Da li će se nakon Erdoganove pobede na izborima nastaviti tenzije između Turske i EU?

Foto-kolaž: Tanjug/AP, Shutterstock

Evropska unija i Turska su u sukobu po mnogim pitanjima, a problemi će verovatno i dalje postojati nakon ponovnog izbora predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.

Evropska komisija je u više navrata kritikovala autokratsku vladavinu kritikuje sve autoritarniju vladavinu Redžepa Tajipa Erdogana.

Preporučujemo

"Ozbiljna zabrinutost EU u vezi sa kontinuiranim pogoršanjem demokratije, vladavine prava, osnovnih prava i nezavisnosti pravosuđa nije razmotrena", napisali su zvaničnici Evropske službe za spoljne poslove u svom izveštaju o Turskoj za 2022. godinu.

Prema njighovim rečima, nazadovanje države u vezi sa ovim pitanjima, nastavljeno je i ove godine. Međutim, iako EU navodi da problemi u Turskoj postoje, oni takođe napominju i da ta zemlja ostaje strateški važan partner u oblasti migracija, klimatskih promena i energentske bezbednosti.

Sa svojom dobro opremljenom vojskom, članica NATO-a takođe igra važnu ulogu kao posrednik u sporazumu o trgovini žitom između Rusije i Ukrajine. Ali, lideri EU oštro su kritikovali preteće gestove Turske prema državama članicama Grčkoj i Kipru kroz nova kršenja teritorijalnog integriteta od strane vazduhoplovstva i mornarice.

EU je takođe više puta pozivala turske vlasti da poštuju presude Evropskog suda za ljudska prava i oslobode aktivistu Osmana Kavalu, koji je 2022. osuđen na doživotni zatvor zbog učešća u antivladinim protestima 2013. u parku Gezi u Istanbulu.

Kakav je stav Turske?

Prema analizi turskog ministarstva spoljnih poslova, odnosi između EU i Turske su već decenijama obeleženi usponima i padovima. Nakon navodnog pokušaja državnog udara protiv Erdogana u julu 2016. godine, na koji je Turska odgovorila hitnim zakonima i ograničenjima demokratskih prava, stvari su se dodatno pogoršale, priznalo je ministarstvo.

Međutim,"hladan i kritički stav EU nakon lažnog puča iz 15. jula izazvao je novu krizu poverenja", navodi ministarstvo.

Zvaničnici su rekli da je "period slabljenja dijaloga" nastao nakon što su njihove kolege iz EU "kritikovale neophodne mere" koje je nakon toga nametnula turska vlada.

Erdogan je više puta optužio turskog propovednika Fetulaha Gulena, koji živi u egzilu u SAD, da je planirao državni udar.

Evropska unija, međutim, ostaje važan strateški partner Turske, koja često ističe važnost sporazuma iz 2015. godine koji je zadržao raseljene Sirijce u zemlji, umesto da im dozvoli da prođu u EU. Oko 3,5 miliona Sirijaca sada živi u Turskoj, koja je primila novčanu naknadu i obećala finansijsku pomoć u iznosu od skoro devet milijardi evra, piše DW.

Međutim, analittičari smatraju da je ovaj sporazum na klimavim nogama. Erdogan je 2020. nakratko otvorio granicu Turske sa Grčkom u blizini Jedrena kako bi koristio raseljene Sirijce kao političku polugu.

Da li je Turska i dalje kandidat za ulazak u EU?

Cilj turske vlade ostaje pridruživanje Evropskoj uniji u nekom trenutku ako, prema oceni Ministarstva spoljnih poslova, EU uspe da reši svoje unutrašnje probleme. Pregovori o pristupanju bi mogli da budu oživljeni nakon ovih predsedničkih izbora, ali bi prvo Turska morala da barem indirektno prizna Kipar kao članicu EU. Turske trupe okupirale su severni deo zemlje pre skoro 50 godina.

Evropska unija je 2018. godine praktično suspendovala pristupne pregovore sa Turskom, koji su bili u toku od 2005. godine, ali ih nije u potpunosti prekinula.

"Ne bih rekla da su mrtvi, više izgledaju kao da su u komi", rekla je Amanda Pol, viši analitičar u istraživačkom Centru za evropsku politiku u Briselu.

Sa Erdoganom na vlasti, malo je izgleda da se ovo promeni, smatra ona i dodaje da mnogo toga zavisi od Evropske unije, a ne samo od Turske.

"To je čudan odnos koji se vremenom pogoršao. Iskreno govoreći, ne očekujem nikakvu pozitivnu promenu", smatra ona.

Među državama članicama i u Briselu, smatra ona, u ovom trenutku postoji prilično malo interesovanja za suočavanje sa sve nacionalističkom Turskom.

"Članstvo u EU je i dalje veoma popularno među Turcima. Oko 70 odsto stanovništva i dalje želi da se pridruži EU", kazala je Pol.

Kakvi su postizborni izgledi?

Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok bila je jasno kritična prema Turskoj kada se sastala sa svojim kolegom Mevlutom Čavušogluom u Istanbulu u julu 2022. godine. Međutim, ona je takođe jasno stavila do znanja da nije potrebna dalja konfrontacija, rekavši da NATO mora da se drži zajedno da bi se odbranio od Rusije.

"Prijateljstvo takođe podrazumeva da slušate jedno drugo dok vas uši ne zabole", rekla je Berbok na konferenciji za novinare tokom svoje posete.

Pozivanje na prijateljstvo nije beznačajno. Iz toga sledi da Evropska unija i NATO očekuju da Turska konačno da saglasnost za pristupanje Švedske vojnom savezu nakon izbora, koje je Erdogan verovatno blokirao iz političkih razloga uoči glasanja. O ulasku Švedske i Finske u NATO već je odlučeno pre skoro godinu dana.

Podsetimo, Erdogan je u aprilu povukao svoj veto na Finsku. Očekuje se da će saglasnost za Švedsku dati u julu.

(Telegraf.rs)