Uticaj druge zime na rat u Ukrajini: Velika očekivanja i strahovi, od ovoga zavisi šta će se desiti

Foto: Handout / AFP, VASILY MAXIMOV / AFP , Muhammed Enes Yildirim / AFP / Profimedia

Napadi Hamasa na Izrael 7. oktobra i sukob u Gazi, koji je usledio, nedeljama dominiraju svetskim vestima. A drugi veliki rat — u Ukrajini — i dalje traje. Pažnja se polako vraća na ovaj front, s obzirom na to da dolazi zima, koja bi po procenama svetskih medija mogla da donese i neke promene na tom ratištu.

Istočnoevropska zima ima dugu istoriju izazvanja pustoši u vojnim operacijama, navodi "Forbes".

Od davnih vremena, vojske u ovom regionu morale su da planiraju ekstremnu hladnoću, obilne snežne padavine i ledeni teren povezan sa zimom, ili da rizikuju da se suoče sa velikim preprekama u svojim operacijama. To će svakako biti slučaj s Ukrajinom i Rusijom kako se zima približava. Pošto je ovo druga ratna zima, obe zemlje su spremne da se nose sa teškoćama sezone i da je iskoriste u svoju korist.

Uobičajeni problemi istočnoevropske zime

Zima u istočnoj Evropi, navodi dalje "Forbes", predstavlja ogromne prepreke za velike vojne operacije. Vremenski uslovi otežavaju mobilnost vojnih vozila, jer se teško kreću kroz snegom prekrivene i zaleđene predele. Pored toga, stariji dizel motori uobičajeni u većini vojnih vozila imaju povećane probleme sa održavanjem zbog hladnih temperatura. U međuvremenu, pešadijski vojnici se suočavaju sa sopstvenim izazovima sa smanjenom izdržljivošću, ograničenom vidljivošću i povećanim rizikom od povreda izazvanih hladnoćom.

Štaviše, logistički zahtevi borbenih dejstava se povećavaju tokom zime. Jedinice na prvoj liniji zahtevaju znatno više zaliha hrane i goriva kako temperatura pada. Takođe, vojna vozila zahtevaju pojačano održavanje i rezervne delove u hladnijim uslovima. Isporuka ovih ključnih potrepština postaje opasna zbog snežnih i zaleđenih puteva. A kada su putevi prohodni, konvoji za snabdevanje su ograničeni na očišćene rute, što ih čini podložnim neprijateljskoj artiljeriji.

Zima takođe utiče na moral vojnika. Ekstremna hladnoća i surovi uslovi čine život na bojnom polju izazovnim, što dovodi do promrzlina, hipotermije i drugih problema povezanih sa hladnoćom. Bežeći od stihije, vojnici će se gurnuti u zatvorenom prostoru, omogućavajući da se bolesti brzo šire kroz njihove redove. Dugotrajna nelagodnost uliva osećaj beznađa među vojnicima, nagrizajući njihovu odlučnost. Pored toga, zimska tama pogoršava osećaj izolacije, pojačavajući emocionalni napor odvajanja od porodice tokom sezone praznika.

Uprkos ovim izazovima, ukrajinska kontraofanziva će se verovatno nastaviti, iako sporijim tempom, navodi "Forbes". Umesto da sprovodi napade velikih razmera, Ukrajina će se fokusirati na ciljane udare kako bi na proleće postavila teren za veće napade. Ovi ciljani udari mogu biti brzi, smanjujući potrošnju resursa i minimizirajući izloženost vojnika teškim uslovima. Štaviše, ovi udari mogu koristiti bespilotne letelice i slične sisteme kako bi smanjili izloženost vojnika. Slično kao i prošle godine, ove operacije će uključivati gađanje ruskih linija snabdevanja, dalje smanjenje ruske mobilnosti, povećanje logističkih izazova i smanjenje morala ruskih vojnika.

Pripreme za novu fazu rata

"The Conservation", pak, navodi da se sa dolaskom zime i ukrajinske i ruske trupe spremaju za novu fazu rata.

Temperature smrzavanja, koje ponekad mogu pasti i do -20°C, mogu ometati performanse oružja i vojne opreme. Municija može izgubiti odziv i preciznost, što znači da je potrebno više. Povećava se habanje opreme i smanjuje vek trajanja baterija, što dovodi do povećanog održavanja, koje je takođe teže zimi.

Dronovima, posebno manjim, kao što je serija "DJI Mavic" koju koriste ukrajinske trupe, postaje teže da rade na niskim temperaturama i vetru ili snegu, smanjujući mogućnosti nadzora.

