Kako je teklo kobnih 36 sati po Putina i šta je jasno dan nakon što se Prigožin povukao

Foto: Tanjug/AP

Nakon haotične subote u Rusiji, čitav svet pokušava da shvati šta se zapravo dogodilo i zašto je šef Vagnera Jevgenij Prigožin, čije su trupe bile nadomak Moskve, u poslednjem trenutku odustao od državnog udara.

Kobnih 36 sati pružilo je donekle uvid u to kako bi mogao da izgleda kraj vladavine Vladimira Putina. Skoro svaka akcija bi do pre nedelju dana bila neverovatna, mnogo toga je bilo nezamislivo pre 17 meseci, piše CNN.

Preporučujemo

Odani saradnik osuđuje navedene razloge za invaziju, a zatim tvrdi da je vazdušni napad bio usmeren na njegove trupe, pre nego što je zauzeo veliki vojni grad bez sukoba. Prigožinovi ljudi su potom došli na svega 200 kilometara od Moskve... A onda, iznenada, izvodi zbunjujući preokret, okrećući se nazad kako bi izbegao krvoproliće... Svemu ovome je, kako Kremlj tvrdi, "kumovao" beloruski predsenik Aleksandar Lukašenko - koga Putin, čini se, tretira sa prezirom. Lukašenko je navodno posredovao u dramatičnom trenutku, i tada se pobunjenik, koji je koliko do juče bio vezan za Moskvu, odlučuje za egzil u Minsku.

Dan nakon ovih događaja malo šta ima smisla. Važno je zapamtiti da tek treba da se čuje verzija Jevgenija Prigožina, koji je pristao da ode u Belorusiju, ali i da se vidi da su Vagnerovci zaista ostupili.

Trebalo bi biti podjednako sumnjičav prema očiglednom naklonu kojim je portparol Kremlja Dmitrij Peskov pokušao da poveže ovu zapanjujuću epizodu u subotu uveče. Dva sata ranije Vagner je gotovo bio na pragu prestonice, a onda mu je odjednom sve oprošteno.

Mnogi delovi u ovoj dramatičnoj priči nedostaje, a vrlo je moguće da ih nikada nećemo ni saznati.

Mnogo je stvari koje su mogle da nateraju Prigožina da promeni kurs. Da li je prodor ka severu bio prelak? Da li je shvatio da bi ulazak u Moskvu učinio njegove ljude ranjivim i onemogućenim da odgovore ruskim vojnicima? Da li je očekivao da će vojska da mu pristupi u većem broju, a to se nije dogodilo? Da li je verovao da će posustajanje samo povećati njegovu podršku?

Iako odustajanje čini da Prigožin izgleda slabo, možda čak i otpisano, činjenica je da je on bio taj koji je donosio odluke u tih 36 sati.

Svoje je rekao i Putin. U početku tih, a potom ljut i samouveren, obećavao je "neizbežnu kaznu za izdajničku đubrad".

Međutim, par sati kasnije sve je zaboravljeno...

Putinovo emocionalno stanje, da je poznato, verovatno bi manje otkrilo od njegovih postupaka. Pustivši Prigožina da ode, i očigledno gurnuvši celu pobunu pod tepih, Putin je izgledao najslabiji u poslednje 23 godine.

Moguće je da će njegove specijalne snage sada juriti Vagnerovce i njihove pristalice, ali polako, kada ova poslednja dva dana prestanu da budu u žiži... Ipak, način na koji je Kremlj odlučio da reši problem bilo je takođe povlačenje. Taj potez je toliko neuobičajen u odnosu na sve za šta Putin slovi, i može da se tumači samo kao da nije imao drugi izlaz, odnosno da mu je falilo snage da spreči dalji proboj Prigožina.

To je možda najveća lekcija takozvanog "marša za pravdu", kako je Prigožin nazvao "izlet" njegovih trupa ka Moskvi. Ne samo da šef plaćeničkog Vagnera nije poslao dovoljno veliku silu na Moskvu da izvrši napad, već je i Kremlj morao da ga pusti.

Ovo je znak da je Putin ranjiv?

Putinova pozicija je očigledno slabila zbog katastrofalnog lošeg upravljanja ratom. Ali kako će on biti uklonjen, koje moguće okolnosti to mogu dozvoliti, bilo je nešto što je izmicalo zvaničnicima i analitičarima. Ovo nije bila verovatna opcija.

Međutim, sada kada se ovako nešto dogodilo, svet je imao uvid iza zavesa Kremlja, iza kojih kriju unutrašnje sukobe, nesposobnost i slabost, omogućavajući Kremlju da projektuje ogromno samopouzdanje – postsovjetsku svemoć. Čini se da je iza zavese poprilično ružno, piše CNN.

Sada je to mogao da uvidi ceo svet, od Ukrajine do NATO članica, ali i Putinovih saveznika. Neki Putinovi prijatelji su bili neprijatno tihi, poput Kazahstana i Irana, koji su veliki dužnici Rusije... Oni su ove događaje nazvali "unutrašnjim pitanjem". Složićete se, ne zvuči kao otvorena podrška.

Možemo samo da nagađamo da li će pomisao na Prigožina na čelu izazvati toliku paniku u elitnim kućama u predgrađu Moskve, da će podrška Putinu opsatati. Ipak, njegova ranjivost je sada osigurana, prvi put u 23 godine, u kojima je stekao brojne neprijatelje i dugove. CNN navodi da je smešno tvrditi da su poslednja dva dana bila razrađena šarada osmišljena da na neki način poboljša Putinovu poziciju ili da pruži izgovor za eskalaciju.

"Ovo je potpuno unutrašnja stvar, koja odvlači pažnju od hitnih potreba rata. Činiti šefa Kremlja ovako nedvosmisleno slabim nikako ne može da ojača njegov položaj", navodi američki medij.

Pa gde ovo ostavlja Rusiju i njene uznemirene protivnike? Ne možemo da znamo šta sledi, ali će verovatno slediti eksplozivno nestalan obrazac poslednja dva dana.

Prigožin može dam nestane na nekoliko meseci. Putin bi možda napravio neke promene u svom vojnom štabu. Stvari mogu izgledati "normalne". Ali, one su se apsolutno promenile i nazire se post-putinov svet, i dramatična sila potrebna da se on nametne. Deluje kao da je ovo početak kraja Vladimira Vladimiroviča.

Najjači katalizator svake promene biće uticaj ove bizarne drame na ukrajinske frontove. Nemoguće je zamisliti da niz fluktuacija u ruskom vojnom prisustvu nije oslabio odbrambene pozicije na jugu i istoku – upravo na mestima na kojima Ukrajina gura napred.

"Najoptimističnija procena koju biste mogli da date je da je ruski vojni moral sigurno osetio štucanje dok je gledao svog glavnog komandanta i najistaknutiju vojnu ličnost kako se 24-časovne igra kukavice", navodi CNN i pita da li bi iko ovog vikenda zaista dao svoj život na ruskim linijama fronta, s obzirom na nered koji se video u višoj komandi?

Ukrajina za to vreme tvrdi da napreduje. Rano je reći kakav je uticaj imao Prigožinov marš na rat. Međutim, Kremlj mora da bude svestan štete koja je naneta i Prigožinovoj i Putinovoj poziciji u ovom konfliktu, koji je Moskva označila kao egzistencijalnu bitku protiv NATO-a – na kraju je izgubljena. Možda je to potpuno prepoznavanje tiho pothranjivalo bizarne odluke i preokrete dok su Vagnerovi borci tako lako napredovali u subotu na sever na autoputu M4 ka Moskvi, zaključuje CNN.

(Telegraf.rs)