Kako svetski desničari čvrsto marširaju napred: Njihove pobede (ne) šokiraju, ovako menjaju poredak

Ilustracija: Telegraf/Shutterstock/Tanjug/AP

Pre skoro 25 godina, kada je desničarska populistička Slobodarska partija Jergena Hajdera osvojila malo ispod 27 posto glasova i ušla u vladu u Austriji, talas šoka odjeknuo je širom Evrope. Diplomatske posete su otkazane i uvedene su kaznene mere.

Nedugo zatim, kada je Žan-Mari Le Pen iz francuskog Nacionalnog fronta (sada Nacionalni savez) stigao do drugog kruga predsedničkih izbora, konačni pobednik, Žak Širak, odbio je čak i da debatuje sa liderom krajnje desnice, "tako odvratnim i nenormalnim" - bili su njegovi stavovi.

Preporučujemo

Međutim, danas širom zapadne Evrope, desničarske stranke napreduju: čvrsto se uzdižu u anketama, oblikuju mejnstrim desnice da odražava nativističke i populističke platforme, i zauzimaju odabrane ministarske uloge u koalicionim vladama.

Đorđa Meloni, čija stranka ima neofašističke korene, premijerka je Italije, krajnja desnica je deo nove koalicione vlade u Finskoj i, u zamenu za ključne ustupke politike, podržava još jednu u Švedskoj. U Austriji, FPO udobno vodi u anketama, manje od godinu dana od sledećih izbora.

U "prelomnom trenutku" u nemačkoj politici, krajnje desničarska AfD u zemlji je pobedila na svojim prvim izborima za okružne savete, nakon što je u protekloj godini porasla sa 10% na 20% i zauzela drugo mesto u anketama, ispred SPD.

U Grčkoj, trio malo poznatih partija tvrde desnice i nativističkih partija osvojio je poslanička mesta na izborima.

Dok se Donald Tramp bori za drugi mandat u Beloj kući, širom sveta na izborima pobedu neočekivano odnose desničari, koje analitičari sve više upoređuju sa bivšim predsednikom SAD.

"Radikal nalik Trampu pobedio u Argentini", "Holandski Tramp šokirao Holandiju", "Slovački Tramp sanja o svom povratku" - ovo su samo neki od naslova koje smo proteklih nedelja i meseci mogli da vidimo u medijima.

"Svi su oni različiti, a kulture i politički sistemi u kojima funkcionišu su različiti", rekla je Ketrin Fiješi, direktorka politike u Evropskoj fondaciji za otvoreno društvo i ekspert za populizam, autoritarizam i krajnju desnicu.

"Ali posle svake krize, govorili smo sebi da populisti i krajnja desnica jenjavaju u Evropi, a činjenica je da rastu manje-više stabilno, sa nekoliko prekida, od 1980-ih. Oni su sada zaista deo pejzaža", rekla je ona.

Štaviše, sve fragmentiranija i polarizovanija politika Evrope znači da "podela 48/52 u osnovi pretvara ove partije u kingmejkere. To je ono što se desilo Nordijcima, a moglo bi da se desi i u Francuskoj", rekla je Fiješi.

"U Italiji i Austriji postoje dodatni faktori - krajnja desnica koja nikada nije bila odbačena posle rata, razočaranje sistemom koji se oseća nameštenim i neefikasnim – a u Nemačkoj se sve vrti oko istoka i slabosti sadašnje koalicije".

Dugo su protivljenje imigraciji, islam i EU bili ono što ujedinjuje evropske desničarske stranke. Sada su se pojavili novi uzroci: kulturni rat, prava manjina, klimatska kriza i nepravedne žrtve za koje vlada insistira da će biti potrebne za borbu protiv toga.

Njihova privlačnost je dodatno pojačana krizom troškova života koja proističe iz oporavka od pandemije i rata Rusije protiv Ukrajine; brzim i zbunjujućim društvenim i digitalnim promenama i, svuda, rastućim nepoverenjem u mejnstrim.

Ali iza tog porasta, takođe se krije dvosmerni proces normalizacije: kako desni centar sve više usvaja stavove krajnje desnice i otvara se za dogovore, pametne krajnje desničarske stranke ublažavaju neke od svojih stavova koji više odbijaju glasače.

Od Italije do Finske, veliki deo evropskog desnog centra je jednako tvrd po pitanju imigracije kao i krajnja desnica, dok su stranke krajnje desnice zauzete projektovanjem ekonomske discipline, odustajanjem od evroskepticizma i umanjivanjem dosadašnje podrške Rusiji.

"Uspon krajnje desnice poklopio se sa padom određene vrste levice. Stranke krajnje desnice sada izgledaju kao razuman glas za mnoge ljude koji bi u prethodnim okolnostima glasali za popularnu, zaštitničku levicu", rekla je Fiješi.

