Izgubila muža, pa 10 godina kasnije dobila pismo od njegovog ubice: Hteo da je upozna, sad su dobri prijatelji

Foto: Isabel Infantes / Zuma Press / Profimedia

Francuz Mari Huaregi je uglavnom čvrsto spavao, ali ga je u noći 28. jula 2000. godine uznemirila noćna mora.

"Sanjao sam da su me ubili", rekao je svojoj supruzi sledećeg jutra, dok je izlazio iz svoje kuće u selu Legoreta, u zelenoj španskoj Baskiji.

Mari je bio krupan čovek, imao je 48 godina i u periodu između septembra 1994. i maja 1996. godine bio je civilni guverner provincije Gipuskoe, koja se nalazi na severu Španije, na granici sa Francuskom.

"Ako je bio u prostoriji, znali ste da je tamo, i to ne samo zbog njegove veličine", rekao je Ksabier Maiza, njegov bivši kolega, a sada lokalni političar.

Noćnu moru nije bilo teško objasniti. Iako je Mari bio strastven prema svom baskijskom identitetu i držao govore na lokalnom jeziku Euskara, nije krio svoju antipatiju prema nasilnoj terorističkoj grupi Eta, koja je vršila pritisak za odvajanje Baskije od ostatka Španije.

On je bio čovek od principa. Tokom diktature generala Franka, bio je tajni aktivista, mirno je vodio kampanju za nezavisnost Baskije. Nakon Frankove smrti 1975. godine, kada je Španija prihvatila demokratiju, a Baskijima dodeljen određen stepen samouprave, Hauregui je javno kritikovao Etinu sve nasilniju taktiku.

Dok je bio guverner, on je pratio ključnu ličnost iza tog prljavog rata, lokalnog komandanta paravojne civilne garde, generala Enrikea Rodrigeza Galinda. U januaru 2000. godine svedočio je protiv Galinda na sudu, pomažući da bude osuđen za otmicu i ubistvo dvojice mladih članova Ete .

"Ne znam ko će me ubiti, Eta ili Galindo", našalio se svojoj supruzi Maikabel nakon suđenja.

Zbog sopstvene bezbednosti, nakon što su socijalisti izglasani 1996. godine, Mari se preselio u Čile, gde se zaposlio u jednoj kompaniji. Od tada se redovno vraćao kući da provodi vreme sa suprugom i njihovom ćerkom Marijom, koja je tada imala 19 godina.

Kada je bio u poseti porodici u leto 2000. godine sa ženom je slavio trideset godina braka. Nije tražio telohranitelje, iako su takve mere bezbednosti bile standardne za baskijske političare koji su se protivili nezavisnosti. S obzirom na to da se više nije bavio politikom, verovao je da više nije na meti Ete.

Nadao se da će uskoro moći da se vrati u Španiju za stalno.

Kafa sa prijateljem ga koštala života

Subotom ujutru, kada se vraćao kući, Mari je voleo da se vozi do Toloze, da popije kafu sa Haimeom Otamendijem, urednikom vesti javnog servisa baskijske regionalne vlade. Njihovo omiljeno mesto za sastajanje bio je "Fronton", veliki kafić u širokoj ulici sa drvoredima.

Dana 29. jula 2000, Mari i Haime ušli su u kafić i seli za sto blizu prozora. Otprilike u isto vreme, dva pripadnika grupe Eta došli su do bara. Jedan od njih je otišao u kupatilo, pojavio se sa kapom na glavi i tamnim naočarima, a zatim se uputio ka Marinom stolu.

Haime kaže da je video kako neko stoji iza njegovog prijatelja, a onda je spazio pištolj.

Napadač je dvaput pucao iz neposredne blizine. Mari je sa dva metka upucan u glavu i samo se u jednom trenutku srušio na pod.

Lui Karasio, jedan od napadača, bio je odmah spreman za bekstvo. On je u napadu imao ulogu naoružanog posmatrača, dok je njegov kolega Patki bio glavni egzekutor. Osim njih dvojice imali su i vozača, koji je nakon obavljenog posla trebalo da ih odvede na sigurno.

Sva trojica nisu mnogo znala o čoveku kog je trebalo da ubiju.

"Rečeno nam je da je imao odgovornu poziciju u Socijalističkoj partiji", rekao je Lui.

Oni su nakon obavljenog posla zapalili automobil koji su koristili zajendo sa oružjem kako bi sakrili tragove.

Baskijske provincije bile su deo Španije vekovima, ali su uvek uživale određeni stepen autonomije, sa posebnim zakonima i poreskim sistemima, kao i sa sopstvenim jezikom. Strahovi Baskije od gubitka tako važnih privilegija izazvali su tri građanska rata u 19. veku. Između 1968. i 2011. godine Eta je ubila oko 830 ljudi, ali mladim regrutima poput Luia to je i dalje delovalo pravedno i plemenito.

Ambiciju da se bori za Etu imao je još kao tinejdžer.

Marijeva žena od sestre čula za ubistvo

Dok je Lui bežao, Marijeva žena je bila kod kuće. U jednom trenutku pozvala ju je sestra i rekla joj da ne izlazi iz kuće.

