prouzrokovana razornim zemljotresima početkom godine. Čak i pre nego što je jugoistok zemlje gotovo u potpunosti sravnjen u februaru Turska se borila sa rastom cena i krizom valute, a u oktobru je inflacija dostigla 85%.

To je uticalo na kupovnu moć građana i suštinski je to razlog zašto pala Erdoganova popularnost.

"To će biti glavni hendikep za Erdogana“, rekao je Sinan Ulgen, bivši turski diplomata i predsednik istanbulskog istraživačkog centra EDAM, prenosi CNN.

Birači takođe glasaju na osnovu toga koga vide kao sposobnijeg da upravlja posledicama zemljotresa, kao i da zaštiti zemlju od budućih katastrofa, kažu analitičari, dodajući da Erdoganova popularnost nije imala očekivani politički uticaj.

"Postoji debata o tome koja izborna platforma pruža pravo rešenje za rešavanje ovih ranjivosti i povećanje otpornosti Turske na ove nacionalne katastrofe", rekao je Ulgen.

Osim ekonomije i vladinog upravljanja čestim prirodnim katastrofama u Turskoj, glasači su verovatno zabrinuti zbog Erdoganovog okretanja od demokratije – nešto što opozicija tvrdi da će da preokrene.

Erdogan je, ranije branio svoju ekonomsku politiku i negirao suzbijanje sloboda.

Ko ima veće šanse?

Uprkos tome što se suočava sa najjačim iskušenjem tokom dvodecenijske vladavine, Erdoganova budućnost ne izgleda tako crna kao što su neki predviđali ranije ove godine.

Predsednika podržava značajan verski sektor, koji, kako se čini, ekonomska kriza i loš odgovor vlade na zemljotres, nisu poljuljali.

Erdoganovi kritičari tvrde da je aktuelni predsednik dodatno podstakao podršku iznošenjem nepotkrepljenih optužbi. Naim,e optužio je Kiličdaroglua da je u dosluhu sa kurdskim terorističkim grupama i više puta je opozicionog lidera, pripadnika liberalne muslimanske alevijatske manjine, nazvao nedovoljno dobrim muslimanom.

"Ova strategija ’nedobrog muslimana kojeg podržavaju teroristi’ dopala je desničarskim glasačima koji je trebalo da izaberu Kiličdaroglua“, rekao je Soner Cagaptai, viši saradnik na Vašingtonskom institutu za bliskoistočnu politiku.

Cagaptai tvrdi da, iako Erdoganova poruka nije imala odjeka u velikim gradovima i relativno bogatoj južnoj obali (gde su uglavnom glasali za opoziciju), dobila je neophodnu podršku u siromašnijim delovima zemlje, odnosno u centralnim regionima i na obali Crnog mora.

"Tamo je podrška Kiličdarogluu ugušena jer desničarski birači, čije su stranke podržavale Kiličdaroglua, njega nisu izabrali", rekao je Cagaptai.

Erdoganove poruke su takođe pojačane njegovim širokim uticajem na turske medije, tvrde kritičari.

Ipak, nedeljni drugi krug je prvi predsednički drugi krug u Turskoj. Erdoganova vladajuća partija je 2019. izgubila glavne gradove na izborima za gradonačelnike, uključujući i njegov rodni grad Istanbul. U prvom krugu 14. maja većina glasova Istanbula pripala je opoziciji.

(Telegraf.rs)