Ono što se promenilo, rekla je ona, jeste da živimo u eri kontrole. Bregziteri su to shvatili. Levica može obećati zaštitu, ali krajnja desnica obećava red i kontrolu. Ne može nužno da ga isporuči - ali više govori o individualnim i kulturnim strahovima ljudi".

Italija

Đorđa Meloni je postala prva zapadnoevropska krajnje desničarska posleratna premijerka nakon što su njena Braća Italije osvojila skoro 26 posto glasova na septembarskim izborima (porast od četiri posto u 2018. godine) i uspešno je formirala koaliciju sa Forza Italija Silvija Berluskonija i antimigratskom Ligom Matea Salvinija, od kojih su obe imale više od osam posto.

Foto: Tanjug/AP

Njena strategija je od tada bila usredsređena na normalizaciju - ekonomska pravoslavnost, podrška Ukrajini, dobri odnosi sa Briselom - dok je tiho vodilao svoj kulturni rat kod kuće.

Francuska

Marin le Pen osvojila je rekordnih 41,46 odsto na prošlogodišnjim predsedničkim izborima i njena desničarska stranka Nacionalni savez osvojila je 89 od 577 mesta u parlamentu, što je skok od 11. Kao najveća pojedinačna opoziciona stranka, nastoji da pokaže disciplinu i odgovornost u nastojanju da dodatno sanira svoj imidž i sahrani dugogodišnje optužbe za rasizam i ksenofobiju.

Foto: Tanjug/AP

Zaobilazeći svoju tradicionalnu agendu Francuska za Francusku, kaže da ima samo jedan cilj: "konkretno poboljšanje života Francuza". Četiri godine od sledećih predsedničkih izbora, ankete su pokazale da bi Le Penova pobedila u drugom krugu koji bi bio održan danas.

Mađarska

Viktor Orban, mađarski premijer, ubedljivo je osvojio četvrti mandat na opštim izborima u zemlji 2022. godine, a njegova desničarska stranka Fides upravlja zemljom od 2010.

Orban je imao turbulentne odnose sa Evropskom unijom, koja smatra da njegova stranka ne poštuje demokratske institucije.

Tokom dvanaestogodišnje vladavine Orban je promenio Ustav, postavio bliske ljude u sudnicama i promenio izborni sistem u sopstvenu korist. Samoprozvani neliberalni demokrata, mađarski lider više puta se sukobljavao sa Briselom oko vladavine prava, slobode štampe i migracija.

Foto: Tanjug/AP

Trzavica je bilo i oko Moskve, jer je Viktor Orban poznat po toplim odnosima sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Priključio se državama koje su uvele sankcije Rusiji, ali odbija da isporuči oružje Ukrajini.

On je jedini evropski lider koji otvoreno kritikuje predsednika Zelenskog.

Mađarska je sve izolovanija u Evropskoj uniji i NATO alijansi, ali Orban zna da ga nijedna institucija neće progoniti.

Nemačka

Pobeda Alternative za Nemačku (AfD) na izborima u istočnoj Nemačkoj mogla bi da najavi kraj dugogodišnjeg "zaštitnog zida" koji je podigao ujedinjeni mejnstrim protiv stranke krajnje desnice.

Eksperti kažu da se front protiv AfD-a raspada, barem na lokalnom nivou u nezadovoljnoj istočnoj Nemačkoj, a stranka sada veruje da može da pobedi na državnim izborima koji će se održati sledeće godine u Tiringiji, Brandenburgu i Saksoniji.

Istraživanja javnog mnjenja sugerišu da na nacionalnom nivou - suočeni sa inflacijom, recesijom, rastućim brojem izbeglica i nestabilnom koalicionom vladom - birači favorizuju ksenofobičnu, antiislamsku AfD više nego socijaldemokrate kancelara Olafa Šolca.

Austrija

Jedna od evropskih najstarijih desničarskih pokreta, Slobodarska partija Austrije, osnovana 1956. godine, i koju je prvi predvodio bivši nacistički funkcioner i SS oficir, ima 28 posto, pet više od OVP-a desnog centra sa kojim je prvi put ušao u vladu nakon izbora 1999, a šest ispred SPO levog centra. Međutim, njen dosadašnji rekord i otvoreni promoskovski stavovi mogu otežati partiji da formira koaliciju čak i ako pobedi na izborima sledeće godine. Kao i u slučaju susedne Mađarske, podrška Rusiji ostaje.

