Od Rusije do Bliskog istoka: Zašto Kina ne može da priušti sebi još jedan veliki sukob?

Foto: Tanjug/AP

Zvanični Peking od početka rata u Ukrajini uglavnom je odbijao da se oglašava po pitanju odnosa između Kijeva i Moskve.

Međutim, odbili su da osude invaziju Rusije na Ukrajinu, a pružili su i diplomatsku i ekonomsku pomoć Moskvi.

Preporučujemo

Sada, dok rat Izraela i Hamasa preti da ugrozi stabilnost na Bliskom istoku, Kina poziva na prekid vatre, kritikujući akcije Izraela.

Takođe primetno nije osudio Hamas zbog izvođenja onoga što se naziva najgorim danom za Jevreje još od Holokausta, ali su izrazili podršku rešenju sukoba sa dve države misleći na Palestinu i Izrael.

Taj stav je u skladu sa višedecenijskom podrškom Kine palestinskoj državnosti, ali takođe naglašava oštre podele između Kine i SAD, koje su čvrsto podržavale pravo Izraela da se obračuna sa Hamasom.

Ovakav stav Kine ne treba da čudi, jer oni imaju velike interese i u Rusiji i na Bliskom istoku, koje žele da zaštite po svaku cenu.

Druga najveća svetska ekonomija zavisi od Rusije i Bliskog istoka za većinu svojih energetskih potreba. Oni su takođe važan deo kineske inicijative "Pojas i put", koja je vrlo ambiciozna, ali za mnoge države kontroverzna. Plan podrazumeva povećavanje trgovine širom sveta kineskim novcem, znanjem i tehnologijom.

Zbog toga, smatraju analitičari, oba ova faktora će nastaviti da igraju ogromnu ulogu u tome kako će Peking reagovati na situaciju u svetu, piše CNN.

"Zdravo, stari prijatelju"

Kina je najveći svetski uvoznik nafte i čak 71 odsto njene potrošnje zavisi od stranih zemalja.

Ona je povećala kupovinu nafte iz Rusije nakon invazije na Ukrajinu, pošto su rafinerije u Rusiji snizile isporuke usred zapadnih sankcija. Rusija je sada najveći kineski snabdevač sirovom naftom, ispred Saudijske Arabije.

Kineksi predsednik Si Đinping je ove nedelje u Pekingu poželeo dobrodošlicu diplomatski izolovanom lideru Rusije Vladimiru Putinu.

Putin, koga je Si tokom njihovih susreta nazvao "starim prijateljem", bio je počasni gost samita povodom obeležavanja desete godišnjice Inicijative Pojas i put, čiji je Rusija učesnik.

Prema analizi šangajskog univerziteta Fudan, posle Pakistana, Rusija je od Kine dobila najviše investicija u okviru ove inicijative u periodu od 2013. do 2021. godine.

I Kina i Rusija, koje sve češće govore o potrebi za uspostavljanjem novog svetskog poretka, pozvale su na prekid vatre i kritikovale su akcije Izraela, a kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji je čak prošlog vikenda rekao da su izraelski vojnici "izašli izvan okvira samoodbrane".

Foto: Tanjug/AP

"Obe zemlje neguju bliske veze sa Iranom i smatraju da je umešanost SAD u regionalna pitanja jedan od razloga za nestabilnost na Bliskom istoku", smatra Žan-Lu Saman, viši naučni saradnik na Bliskoistočnom institutu u Singapuru.

Hamas i Iran su dugogodišnji saveznici, ali je Teheran, koji je pohvalio operaciju islamističke grupe 7. oktobra u kojoj je ubijeno oko 1.400 ljudi u Izraelu, negirao umešanost.

U međuvremenu, širom Bliskog istoka izbili su antiizraelski protesti nakon smrtonosne eksplozije u bolnici u Gazi i vazdušnih napada proteklih dana u kojima je poginulo skoro 3.500 ljudi.