"U tom trenutku setila sam se muževljeve noćne more",prisetila se ona.

Ubrzo su stigli prijatelji i odvezli je u bolnicu u Tolosi. Mari je umro pe nego što je žena supela da ga vidi.

Kada je konačno ušla u njegovu sobu, glava mu je bila zavijena, a lice ukočeno kao da se smeje.

Ona i dan danas živi u kuću koju je delila sa Marijem. Kaže da su odrasli zajedno i da se poznaju celog života.

Lasa je novinarki Guardiana ispričala da je njen muž bio jako hrabar i da je dva puta bio u zatvoru zbog svojih uverenja.

Pošto je živela pod Frankovom vladavinom, Lasa je znala da je život pod Etom samo još jedna vrsta diktature.

"Shvatate da oni samo ubijaju ljude zato što misle drugačije od njih", rekla je ona.

Policija je u međuvremenu tragala za Marijevim ubicama i oni su ubrzo uhapreni.

"Bar sam znala da ne mogu da ubiju nikog drugog", rekla je ona.

Zbog svog aktivizma u borbi protiv Eta, nekoliko godina kasnije i Lasa se našla na listi njihovih meta.

Za to vreme Lui je bio u zatvoru i odlučio se na neverovatan korak. Poželeo je da preko advokata pošalje pismo Marijevoj udovici.

Pismo koje je Lasi zauvek promenilo život

Nakon što je dobila pismo, Lasina advokatica je odlučila da ode u zatvor i poseti Luija.

"Bio je to najteži dan u mom životu", prisetila se ona.

Kada se susrela sa njima, sastanak nije prošao kako je očekivala. Kada se sastanak sa ljudima koji su osuđeni za ubistvo, osećala se da je njena poseta uzaludna. Iako joj se učinilo da niko od njih ne želi da nastavi da ide na sastanke sa njom, međutim, pogrešila je.

"Jedan od njih je ustao i ispred svih rekao da žele da nastave viđanja sa mnom", priseća se ona.

Da bi Lui mogao da nastavi da se viđa sa Lasom morao je prvo da se izbori sa svojom prošlošću. Advokatica je narednih nekoliko meseci redovno dolazila na sastanke s njim.Na svakom od tih viđanja ona je imala mnogo pitanja za njega od toga koliko je ljudi ubio, zašto je to učinio, da li je nakon zločina slavio...

Nekoliko meseci kasnije u isti zatvor sa advokaticom krenula je i Lasa.

"Ušla sam tamo misleći da će ti ljudi na kraju izaći iz zatvora. Želela sam da kada izađu sebe vise kao grešnike, a ne kao heroje. Ljudi su sposobni da čine užasne stvari", kazala je ona.

Na pitanje novinara da li bi se njen muž složio s tim što je uradila, lasa kaže da nije sigurna.

Prvi susret sa ubicom svog muža

Dok je Lasa prolazila bezbednosne provere, Lui je odveden u malu sobu u kojoj će se uskoro sresti sa udovicom čoveka kog je ubio.

Lasa je bila jeko uznemirena, nije znala šta da očekuje. Čoveka koji joj je zauvek uništio život, nije videla čak ni na fotografiji.

"Kada sam ušla unutra i ugledala ga, videla sam nekoga bez samopoštovanja. Izgledao je jako nesrećno, toliko da mi ga je bilo žao. Verovatno zato što sam imala toliko godina da sam mogla da mu budem majka", kazala je Lasa.

Tokom razgovora saznala je da se on iskreno kaje.

"Sve u vezi mene je loše, ničeg dobrog nema u meni", rekako joj je Lui.

Tokom razgovora Lasa je počela da shvata zašto je on idealizovao Etu i zašto su sebe videli kao heroje i spasitelje nacije.

Lui joj je tokom razgovora tražio oproštaj, ali mu ga ona nije dala.

"Ne sviđa mi se ta reč. Ono što sam želela njemu je druga prilika. Rekla sma mu da mi je draže što sam Marijeva udovica, nego njegova majka. Taj komentar ga je jako pogodio", priseća se udovica.

Nakon dva i po sata, njih dvoje su se rastali, uz obećanje da će se videti ponovo.

"Osećala sam se euforično. Kao da sam odjednom mnogo smršala. advokatica mi je rekla da su se porodice mnogih žrtava tako osećale", kazala je Lasa.

Ovaj susret bio je jedan u nizu razgovora koji su Lui i Lasa imali. U međuvremenu su postali dobri prijatelji i jednom u nekoliko meseci odu na ruček ili večeru.

Lasa ga je čak upoznala sa jedom učiteljicom, sa kojom je on započeo vezu.

"Znam da je ljudima čudno šo sam postala prijatelj sa nekim ko mi je ubio muža. Ali čak bi i Mari voleo da vidi ove ljude kako preuzimaju odgovornost za svoje postupke i zalažu se za mir. Oni imaju pravo da nakon zatvora vrate svoij život, a on je upravo to i učinio", kazala je Lasa.

(Telegraf.rs)