On neće slati pomoć Ukrajini, islam prezire: Ko je Gert Vilders, novi premijer Holandije?

Foto: Tanjug/AP

Antiislamski populista Gert Vilders osvojio najviše glasova na parlamentarnim izborima u Holandiji.

Posle 25 godina u Parlamentu, njegova Partija slobode bi trebalo da osvoji 37 mesta, što je daleko više u odnosu na drugoplasiranog protivnika.

Preporučujemo

Njegova pobeda je u velikoj meri uzdrmala politiku u Holandiji.

Nakon njegove očekivane pobede mnogi su se zapitali ko je zapravo Gert Vilders?

Gert, ektremni desničar, poznat je po svojoj plavoj kosi i agresivnoj antiislamističkoj i antimigracionoj politici.

Zbog svojih stavova tokom predizborne kampanje sve vreme je bio u centru pažnje, a to je upravo ono što je i želeo da postigne.

Zbog opisivanja islama kao "ideologije retardirane kulture" i nazivanja Marokanaca "ološima", mnogi ga porede sa bivšim američkim predsednikom Donaldom Trampom. Razlog za to je i njegova zapaljiva retorika, kao i korišćenje društvenih mreža u iskazivanju svojih kontroverznih stavova.

Ko je Gert Vilders?

Gert je 1963. godine rođen u Venlou, gradu blizu nemačke granice. Odrastao je u katoličkoj porodici sa roditeljima, dve sestre i bratom.

U politiku je ušao kao član Narodne stranke, ali je napustio tu partiju zbog blagih stavova prema islamu i migracijama.

Nakon toga 2004. godine je osnovao Partiju slobode (PVV), a u srcu njegove politike bila je antisilamska politika. On je objasnio da je njegov prezir prema islamu podstaknut ubistvom radikalnog islamofoba i filmskog reditelja Tea van Goga 2004. godine, kao i zbog boravka u kibucima u Izraelu, piše Guardian.

Foto: Tanjug/AP

Iako je političar koji se dobro razume u medije, čini se da je nakon što su se u Holandiji pojavile mlađe desničarske stranke, on pomalo pao u zaborav.

Ali Vildersova dosledna prisutnost u holandskoj politici, kao i sve žešća debata o imigraciji u Holandiji, izgleda da je konačno pogodila širu grupu glasača.

Uoči izbora, Vilders je takođe pokušao da ublaži neke od svoje antiislamske izjave koja izaziva podele, nagoveštavajući da bi mogao da odustane od predložene zabrane džamija i Kurana, što je potez koji su njegovi kritičari označili kao oportunistički.

Umesto toga, on se fokusirao na rastuću ekonomsku zabrinutost, obećavajući da će rešiti stambenu krizu i uhvatiti se u koštac sa inflacijom, dok je akcije klimatskih aktivista prikazao kao novi oblik tiranije od strane Haga.

Ipak, neke od njegovih ekstremnijih predloženih mera, koje uključuju obnavljanje holandske granične kontrole, pritvaranje i deportaciju ilegalnih imigranata i ponovno uvođenje radnih dozvola za radnike unutar EU, suštinski bi promenile DNK Holandije.

Kao i drugi lideri krajnje desnice u Evropi i Vilders je hvalio vladavinu Vladimira Putina, okupljajući se protiv onoga što je opisao kao "histeričnu rusofobiju" u Evropi.

Četiri godine nakon što je Rusija anektirala poluostrvo Krim, Vilders je otputovao u Moskvu i sreo se sa visokim ruskim zvaničnicima u Dumi. Ovo putovanje su oštro osudili rođaci holandskih žrtava obaranja leta MH17, koji su ga okrivili za ignorisanje učešća Moskve u katastrofi.

Od ruske invazije na Ukrajinu, Vilders se donekle distancirao od Kremlja, nazivajući invaziju greškom.

Međutim, čini se da on neće imati istu politiku prema Ukrajini kao njegov prethodnik Mark Rute koji se zalagao da Holandija pošalje vojne avione Kijevu.

U jednoj od poslednjih debata pred izbore Gert je rekao da se neće zalagati za dalje slanje vojne pomoći Ukrajini.

Kako će se snaći na novoj funkciji i sa kime će od stranaka formirati koaliciju ostaje nam da vidimo.

(Telegraf.rs)