Azerbejdžan proglasio pobedu u Nagorno-Karabahu

Foto: Tanjug/AP

Azerbejdžan je danas proglasio pobedu nakon 24-časovne vojne ofanzive u Nagorno-Karabahu, tokom koje je Baku udario na region koji kontrolišu Jermeni, piše "Katimerini".

Jermensko rukovodstvo Nagorno-Karabaha pristalo je jutros na predlog o prekidu vatre u pokušaju da spreči dalje krvoproliće dok su azerbejdžanske snage napredovale u otcepljenom regionu.

Preporučujemo

Jermenski premijer Nikol Pašinjan rekao je da njegova zemlja nije bila uključena u pripremu teksta sporazuma o prekidu vatre. On je takođe ponovio da Jermenija nema trupe u Karabahu od avgusta 2021.

Polaganje oružja

Prema Ministarstvu odbrane Azerbejdžana, na koje se pozivaju državni mediji, jermenska strana Karabaha pristala je da "odloži oružje, napusti svoje borbene i vojne položaje i potpuno se razoruža".

Osim toga, kako je navelo ministarstvo, "jedinice jermenskih oružanih snaga napustiće teritorije Azerbejdžana i ilegalne jermenske oružane grupe će biti rasformirane".

"Nedovoljne" akcije međunarodne zajednice

U saopštenju, rukovodstvo Nagorno-Karabaha pod kontrolom Jermenije navodi da je Azerbejdžan naneo žrtve i zauzeo strateške položaje, čak i dok su se njegove trupe borile da održe odbrambenu liniju.

"Nažalost, odbrambena vojska je zabeležila gubitke", rekli su zvaničnici Karabaha iz Jermenije. "Neprijatelj je u nekim tačkama uspeo da prodre u odbrambene isturene položaje, zauzevši nekoliko visova i strateških putnih raskrsnica", dodaju oni.

"U trenutnoj situaciji, akcije međunarodne zajednice u pravcu okončanja rata i rešavanja situacije su nedovoljne", podvukli su oni.

"Uzimajući ovo u obzir, vlasti Republike Arcah prihvataju predlog komande ruskih mirovnih snaga za prekid vatre", navodi se u saopštenju predsedničke kancelarije Nagorno-Karabaha, koje citira "Politiko".

Kremlj je, sa svoje strane, odgovorio na optužbe da nije uradio dovoljno, ističući da se radi o "dejstvima Azerbejdžana na njegovoj teritoriji".

Osim toga, Moskva je saopštila da su njene mirovne snage pomogle da se bezbedno ukloni 2.000 civila iz Karabaha.

Decenije sukoba

Prethodni sporazumi o prekidu vatre nisu uspeli da donesu mir u regionu, a ruske mirovne snage nisu uspele da zaustave borbe usred skoro svakodnevnih izveštaja o incidentima.

Nagorno-Karabah, koji se nalazi unutar međunarodno priznatih granica Azerbejdžana, ali je pod kontrolom jermenskog stanovništva nakon rata koji je usledio nakon pada Sovjetskog Saveza, decenijama je predmet spora između dve zemlje.

Vlada Azerbejdžana insistira na tome da ima pravo da obračuna sa "ilegalnim" vojnim snagama u regionu.

Ubijeno gotovo 100 ljudi

Bivši visoki zvaničnik jermenske administracije Nagorno-Karabaha, na koji se poziva Rojters, rekao je danas da je gotovo100 ljudi ubijeno, a stotine ranjeno u otcepljenom regionu.

Istovremeno je naveo o "velikom ratu" iz Azerbejdžana.

"Ovo je veliki rat – Azerbejdžan je pokrenuo punu operaciju", rekao je za Rojters iz Karabaha Ruben Vardanjan, bivši šef vlade otcepljenog regiona.

"U suštini, oni nam govore da odemo, da ne ostajemo ovde ili da prihvatimo da pripadamo Azerbejdžanu – ovo je tipična operacija etničkog čišćenja i rat u kome je sada ubijeno mnogo civila", rekao je on.

Stanovnici područja pod kontrolom Jermenije, koji su opkoljeni azerbejdžanskim trupama, potražili su sklonište u podzemlju u utorak uveče usred masovne artiljerijske vatre.

Na brifingu azerbejdžanskog ministarstva odbrane u sredu ujutru je navedeno da Azerbejdžan nije gađao civile, ali je ta južnokavkaska zemlja optužila jermensku administraciju za održavanje vojnih snaga u naseljenim mestima.

Ultimatum

"Azerbejdžanska vojska je navodno suzbila otpor jermenskih vojnih snaga do sada i prekinula kontaktnu liniju u nekoliko pravaca", napisao je na mreži Vakif Sadikov, ambasador Azerbejdžana pri EU.

"Jermenska vojska mora da položi oružje i preda se, inače će se suočiti sa posledicama", rekao je on.

Demonstracije u glavnom gradu Jermenije

Jermenski premijer Nikol Pašinjan izjavio je u utorak uveče da neće dozvoliti Azerbejdžanu da "namami Republiku Jermeniju u vojne operacije", odbijajući da se umeša u sukob sa druge strane granice.

Međutim, desetine hiljada ljudi izašlo je na ulice jermenske prestonice Jerevana, tražeći od vlade da interveniše u Nagorno-Karabahu. Policija je bila primorana da upotrebi šok bombe kako bi sprečila invaziju na vladine zgrade.

Velike demonstracije održane su i ispred ruske ambasade, pošto moskovske mirovne snage nisu uspele da spreče krvoproliće.

"Strašan dan" za zapadnu diplomatiju

Tom de Val, viši saradnik u "Carnegie Europe", rekao je da eskalacija signalizira "novi rat u Karabahu" i "strašan dan za zapadnu diplomatiju" s obzirom na neuspeh napora da se Azerbejdžan ubedi da ne koristi silu za rešavanje sukoba.

Visoki diplomata EU Žozep Borelj pozvao je na "trenutni prekid neprijateljstava i da Azerbejdžan obustavi svoje trenutne vojne aktivnosti".

Stejt department je saopštio da Vašington "poziva na hitan prekid neprijateljstava" i, usred zabrinutosti da bi se rat mogao proširiti izvan Nagorno-Karabaha, "ponovo je potvrdio podršku SAD suverenitetu i nezavisnosti Jermenije".

"Rusija ćuti i Rusija u suštini ignoriše vojnu operaciju. Ali ne samo Rusija, nego i svet ćuti", naglasio je Vardanjan, dodajući da "niko ništa ne radi: svi to ignorišu.

"Možete li zamisliti šta će se dogoditi ako 120.000 ljudi ode u Jermeniju?", zaključio je on.

(Telegraf.rs)