Vreme čitanja: oko 2 min.
Ni 1% pijaće vode za 100 % života na planeti
Vreme čitanja: oko 2 min.
WWF Adria je performansom i izložbom u Silosima ukazala na to koliko naše aktivnosti utiču na vodu od koje zavisi sav živi svet na Zemlji, a koja je ograničen resurs
Voda je ograničen resurs, a koriste je svi sistemi. Tretiramo je kao besplatno i beskonačno javno dobro, ali svaka nesmotrena upotreba pijaće vode nosi sa sobom jako visoku cenu i ugrožava budućnost raspoloživih rezervi pijaće vode. Interaktivnom izložbom "Ni 1% pijaće vode za 100% života na planeti" svetska organizacija za zaštitu prirode WWF je ukazala na taj problem sinoć u Silosima, uz performans koji je privukao veliki broj posetilaca.
Iako planeta oduvek raspolaže sa manje od jedan posto pijaće vode, danas dolazimo u situaciju da je možda ne bude dovoljno za sav živi svet baš zbog toga što se prema njoj ne ponašamo odgovorno.
-Sve ljudske aktivnosti su žedne aktivnosti. Ekonomije su zavisne od rasta, što stvara dodatni pritisak na vodne ekosisteme. Pre 30 godina vode je bilo u izobilju, ne zato što sada vode ima manje, nego zbog toga što su naše aktivnosti sve veće, na sve stavljamo slavinu - istakla je Nataša Kalauz, izvršna direktorka WWF Adrije.
Da bismo na trenutak osetili kako bi mogao da izgleda svet kome nedostaje pijaće vode, predstavili smo situacije u kuhinji (gde nam je zimnica VODA), kupatilu (kupanje u zagađenoj VODI), teretani (bez VODE za popiti posle vežbanja) kao i sav živi svet na planeti za koji nema dovoljno VODE za piće.
-Ovom izložbom želimo da podstaknemo sve da se zamisle i promene svoje navike. Nije nam cilj da pretimo mračnim scenarijima, ali jeste da radimo da na tome da se oni ne dogode - dodaje Kalauz.
Pretnje po stabilnost slatkovodnih ekosistema iz kojih se snabdevamo vodom za piće su mnogobrojne. Neadekvatno i neumereno korišćenje voda u urbanim sredinama uz odsustvo tretmana otpadnih voda koje se ispuštaju u vodene tokove predstavlja pretnju ne samo po zdravlje ekosistema već i na javno zdravlje.
I hidroelektrane su problem s kojim se u našem regionu često suočavamo. One izoluju vodne ekosisteme i barijera su za živi svet u vodama. Samim tim nema migracija vodnih vrsta, smanjuje se riblji fond, ili čak izumire, jer ribe ne mogu da se mreste.
-Trebalo bi da ubuduće još više radimo na tome da male hidroelektrane ne budu prvi izbor kada govorimo o obnovljivim izvorima energije. Baš naprotiv treba da podržavamo trend uklanjanja nepotrebnih i zastarelih brana i barijera na rekama, da omogućimo revitalizaciju slobodnih prirodnih tokova - zaključuje Kalauz.
WWF nastavlja kampanju "Ni 1% pijaće vode za 100% života na planeti" i posle uspešnog događaja u Silosima, na kanalima društvenih mreža i javnom promotivnom prostoru.
(Telegraf.rs/PR)
Povezane vesti
Vujović potpisala ugovore sa 38 JLS: Nastavljamo sadnju širom Srbije
Umetnici iz Praga predstavljaju izložbu Das Untere Licht/ Unutrašnje svetlo
Otvorena izložba slika "Svetlost koju ne vidimo" slikarke Isidore Ivanović
Kojić i Ambrozić: Magi Stefanović je bila ozbiljna umetnica i autentični junak
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
UTAJILI 130 MILIONA DINARA POREZA Veliko hapšenje policije: Tri godine muljao sa PDV, napravio mrežu od 139 preduzeća: Otkriveni svi detalji PREVARE
JAK ZEMLJOTRES POGODIO KLADOVO Treslo se tlo u Srbiji
(VIDEO) TUČA RODITELJA NA DEČIJEM FUDBALSKOM TURNIRU Jeziv incident na Zlatiboru: Dečak (11) završio sa povredom glave, nasrnuli i na sudiju