Finska

Uticaj krajnje desničarske Finske stranke u novoj finskoj koalicionoj vladi sa četiri stranke – najdesničarskijoj u istoriji zemlje – je jasan: smanjenje kvota za izbeglice, podizanje granice za imigraciju zasnovanu na radu, otežavanje dobijanja državljanstva i uspostavljanje odvojenih sistemi beneficija za imigrante i stalne stanovnike.

Stručnjaci su rekli da je premijer Peteri Orpo iz stranke Nacionalne koalicije desnog centra - koja ima 48 mesta u parlamentu, zauzeo tvrd stav po pitanju imigracije kako bi dobio podršku za smanjenje potrošnje od 6 milijardi evra.

Švedska

Nakon tesne pobede desničarskog bloka na izborima prošlog septembra, konzervativni Umereni formirali su manjinsku koaliciju sa dve druge stranke desnog centra koja se oslanja na parlamentarnu podršku ekstremno desnih Švedskih demokrata: prvi put da je nativistička partija, koja je osvojila 20,5% glasova, imala direktan doprinos u vladinom programu.

Dugo nezamisliva, odluka da se krajnja desnica uključi u kreiranje politike dovela je do radikalnih promena u pristupu Švedske zakonu i redu, azilu, imigraciji i integraciji.

Velika Britanija

Krajnja desnica možda nije formalno predstavljena u Vestminsteru, ali analitičari tvrde da populizam, nativizam i kulturni konzervativizam dugo diktiraju određene političke pozicije desnog centra.

Oni navode nacionalističke slogane ministara u vladi i konzervativnih poslanika pre i posle referenduma o Bregzitu; imigraciona politika - i srodna retorika - koja je verovatno stroža od politike bilo koje vlade kontinentalne Evrope i neskriveni "rat na buđenje".

Pobede koje su šokirale svet

Pored ovih koalicija, pobede pojedinih ljudi na izborima dodatno su šokirale Evropu i svet, a čije lidere upoređuju sa bivšim američkim predsednikom Donaldom Trampom.

"Holandski Tramp"

Evropu je iznenadila vest o pobedi "holandskog Trampa" na izborima u Holandiji. Antiislamski populista Gert Vilders (60) osvojio najviše glasova na parlamentarnim izborima u Holandiji, a njegova pobeda je u velikoj meri uzdrmala politiku u ovoj zemlji ali i Evropi. Vilders, poznat kao holandski Tramp, jednom je vraćen sa aerodroma Hitrou u Britaniji jer je bio previše ekstreman.

"Holandija će biti vraćena Holanđanima i cunami azilanata i migranata će biti zaustavljen," rekao je Vilders nakon pobede.

Vilders je u predizbornoj kampanji obećao da će smanjiti holandsko finansiranje Evropske unije, prekinuti imigraciju, i da će blokirati pridruživanje novih članica, uključujući Ukrajinu.

Foto: Tanjug/AP

Novoizabrani premijer prethodno je izjavio da će zabraniti Kuran, odluka koja je privremeno zaustavljena. Habib el Kaduri, vođa organizacije koja predstavlja holandske Marokance, izjavio je da su uznemirenost i strah ogromni u njegovoj zajednici, koja čini pet odsto populacije Holandije.

Njegova pobeda mogla bi da dovede do referenduma o izlasku iz Evropske unije "Nexit-a", prenosi Politiko.

Kao obožavalac mađarskog premijera Viktora Orbana, Vilders je eksplicitno protiv EU, i poziva Holandiju da ponovo preuzme kontrolu nad svojim granicama, značajno smanji uplate sindikatima i blokira ulazak novih članova.

Vilders je takođe više puta rekao da Holandija treba da prestane da snabdeva oružjem Ukrajini, jer je i njoj samoj potrebno oružje da bi mogla da se brani. Međutim, nijedna od partija sa kojima bi on mogao da formira vladu ne deli ove ideje.

Ovaj političar je jedna od najprepoznatljivijih ličnosti Holandije zahvaljujući svojoj razbarušenoj farbanoj plavoj kosi, ali se malo zna o njegovom privatnom životu, osim da mu je supruga rođena u Mađarskoj i da ima dve mačke - koje imaju svoj Instagram i profil na platformi X.

"Obožavalac Trampa novi predsednik Argentine"

Bivši američki predsednik Donald Tramp je dugo hvalio određen tip stranih lidera - muškarce koje opisuje kao "čvrste" i "jake", čak iako su odstupili od demokratskih normi u svojim zemljama. Sada slavi i novog predsednika Argentine, Havijera Mileja, muškarca sa neobičnom frizurom, koji maše motornom testerom, a sledbenici ga zovu "ludakom".

Neočekivana pobeda Mileja dala je Trampu novog potencijalnog saveznika ukoliko ponovo uđe u Belu kuću i naglašava njegov trajni uticaj na globalnu politiku skoro deceniju otkako je pokrenuo svoju prvu kandidaturu za predsednika.