Ali ovi uslovi takođe mogu ograničiti kretanje i upotrebu teške opreme, kao što su tenkovi i (posebno vučena) artiljerija. Ovo može direktno uticati na vojne operacije jer je mobilnost ključna u ratu, tako da trupe mogu napredovati ili se povlačiti. Zimsko vreme rizikuje da "zaključa" linije fronta.

Zimski pejzaži, sneg i nedostatak lišća zahtevaju nove vrste kamuflaže kako bi se sprečilo otkrivanje od strane neprijateljskih snaga. Drugi ograničavajući faktor zimi je rizik od promrzlina i hipotermije među vojnicima, dodaje "The Conservation".

Moral trupa i psihološki faktor

Osim fizičkih efekata, vlaga i hladnoća takođe mogu uticati na moral trupa. Iako je ovo psihološki faktor, njegov značaj ne treba potcenjivati jer nizak moral može dovesti do smanjenja borbene efikasnosti.

Da bi se ovo izbeglo, neophodno je preduzeti pripremne mere i za osoblje i za opremu, jer to može mnogo doprineti uspehu u zimskim kampanjama. To uključuje ne samo prelazak na zimske uniforme, već obuku za rad u zimskom periodu, kao i pripremu opreme za niže temperature.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da je njegova zemlja spremna da nastavi vojne operacije tokom zime. Ruski zvaničnici su izjavili da su takođe spremni za zimski rat, a ministar odbrane Sergej Šojgu posetio je ruske trupe stacionirane u južnom Donjecku kako bi ispitao spremnost trupa.

Za Ukrajinu, možda najveće poteškoće uključuju ne samo relativnu hladnoću, već i oštećenu energetsku infrastrukturu zemlje. Ovo može imati dubok uticaj na vojne operacije, jer bi, na primer, nedostatak struje mogao da ugrozi sve, od komunikacija do operativnih kapaciteta poljskih bolnica. Zbog toga je Zelenski naglasio potrebu za postavljanjem više protivvazdušne odbrane kako bi se sprečilo da Rusi unište energetsku mrežu Ukrajine, zaključuje "The Conservation".

Strah od zaborava

S druge strane, "Financial Times" je objavio previđanje Krisa Milera, dopisnika tog lista iz Ukrajine, o tome kakva je situacija na frontu i predviđanjima za drugu zimu.

"Svi znaju da kada sneg počne i temperatura padne, Rusi će ponovo početi da bombarduju projektilima i dronovima", kaže Miler, koji pokriva taj region od 2015.

Kako navodi Miler, moral slabi, finansiranje presušuje, regrutovanje je borba za sebe, a postoji i latentan strah da će ovaj rat biti "zaboravljen", čemu se Ukrajinci nisu nadali.

Početkom godine Ukrajina je upravo ponovo zauzela ključne oblasti kao što je oblast Harkova na istoku zemlje. Ali, ofanziva ovog leta nije prošla tako dobro, sa samo nekoliko malih dobitaka, kaže on.

"Moral je prilično nizak. Oni i dalje svakodnevno gube ljude, vojnike, civile, veruje se da je broj poginulih više od 70.000 na ukrajinskoj strani i 120.000 do 130.000 ranjenih – to su ogromne brojke", navodi Miler.

Ranije ovog meseca, ukrajinski glavnokomandujući Valerij Zalužnji opisao je rat kao ćorsokak, što je izazvalo oštar ukor ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.

"Svuda duž linije fronta od 1.000 kilometara nema gde nema eksplozija i pucnjave. Još ima mnogo aktivnosti, ali tehnologije koje koriste obe strane su relativno ujednačene. Svaka vojska se bori da dobije prednost nad drugom", navodi Miler.

Kijevu potrebna veća finansijska podrška

Da bi se situacija promenila, Kijevu će biti potrebna veća finansijska podrška, ali izgledi da se Donald Tramp vrati u Belu kuću zabrinjavaju Ukrajince.

"Ovde se svi sećaju zloglasnog telefonskog razgovora Tramp-Zelenski", kaže Miler, misleći na poziv iz 2019. kada je tadašnji predsednik SAD Donald Tramp izneo ideju da se pomoć Ukrajini uslovljava istragom protiv Džoa Bajdena i njegovog sina Hantera o poslovanju u Ukrajini.

"Oni nemaju iluzija kada je Tramp u pitanju. Znaju da stalna dugoročna podrška Amerike, a možda čak i podrška NATO-a, zavisi od Trampovog poraza sledeće godine", kaže on.

