Kralj Čarls III profitira od imovine mrtvih građana: Ma koliko čudno delovalo, sve je po zakonu

Tanjug/AP

Vojvodstvo Lankaster, u vlasništvu britanskog kralja Čarlsa III, godinama prikuplja finansijska sredstva, koja su zapravo u vlasništvu ljudi umrlih bez testamenta ili poznatih srodnika, prenosi "The Guardian".

Tokom poslednjih 10 godina, na taj način kraljevska porodica prikupila je više od 60 miliona funti za humanitarni fond, ali je samo mali procenat tih prihoda dat u dobrotvorne svrhe.

Preporučujemo

Interni dokumenti vojvodstva, u koje je britanski list imao uvid, otkrivaju kako se sredstva tajno koriste za finansiranje renoviranja poseda u kraljevom vlasništvu, koji se iznajmljuju radi zarade.

Danas ovo područje obuhvata Lankašir i delove Merzisajda, Velikog Mančestera, Češira i Kambrije.

Običaj se vrti oko latinskog izraza, bona vacantia, što znači "prazna roba". Odnosi se na ljude koji umru bez testamenta ili poznatih naslednika, što postavlja pitanje: ko treba da nasledi njihovu imovinu?

Ako osoba umre u Engleskoj i Velsu, odgovor je da novac ide u trezor. Međutim, postoji izuzetak za ljude koji umru u delovima Engleske s istorijskim vezama sa dva kraljevska imanja.

Vojvodstva Lankaster i Kornvol vode profesionalni rukovodioci i zarađuju milione svake godine upravljanjem i iznajmljivanjem poljoprivrednog zemljišta, hotela, kancelarija i prodavnica. Oni postoje da stvaraju navodno "privatni" prihod za monarha i prestolonaslednika, pojašnjava "The Guardian".

Prema sistemu bona vacantia, Vojvodstvo Kornvol može tražiti imovinu ljudi koji su umrli u Kornvolu bez testamenta – što znači da nemaju testament – ako se ne mogu pronaći rođaci.

Vojvodstvo Lankaster čini isto kada je poslednja poznata rezidencija takvih ljudi u onome što je istorijski poznato kao palatin okruga Lankašir - srednjovekovni feud koji se sastoji od zemlje koja danas obuhvata ceo Lankašir i delove Merzisajda, Velikog Mančestera, Češira i Kambrije. Vojvodstvo takođe prikuplja preostalu imovinu u vlasništvu kompanija u trenutku kada su raspuštene.

Poreklo ovih pravila je nejasno, ali izgleda da datiraju iz srednjeg veka, kada su oba vojvodstva nastala. Godine 1265. Henri III je ugušio pobunu feudalaca koji su želeli da smanje njegova ovlašćenja. Kralj je zauzeo zemlje koje su pripadale vodećem pobunjeniku i dao ih svom drugom preživelom sinu Edmundu. Ove zemlje, koje su se uglavnom nalazile u severnoj Engleskoj, postale su poznate kao Vojvodstvo Lankaster.

U poveljama izdatim 1399. i 1485. monarh je odredio da će profit ovog vojvodstva automatski preći na onoga ko je sedeo na prestolu – što je ogroman priliv novca vladajućem monarhu.

Ne bez kontroverzi, vojvodstva postoje i danas i postala su "gotovinske krave" za kraljevske porodice, koji primaju godišnje isplate. Prošle godine, Vojvodstvo Lankaster platilo je Čarlsu 26 miliona funti. Bakingemska palata kaže da ovo treba posmatrati kao njegov "privatni" prihod.

Jedno vreme, monarh je mogao da zahteva svu imovinu svih koji su umrli bez naslednika, jer je u teoriji sva zemlja u Engleskoj bila u vlasništvu krune. Međutim, ovih ovlašćenja su se odrekli 1830. godine – uz upozorenje. Vojvodstva Lankaster i Kornvol zadržala su običaj prikupljanja imovine onih koji su umirali bez testamenta u svojim istorijskim domenima.

Ova praksa je uvedena u zakon tek 1925. godine, kada je parlament doneo akt o upravljanju testamentima. Kratka klauzula u ovom aktu od pre gotovo jednog veka dala je vojvodstvima zakonska ovlašćenja da prikupljaju imovinu mrtvih ljudi.

(Telegraf.rs)