Adam sa porodicom iz trosobnog stana završio u prihvatilištu: Plaćao sam kiriju 8 godina, cene su sad užas

Foto: Milena Đorđević

Adam je sa porodicom do prošle godine živeo u trosobnom stanu u Engleskoj, a sada je maltene na ulici, jer on i supruga nemaju dovoljno novca da plate kiriju.

Adam, njegova supruga i dvoje male dece smešteni su u prihvatilište otkako su morali da napuste stan koji su godinama iznajmljivali. Smešteni su u jednu sobicu, gde imaju bračni krevet i krevet na sprat. Svuda okolo su njihove stvari i jedna mala novogodišnja jelka, koja ih podseća da ni ove praznike neće provesti "kod kuće".

Preporučujemo

Pre samo godinu dana Adamu ne bi ni palo napamet da će završiti na ulici. Sa porodicom je živeo u trosobnom stanu u Vest Bromviču i kiriju su uredno plaćali punih osam godina, piše Sky News.

Adam je električar, a njegova supruga asistent u nastavi. Kiriju su plaćali uvek na vreme... Međutim, prošle godine u septembru im je vlasnik rekao da hoće da proda stan i zamolio ih da se isele.

"Bilo je to jako teško, jer taj dom je jedini koji su naša deca poznavala", priča Adam.

On kaže da su bili prinuđeni da napuste stan.

"Izbačeni smo, a da ništa pogrešno mi nismo uradili. Mi smo redovno plaćali kiriju i račune, ali eto, gazda je rešio da proda stan", rekao je Adam.

Problemi su usledili kada su on i supruga shvatili da nemaju novca da iznajme drugu nekretninu.

"Za taj stan gde smo bili osam godina kirija je bila manje više ista, kada smo saznali da moramo da ga napustimo shvatili smo koliko su cene zakupa otišle u nebesa, astronomske su stvarno. Nismo imali prostora ni da razmišljamo o iznajmljivanju", priča Adam.

Porodicu je upisao na listu za opštinski stan, a do tada su u prihvatilištu. I ove godine će tu provesti praznike.

Njegova deca su kap u moru od 139.000 malilšana širom Engleske koji sa svojim porodicama dele istu sudbinu. Statistika pokazuje da je broj porodica u prihvatilištu sad za 14 odsto veći nego 2022. godine. Brojke pokazuju da nikad nije bilo gore, otkako se vodi evidencija.

"Taj stres što ne znaš kada ćeš napustiti ovo mesto, kada će deca opet imaju svoju sobu kida mi dušu. Nadamo se da ćemo početkom sledeće godine čuti neke lepe vesti", kaže Adam.

Oni su trenutno smešteni u hotelu na glavnom putu koji vodi u Birmingem. Svuda okolo su objekti u kojima su smeštene porodice koji su postali beskućnici.

Adamovu sudbinu deliji i Nadia, majka troje tinejdžera. Ona je na ulici od 2021. godine.

"Sad već postaje nepodnošljivo jer smo kao u zatvoru. Mi i ova četiri zida", kaže Nadia.

Njen sin Don i njegove dve sestre domaći rade u krevetu, jer nemaju gde. Dečak kaže da samo želi da ima svoju sobu da imaju drugovi gde da mu dođu. U prihvatilištu im nisu dozvoljene posete, a od sramote nikom i ne priča gde živi.

Njegova porodica je izbačena na ulicu jer u jednom trenutku više nisu mogli da plaćaju kiriju. Nadia svakog dana gleda oglase, ali ne pronalazi stan koji bi mogla da priušti.

I ona se nada da će joj dodeliti opštinski stan. Situacija im je dodatno otežana jer je Nadia nedavno ostala bez posla. Radila je kao socijalni radnik.

"Pozvali su me iz grada da mi kažu da ima kuća u Volsalu, na oko 25 kilometara od Birmingema. Poslodavcu sam rekla da će mi biti problem da dolazim, jer nemam automobil", kaže Nadia.

Poslodavac joj se onda zahvalio na saradnji, a na dan kada je trebalo da se sa decom preseli u novi dom javljeno joj je da je stan ipak "otišao dalje".

"Do tad već nisam imala posao, a sad više nemam ni prihode", kaže Nadia.

Račun upućen vlastima u Engleskoj za privremeni smeštaj porastao je na 1,7 milijardi funti, u odnosu na 1,2 milijarde funti pre tri godine.

"Situacija u kojoj se sada nalazimo sugeriše da je trošenje nekih organa vlasti na beskućništvo i privremeni smeštaj toliki da može predstavljati rizik za finansijsku održivost na duži rok“, kaže Mejtu Vilkins, šef Centra za beskućnike.

"Ako uzmete jedan konkretan slučaj na jednom određenom mestu, računamo da će skoro 50% ljudi koji su smešteni u privremenom smeštaju u privatnom iznajmljenom sektoru u Londonu biti tamo oko pet godina ili više", dodaje on.

(Telegraf.rs)