Pobeda AfD promenila život migranata: "Naša deca ovde nikada neće biti prihvaćena kao Nemci"

Otkako je krajnje desničarska, antimigrantska stranka Alternativa za Nemačku (AfD) prošlog meseca pobedila na regionalnim izborima u Saksoniji-Anhalt, Ola Ahras i njen suprug gotovo svakodnevno razgovaraju o tome da li bi trebalo da se vrate u Siriju.

Ovaj bračni par sa dve male ćerke živi u Magdeburgu, gde se pokrajinski parlament Saksonije-Anhalta u utorak prvi put sastao nakon što je AfD ostvario najbolji rezultat u svojoj istoriji i došao u poziciju da formira prvu regionalnu vladu krajnje desnice u Nemačkoj od Drugog svetskog rata.

Preporučujemo

Na prvom zasedanju, parlament sa 83 poslanika izabrao je Tobijasa Rauša iz AfD-a za predsednika parlamenta. To mesto tradicionalno pripada najvećoj stranci i njegov izbor predstavljao je prvi simboličan uspeh AfD-a. Novi pokrajinski premijer verovatno neće biti izabran pre decembra.

"Loše je, ovde smo izgradili svoje živote, zaista smo voleli da živimo ovde, ali sada više nemamo osećaj da smo dobrodošli", rekla je Ahras, koja je 2018. godine pobegla iz Homsa u Nemačku. Govori tečno nemački i radi kao lekarka u lokalnoj bolnici, gde završava specijalizaciju iz interne medicine.

Ahras nosi hidžab i kaže da na poslu oseća da je cenjena, ali da je u poslednje vreme doživela neprijateljske reakcije dok je kupovala u prodavnici i da se više ne oseća bezbedno kada uveče izlazi iz kuće. Osećaj da ne pripada društvu postao je posebno snažan nakon izbora.

"Naša deca ovde nikada neće biti prihvaćena kao Nemci", rekla je ona za Associated Press.

Foto:

Od dolaska milion migranata 2015. godine odnos prema njima se promenio

Raspoloženje u nemačkom društvu danas je potpuno drugačije nego pre deset godina, kada je Nemačka pod kancelarkom Angelom Merkel primila više od milion migranata iz ratom pogođenih zemalja poput Sirije, Iraka i Avganistana.

Mnogi od njih su izgradili nove živote, naučili jezik i pronašli posao.

Međutim, kako su se ekonomski problemi Nemačke pogoršavali, od sporog privrednog rasta i visoke inflacije do rastućih cena energenata, pogoršavao se i odnos javnosti prema novim doseljenicima. AfD i drugi kritičari imigracije optuživali su migrante da doprinose problemima sa kojima se zemlja suočava.

Ova stranka, osnovana pre 13 godina, posebno brzo je dobila podršku u nekadašnjim komunističkim i ekonomski slabijim istočnim pokrajinama, među kojima je i Saksonija-Anhalt. Podrška joj raste i na saveznom nivou, gde je trenutno najjača opoziciona stranka i vodi u pojedinim istraživanjima javnog mnjenja.

Pobeda AfD-a u Saksoniji-Anhaltu pokazala je da stranka uspeva da iskoristi nezadovoljstvo građana i zbog tema koje prevazilaze njenu ključnu politiku ograničavanja imigracije, dok se vlada kancelara Fridriha Merca suočava sa problemima u pokušaju da pokrene nemačku ekonomiju.

Uspeh AfD-a uznemirio je migrante, ali i deo Nemaca koji su verovali da je njihova zemlja, imajući u vidu iskustvo iz nacističke prošlosti, imuna na nacionalizam.

Foto: Tanjug/AP

Migranti strahuju od novih deportacija

I dalje nije izvesno da će AfD formirati sledeću pokrajinsku vladu u Saksoniji-Anhaltu. Na izborima 6. septembra nedostajala su joj tri poslanička mesta za većinu.

Ipak, mnogi imigranti i izbeglice strahuju da bi, ukoliko krajnje desničarska stranka preuzme pokrajinsku vladu, mogla da sprovede svoja predizborna obećanja, uključujući veći broj i ubrzane deportacije, kao i ograničavanje prijema tražilaca azila.

Još nema podataka koji bi pokazali da je broj rasističkih incidenata porastao od izbora, ali Undra Dresler, izvršna direktorka Mreže migrantskih organizacija Saksonije-Anhalta, kaže da su savetovališta preopterećena.

"Savetovališta su izuzetno zauzeta, telefoni ne prestaju da zvone, termini za savetovanje su popunjeni, a ljudi imaju ogromnu potrebu za savetom i podrškom", rekla je Dresler.

Ona navodi da su neki ljudi već otišli, da drugi razmišljaju o odlasku, dok su pojedini odlučili da ostanu.

"Ostaću. Neću prihvatiti ovakve uslove. Sada, više nego ikad, želim da se uključim", rekla je, prema njenim rečima, jedna od osoba koje su odlučile da ostanu.

Jedan od onih koji nameravaju da ostanu je i Mohamed Aldabag, farmaceut iz Homsa koji je 2015. godine, na vrhuncu građanskog rata u Siriji, pobegao u Nemačku. Te godine stotine hiljada ljudi prešlo je Mediteran u nesigurnim gumenim čamcima u nadi da će pronaći bezbedniju budućnost u Evropi.

"Bilo je veoma dobro iskustvo živeti u Nemačkoj tokom proteklih deset godina. Ovde sam ponovo izgradio svoj život i neću dozvoliti nikome da mi to oduzme", rekao je Aldabag (34), otac dvoje male dece koji radi u apoteci u Magdeburgu.

I on kaže da je doživljavao rasizam, ali smatra da su kvalifikovani radnici poput njega, kao i brojni strani lekari koji rade u Nemačkoj, potrebni toj zemlji i da društvo ne može sebi da priušti da se prema njima loše ophodi.

AfD ne želi „strane radnike uprkos nedostatku stručnjaka

Program AfD-a za Saksoniju-Anhalt ne odbacuje migraciju radne snage u potpunosti, ali predviđa veoma selektivan pristup zapošljavanju stranih radnika.

Stranka izričito predlaže da se odustane od regrutovanja radnika koje opisuje kao "kulturno strane", kao i da se ukine pokrajinski program namenjen podršci integraciji stranih kvalifikovanih radnika, navodi Rahim Haji, profesor socijalnih i zdravstvenih službi na Univerzitetu primenjenih nauka Magdeburg-Stendal.

Foto: Paul-Philipp Braun / imago stock&people / Profimedia

"To otvara jedno suštinsko pitanje. Kako pokrajina sa sve starijim stanovništvom i rastućim nedostatkom radne snage planira da obezbedi potreban broj stručnih radnika ako značajno ograniči krug međunarodnih radnika koje je spremna da angažuje?", upitao je Haji.

Prema podacima za avgust, više od jednog od četiri lekara, odnosno 27,1 odsto lekara u bolnicama Saksonije-Anhalta, nema nemačko državljanstvo, pokazalo je istraživanje organizacije Mediendienst Integration, koja se bavi istraživanjem migracija u Nemačkoj.

"Želimo da doprinesemo dobrobiti društva ovde. Potrebni smo. Mi nismo crne ovce ove zemlje", rekao je Aldabag.

Zastao je, a zatim dodao: "Ali ako više ne budemo dobijali poštovanje, preselićemo se u neku drugu pokrajinu u kojoj AfD nema toliku podršku."

(Telegraf.rs)