Šta ako se istope reaktori u Zaporožju: Koji je najgori scenario?

Foto: Profimedia/Sipa Press/Yan MORVAN

Kijev tvrdi da Rusija priprema provokaciju u nuklearnoj elektrani Zaporožje tako što će navodno postaviti eksploziv na dva bloka elektrane.

Šta bi bile moguće posledice uništenja sistema za hlađenje?, pitanje je kojim se bavi analiza Deutsche Wellea.

Preporučujemo

Ukrajinski Energoatom još prošle godine je upozorio da je ruska armija navodno minirala postrojenja na ušću Kahovskog akumulacionog jezera, čijom vodom se hladi atomska centrala Zaporožje, najmoćnija nuklearka u Evropi.

Nakon uništenja brane Kahovka početkom juna, Kijev je saopštio da su okupatori minirali i jezero za hlađenje, piše DW.

Sada ukrajinski Generalštab tvrdi da su Rusi na dva bloka nuklearke postavili "objekte nalik eksplozivu“.

Predsednik Volodimir Zelenski nedavno je, pozivajući se na obaveštajne podatke, rekao da Rusija planira "teroristički napad“ u kojem bi bila oslobođena radioaktivna zračenja.

Tu teoriju produbio je šef obaveštajnog odeljenja Ministarstva odbrane Kirilo Budanov, tvrdeći da su Rusi postavili vojna vozila punjena eksplozivom uz blokove nuklearke. "Situacija je ozbiljnija nego ikad“, rekao je Budanov britanskom časopisu Nju Stejtsmen.

Krajem juna je pak Međunarodna agencija za atomsku energiju izvestila da nije našla naznake miniranja ili eksploziva u blizini nuklearke. Direktor agencije Rafael Grosi je dodao da bi za temeljnu inspekciju njegovim ljudima trebao bolji pristup postrojenju.

Bez hlađenja stiže havarija

Olga Košarna, ukrajinska ekspertkinja za nuklearnu bezbednost, kaže da miniranje važnih sistema poput hlađenja predstavlja pretnju za atomsku centralu. Ona je istakla ulogu jezera za hlađenje, čijom vodom se spušta temperatura reaktora i izbegava moguće topljenje.

Zaporožje ima šest blokova koji su van pogona od jeseni. Svi blokovi su u režimu gašenja, ali im je potrebno hlađenje, jer gorivni elementi i dalje emituju toplotu. Pet reaktora je u „hladnoj“ fazi gašenja kada zagrevaju vodu na 70 stepeni, dok je jedan blok i dalje u "vrućoj“ fazi kad vodu podgreva na čak 280 stepeni.

Ukoliko bi sistem hlađenja bio onesposobljen, "hladni“ blokovi bi kroz sedam dana došli u stanje havarije, kažu stručnjaci. U "vrućem“ bloku bi bilo tek 27 sati vremena da se spreči curenje zračenja.

"Mislim da se sve ove ucene dešavaju kako bi se zaustavila kontra-ofanziva ukrajinske vojske u ovom regionu“, kaže Košarna.

Kao Fukušima, samo manje?

Stručnjaci veruju da bi uništenje sistema hlađenja moglo da dovede do posledica sličnih onima u Fukušimi nakon havarije 2011. godine. Tada je cunami prekinuo hlađenje tri reaktora što je vodilo topljenju jezgra i oslobađanju radijacije.

"Tada je uspostavljena zona evakuacije koju su ljudi morali da napuste. Ali, tri godine kasnije počeli su da se vraćaju zbog pada nivoa zračenja, a sada je zona evakuacije smanjena na trećinu“, kaže Mark Železnjak, profesor Instituta za radioaktivnost na Univerzitetu u Fukušimi.

Foto: Tanjug/AP

On smatra da eventualna diverzija u Zaporožju sada ne bi imala katastrofalne posledice. „Jer, u isključenim blokovima ne može doći do oslobađanja radioaktivnog joda“, kaže Železnjak i savetuje da se ne paniči i da se ne kupuju tablete joda koje bi trebalo da sačuvaju štitnu žlezdu od radioaktivnog joda.

Šta je najgori scenario?

Centar za nuklearnu bezbednost Ukrajine objavio je dva moguća scenarija havarije.

U prvom, zaštitni zid reaktora debljine jednog metra, ostao bi netaknut. U tom slučaju bi, kažu, povećano zračenje pogodilo teren prečnika 2,5 kilometara.

"To bi mahom pogodilo osoblje elektrane“, saopštio je Centar.

Drugi scenario bi značio oštećenje omotača. "U tom slučaju bi veća oblast bila pogođena radijacijom i to bi imalo velike posledice. Oblast kontaminacije bi zavisila o vremenskih uslova“, dodaje se u saopštenju.

Ivan Kovalec, stručnjak za životnu sredinu i modeliranje iz Nacionalne akademije nauka Ukrajine, računa da bi u najgorem slučaju mogla biti pogođena oblast do dvadeset kilometara oko nuklearke Zaporožje. Tačan obim i pravac zavisili bi od vetra.

"U tom slučaju bi bila neophodna momentalna evakuacija ljudi“, kaže Kovalec.

Kako dodaje, posledice po ljudsko zdravlje mogle bi da se osete u krugu od čak 550 kilometara.

"No, na tolikim razdaljinama nema potrebe za hitnim merama ili evakuacijom“, zaključuje Kovalec.

(Telegraf.rs)