Milej tvrdi da je seksualno obrazovanje marksistička zavera koja ima za cilj uništenje porodice, svoje engleske mastife naziva svojom "decom sa četiri šape" i smatra da ljudima treba dozvoliti da prodaju svoje vitalne organe. Obožavatelji ga zovu "ludak" i "perika" zbog njegove žestine i neposlušne kose, a on za sebe kaže da je "lav" i "anarhokapitalista", piše AP.

Foto: Luis ROBAYO / AFP / Profimedia

Pre nekoliko godina bio je televizijski govornik koji je pričao protiv državne potrošnje i vladajuće političke klase u Argentini, međutim u to vreme, pa sve do pre nekoliko meseci, retko ko je verovao da ima šansu da postane predsednik druge po veličini ekonomije Južne Amerike, navodi agencija.

Ipak, 53-godišnji ekonomista je uzdrmao politički establišment Argentine i upao u ono što se dugo smatralo dvopartijskim sistemom tako što je prikupio veliku podršku svojim najavama o drastičnim merama za obuzdavanje rastuće inflacije i obećanjem da će povesti krstaški rat protiv "puzajućeg socijalizma" u argentinskom društvu. U središtu njegovog ekonomskog plana za Argentinu je predlog da se lokalna valuta pezos zameni američkim dolarom. Više puta je rekao da je jedini način da se okonča pošast inflacije, koja je premašila 140 odsto, sprečavanje političara da nastave sa štampanjem novca, zbog čega planira da ugasi Centralnu banku.

Milej je u predizbornoj kampanji promovisao viziju znatno manje vlade koja bi, smatra novoizabrani predsednik, podstakla ekonomski rast, što podrazumeva ukidanje polovine ministarstava, uključujući ministarstvo zdravlja i ministarstvo obrazovanja. Kao simbol dubokih rezova koje zagovara, Milej je ponekad tokom predizborne kampanje sa sobom nosio motornu testeru. Protivi se feminističkoj politici i abortusu, koji je Argentina nedavno legalizovala, i predložio je održavanje referenduma po tom pitanju.

"Slovački Tramp se vratio"

Oči Evrope, ali i sveta, bile su prethodnih meseci uprte u Slovačku uoči izbora na kojima je "slovački Tramp" odneo neočekivanu pobedu. Opoziciona stranka simpatizera Kremlja Roberta Fica odnela je pobedu na izborima, a proruski lider postao je novi premijer Slovačke.

U Evropi je odmah nastala panika jer je na čelo države došao neko ko podržava Moskvu i Kremlj.

Otkako je Rusija napala Ukrajinu prošlog februara, Slovačka je bila jedan od najvernijih saveznika Kijeva. Dve zemlje dele granicu, Slovačka je bila prva zemlja koja je poslala vazdušnu odbranu Ukrajinu i dočekala desetine hiljada izbeglica.

Međutim, izborom novog premijera sve se ovo menja.

Fico je izjavio da neće podržati dodatnu vojnu pomoć Ukrajini niti dodatne sankcije Rusiji tokom samita Evropske unije.

Fico, koji je imenovan za premijera, rekao je pred parlamentarnim odborom da neće podržati vojnu pomoć Ukrajini, prenosi slovenački Dennik N.

"Svi vidimo da nema vojnog rešenja", rekao je Fico.

Foto: Tanjug/AP

Kada je reč o sanckijama Rusiji, on je naglasio da neće glasati ni za kakve mere dok ne proceni njihov uticaj na Slovačku.

Tokom debate sa drugim liderima EU o davanju pomoći u iznosu od 50 milijardi evra za Ukrajinu, Fico je zatražio garancije Unije da ta sredstva neće biti proneverena.

"Ukrajina je među najkorumpiranijim zemljama na svetu i zbog toga treba usloviti veliku finansijsku podršku garancijama da evropski novac (uključujući slovački) neće biti proneveren", istakao je Fico.

Fico je rekao da bi deo tih sredstava trebalo da bude namenjen za obnovu slovačke infrastrukturu duž njene istočne granice sa Ukrajinom, preneo je Rojters.

Fico je pre izbora pozvao slovačku vladu da prestane da snabdeva Kijev oružjem, i rekao je da, ako on postane premijer, "Slovačka neće poslati još jednu turu municije". Takođe se protivi pridruživanju Ukrajine NATO-u.

Njegovom pobedom Orban i Putin dobili su još jednog saveznika u Evropi, a isto će važiti i za Trampa, ukoliko uspe da osvoji drugi mandat u Beloj kući.

(Telegraf.rs)