Stoje u stavu mirno, nadređeni ih mlate, grudi im puna modrica: Rusi opisali kakvo maltretiranje trpe u vojsci

Foto: Tanjug/AP

Svake godine desetine mladih vojnika koji služe u ruskoj vojsci poginu daleko od prve linije fronta. Mnoge od tih smrti posledica su brutalne prakse maltretiranja novih vojnika, piše "Jutarnji".

Ruski vojnici stoje u jednom redu u stavu mirno. Njihov nadređeni prolazi pokraj njih i udara jednog po jednog kundakom puške u grudi tako snažno da se zatvarač pomeri i oružje repetira. Udarci su tako jaki da su im grudi crne od modrica barem nedelju dana.

Preporučujemo

Sličan brutalni trening prolaze i novopridošli u ruske vazdušne snage.

Vojnici prvo stavljaju ruke na čelo s dlanovima okrenutim ka napolju, poput raširenih rogova losa. Stariji vojnici ih udaraju u središte prekrštenih dlanova, pesnicama, kundakom, stolicom ili bilo čime drugim pri ruci.

"Vežba losa"

Izazov "vežbe losa" jeste da se ostane na nogama. Onima kojima to ne uspe prete još teže batine. Postoje različite verzije ovog "treninga", poput "samoubilačkog losa", kada je vojnik prisiljen da izabere udaljeni zid i svom se snagom zaleti dok mu "rogovi" ne udare u njega. Ako oficir smatra da ne trči dovoljno brzo, sledi mu još batina.

Svake godine desetine mladih vojnika poginu daleko od prve linije fronta, a mnoge od tih smrti posledica su brutalne prakse maltretiranja novih vojnika, koja se u anglosaksonskim zemljama naziva "hejzing".

U Rusiji je naziv te nemilosrdne prakse zlostavljanja "dedovščina", čime se ukazuje na rusku patrijarhalnu tradiciju jer se doslovno prevodi kao "vladavina starijih" ili "vladavina dedova".

Foto: Tanjug/AP

Očaj regruta

Dedovščina je brutalno maltretiranje i često seksualno zlostavljanje regruta u ruskoj vojsci. Kad je ruski predsednik Vladimir Putin prošlog septembra naredio prvu rusku mobilizaciju od Drugog svetskog rata, mnogi su muškarci pobegli ne samo da ne bi poginuli na frontu, već i zato što nisu hteli da trpe ta zlostavljanja.

Svake godine dedovščina dovede do očaja desetine hiljada regruta. Jedan od primera je Denis Ivanov.

On je rekao "Human Rights Watch"-u (HRW) da je razmišljao o tome da namerno slomi nogu kako bi bio hospitalizovan i mogao da napusti svoju jedinicu na neko vreme. Drugi su rekli da ih je obuzela želja da ubiju ili ozbiljno povrede svoje mučitelje.

Neke dedovščina doslovno tera preko ivice.

Andrej S. rekao je HRW-u da je "dedja" u njegovoj jedinici lišio sna njega i njegove kolege na dve nedelje, teško ih zlostavljajući svake noći.

"Na kraju nisam mogao više da izdržim, uzeo sam metalnu šipku i razbio mu glavu", rekao je Andrej.

Dvadesetogodišnji vojnik Ramil Šamsutdinov je 2019. proveo tri dana na straži bez gotovo imalo sna. Prema njegovim rečima, nadređeni su pretili da će da mu gurnu glavu u WC šolju i siluju ga. Kad više nije mogao da izdrži zlostavljanje, Ramil je uzeo pištolj i ubio osmoricu svojih kolega.

Početkom 2010-ih Ministarstvo obrane prestalo je da objavljuje podatke o nasilnim smrtima i samoubistvima u Oružanim snagama Rusije. Poslednji dostupni podaci, iz 2009. godine, pokazuju da je takvih slučajeva u proseku mesečno bilo najmanje 30.

Kako izbeći vojsku?

Šest meseci pre početka sveobuhvatne invazije dva zapovednika 14. brigade specijalnih snaga optužena su za silovanje vojnika metlom. Fizički napad na kolegu ofiicira kao način uspostavljanja discipline (što je čin strogo zabranjen u kodeksima ponašanja na primer oružanih snaga SAD ili Velike Britanije) neretko je koristio i general Sergej Surovikin, bivši glavni komandant ruskih vazduhoplovnih snaga i 2022. najistaknutiji ruski general u ratu protiv Ukrajine, koji je optužen za napad na podređenog oficira 2004. godine. Ta ga optužba nije koštala karijere ni napredovanja.

General Sergej Surovikin Foto: Tanjug/AP

U ruskoj vojsci dedovščina je formativni dio vojnog identiteta. Oni koji su preživeli to maltretiranje kažu da je njegov glavni cilj da slome mlade vojnike i pretvore ih u pokorne, zastrašene i poslušne trutove koji neće postavljati nepotrebna pitanja ni pokazivati vlastitu inicijativu ili zauzimati stav o određenom pitanju. Iako je u vojsci oduvek bilo maltretiranja, ritualizirana zlostavljanja postala su "norma" nakon Drugog svetskog rata. Oni koji su ostali u vojsci nakon rata u kojem je poginulo 8,7 miliona sovjetskih vojnika nisu bili zainteresovani za dosadne, svakodnevne poslove poput pranja podova ili čišćenja kasarni, pa su takve poslove prosledili "gušterima", a na sebe su preuzeli zadatak da ih "nauče poštovanju i disciplini".

Strah od vojne obaveze i ogorčenje postali su sveprisutni, te je početkom 21. veka gotovo 90 odsto muškaraca koji su ispunjavali uslove za regrutaciju pronašlo neki oblik izuzeća od služenja vojnog roka, a preostalih 10 odsto većinom je bilo presiromašno da bi se podmićivanjem izvuklo iz regrutacije. Godine 2006. čak 40 odsto smrti u ruskoj vojsci pripisano je samoubistvu.

Drugi oblik zlostavljanja u vojsci je "zemljadstvo", koje litvanski novinar Kristaps Andrejsons u tekstu za "Foreign Policy" opisuje kao "hejzing" na nacionalnoj ili regionalnoj osnovi, a počelo je kada su se pripadnici različitih nacionalnosti Sovjetskog Saveza okupili kako bi se obračunali s "autsajderima".

(Telegraf.rs)