U Ukrajini takođe ponestaje vojnika, dodaje Miler. Na početku rata nije nedostajalo ljudi koji su se dobrovoljno prijavili. Miler se priseća da mu je prijatelj kroz smeh pričao o svom 18-godišnjem nećaku koji se pojavio u policijskoj stanici želeći da se pridruži borbi, samo da bi mu rekli: "Izvini, čoveče, nemamo više ni mesta ni oružja da podelimo."

Dve godine kasnije, situacija se drastično promenila.

"Niko ne skače sa sofe i ne trči kroz vrata da ode u regrutni centar da provede hladnu zimu kada se puca na njega", zaključuje Miler.

Ograničeni resursi

Rojters, pak, navodi da se ukrajinske snage bore s iscrpljenošću, kako rat ulazi u svoju drugu zimu.

"Borili smo se 20 sati. Non-stop napadi, evakuacije... I sve smo to uspeli. Nismo baš sveži, a trenutno treba da smognemo snage", rekao je za tu agenciju jedan ukrajinski vojnik.

Njegov opis nedavnih sukoba i umor koji on i njegova jedinica doživljavaju, naglašavaju ogroman pritisak koji rat, koji sada traje 21 mesec, stavlja na ograničene resurse Ukrajine i njene trupe.

Vojnici takođe znaju da Rusija ima daleko veću vojsku i više oružja i municije, što postavlja neprijatno pitanje kako Ukrajina može da odbije osvajače jednom zauvek u najkrvavijem evropskom sukobu od Drugog svetskog rata, navodi Rojters.

Majkl Kofman, viši saradnik Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir, rekao je da je sukob dostigao "prelaznu fazu" u kojoj obe strane drže inicijativu u različitim delovima fronta.

"Sve u svemu, ofanziva Ukrajine na jugu je ili kulminirala ili će uskoro", rekao je on.

Ključne bitke

Ključne bitke duž fronta koji se proteže gotovo 1.000 km besne oko istočnih gradova Bahmuta, Avdijevke i Kupjanska, dok se dva glavna napada odvijaju na jugu – jedan kod Orihiva i drugi južno od Velike Novosilke.

Ukrajinci smatraju da će artiljerija ostati ključno oružje u zimskom periodu, kao i da je bila efikasnija kada su mete bile statične, a golo drveće je pružalo malo kamuflaže za trupe na zemlji, što je pogodilo obe strane.

Daleko od bojnog polja, Ukrajina je pokušala da izbaci iz stroja rusku protivvazdušnu odbranu, avione i pomorsku imovinu koristeći rakete dugog dometa koje je isporučio Zapad, nadajući se da takvi napadi otežavaju neprijatelju da podrži trupe na liniji fronta.

Rusija je, u međuvremenu, nastavila sa bombardovanjem Ukrajine koristeći bespilotne letelice i rakete u, kako Mosvka navodi, ciljanoj vojnoj kampanji, ali koja je ubila hiljade civila i uništila infrastrukturu koja je vitalna za grejanje, struju i transport.

U šumama oko Lajmana, Zahid, 26-godišnji oficir, rekao je da će sledeća faza rata biti teška i pravi test karaktera za vojsku.

"Mi smo iscrpljeni, oni su iscrpljeni. Ali ima ih više, i imaju više opreme."

Strah od novih napada na energetsku mrežu

I AP se bavi ovom temom, navodeći da Ukrajinci pripremaju drva i sveće, očekujući da će i ove zime doći do ruskih napada na energetsku mrežu.

Kako navodi ova agencija, prodaja generatora je "eksplodirala" krajem leta. Neki, koji to mogu da priušte, uložili su u solarne panele. Drugi kupuju sveće, baterije, baterijske lampe i prenosive fenjere i prave zalihe kompaktnih kanistera za gas, maksimalno iskorištavajući snižene cene.

Prošla zima je, podseća AP, proglašena za najizazovniju u istoriji ukrajinskog energetskog sistema, sa više od 1.200 projektila i dronova koje su Rusi ispalili na elektrane, prema ukrajinskom državnom operateru elektromreže Ukrenergo.

Ti udari su uticali na gotovo polovinu energetskih kapaciteta Ukrajine. Ljudi su bili primorani da izdrže sate bez struje i vode tokom najhladnijih meseci u, kako su ukrajinski zvaničnici opisali, "energetskom teroru".

Milioni ljudi širom Ukrajine morali su da nauče da rade, žive i pokrivaju svoje osnovne potrebe bez oslanjanja na struju.

Očekuje se da će se nešto slično desiti i ove zime.

(Telegraf.rs)