Nejasno je ko je odgovoran za granatiranje bolnice u Gazi. Izrael je u sredu izneo dokaze koji pokazuju da je eksploziju izazvala greška militantne grupe "Islamski džihad", a američki predsednik Džo Bajden je u sredu podržao te navode, pozivajući se na američke obaveštajne podatke. Islamski džihad je negirao odgovornost.

Nafta i gas

Bliski istok ima ključnu ekonomsku ulogu u rastu Kine. Ovaj region omogućava više od polovine uvoza nafte u Kini ili nešto više od jedne trećine ukupne potrošnje nafte u zemlji.

"Na svaka tri barela sirove nafte koje Kina potroši, više od jednog dolazi sa Bliskog istoka", saopštilo je rukovodstvo kineskog nacionalnog proizvođača nafte i gasa u martu.

Saudijska Arabija je dugo bila najveći kineski dobavljač sirove nafte, sa 17 odsto njenog uvoza tokom 2022. godine, pre nego što ju je Rusija pretekla u prva dva meseca ove godine, pokazuju zvanični podaci kineske Carine.

Trgovina gasom je takođe visoka. Katar je drugi najveći kineski snabdevač tečnim prirodnim gasom. Prošle godine je uvoz gasa iz zemalja Bliskog istoka porastao za 75 odsto u odnosu na godinu dana ranije.

Kina je takođe uspostavila bliže ekonomske veze sa Iranom, koji su SAD sankcionisale od 2018. godine zbog svojih nuklearnih ambicija i vojne agresije.

Nafta na bliskom istoku i Rusiji je jako važna za Kinu Foto: Shutterstock

Energetska bezbednost postala je ključni prioritet za Kinu, koja se suočava sa značajnim ekonomskim izazovima u poslednje vreme. Si je nedavno istakao da su snabdevanje energijom i bezbednost zemlje ključne za nacionalni razvoj.

Tokom prošle godine, Peking je povećao svoje energetske investicije na Bliskom istoku. U aprilu je kompanija "China Petroleum & Chemical Co", najveći svetski konglomerat za preradu nafte i gasa, kupila udeo u katarskom gasnom polju.

Bliski istok je takođe kamen temeljac u inicijativi "Pojas i put". Kineska ulaganja u arapske i bliskoistočne zemlje porasla su za 360 posto u 2021. u odnosu na 2020. godinu, pokazuju podaci Univerziteta Fudan, koji su objavljeni prošle godine.

Angažman Kine u građevinskim projektima u regionu porastao je za 116 posto u istom periodu.

Neophodna stabilnost

Ako se u rat između Izraela i Hamasa uključe i druge države, to bi moglo jako da naškodi Kini, smatraju analitičari.

"Kina i SAD žele da održe regionalnu stabilnosti. Eskalacija sukoba u tom regionu dovešće do duge nestabilnosti situacije, a to onda znači da će poslovi Kine biti smanjeni. Razumljivo je da Kina ne želi da njihovi poslovi ispaštaju", smatra Ahmed Abuduh, saradnik na programu za Bliski istok na Institutu u Londonu.

Prošle subote, kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji i američki državni sekretar Antoni Blinken razgovarali su telefonom.

Foto: Tanjug/AP

Blinken je govorio o važnosti održavanja stabilnosti u regionu i obeshrabrivanja drugih strana od ulaska u sukob, dok je Ju pozvao na hitno sazivanje mirovne konferencije.

"Ekonomski interesi Kine u regionu prvenstveno su fokusirani na snabdevanje energijom iz Persijskog zaliva i u manjoj meri na poslove sklopljene u nekoliko zemalja u oblasti digitalizacije. Ti interesi bi bili poljuljani ukoliko se u sukob uključi Iran. Tada bi moglo da dođe do nestabilnosti u vodama Persijskog zaliva", rekao je Saman.

(Telegraf.rs)