NATO se u 2023. proširio, ali ove poteze Alijanse verovatno niste primetili

Foto-ilustracija: Shutterstock

Godina 2023. bila je veoma živa za NATO, vojnu alijansu od 31 zemlje, sa fokusom na politiku jačanja odbrane i odvraćanja radi podrške Ukrajini u ratu sa Rusijom. Alijansa se u 2023. proširila deveti put od osnivanja, prihvatanjem Finske kao svoje 31. članice, piše Anadolija.

Alijansa je ušla u 2023. sa Ukrajinom na dnevnom redu nakon što je iza sebe ostavila napetu godinu u odnosima sa Rusijom.

Preporučujemo

Mandat generalnog sekretara Jensa Stoltenberga, koji je na funkciji od 1. oktobra 2014. godine, produžen je do 20. oktobra 2024. godine zbog produženog rata u Ukrajini, iako je prethodno tri puta produžavan od 2022.

Stoltenberg je u svom prvom ovogodišnjem saopštenju istakao da se bezbednosna situacija u Evropi trajno promenila, bez obzira na ishod i trajanje tog rata.

On je istakao potrebu da saveznici u NATO više ulažu u odbranu.

Tokom godine, sastanci članica bili su fokusirani na politiku jačanje odbrane i odvraćanja alijanse, kao i na povećanje nivoa spremnosti NATO snaga.

NATO i saveznici su podržali Ukrajinu, obezbeđujući joj sisteme protivvazdušne odbrane, teško naoružanje, municiju, gorivo i komunikacione uređaje.

Podrška Ukrajini se nastavlja

Krajem 2022. Kijev je konačno dobio dugo očekivane moderne tenkove. SAD su obezbedile "Abrams", Velika Britanija "Čelendžer 2", a Nemačka tenkove "Leopard 2".

Tenkovi su postepeno isporučivani Ukrajini tokom cele godine.

U avgustu su SAD dozvolile trećim zemljama da pošalju borbene avione F-16 u Ukrajinu, a saveznici poput Danske i Holandije su se obavezali da će ih snabdevati.

Ukrajinski piloti su krajem leta započeli obuku za F-16 u savezničkim zemljama, a očekuje se da će avioni biti isporučeni u narednih godinu dana nakon završetka obuke.

Savet NATO-Ukrajina, osnovan radi jačanja odnosa, održao je inauguracioni sastanak na nivou lidera 12. jula tokom Samita u Viljnusu i na nivou ministara spoljnih poslova 29. novembra.

Stoltenberg je potvrdio da će Ukrajina biti pozvana da se pridruži Alijansi kada se ispune uslovi i rat završi.

Stoltenberg je u izjavi o Ukrajini od 14. decembra istakao "stvarni rizik" da se ruski predsednik Vladimir Putin neće zaustaviti ako stekne prednost. On je preneo poruku da će NATO nastaviti da podržava Ukrajinu u narednoj godini.

Unapređena saradnja sa EU

Posebno je ove godine posvećena saradnja sa EU. Pošto NATO i EU dele 22 zajedničke članice, 10. januara su potpisali zajedničku izjavu u kojoj se naglašava saradnja protiv zajedničkih pretnji.

U zajedničkoj izjavi je naglašena saradnja protiv Rusije i Kine, kao i posvećenost kontinuiranoj podršci Ukrajini.

Stoltenberg, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel i ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba sastali su se 21. februara u sedištu NATO u Briselu.

Razgovarali su o načinima povećanja proizvodnje municije i pozvali članice NATO i EU da daju prioritet snabdevanju Ukrajine municijom iz svojih zaliha.

Založili su se i za zajedničke nabavke i povećanje proizvodnih kapaciteta.

Ojačana struktura NATO

Zbog rata u Ukrajini, NATO je promenio strukturu i ciljeve.

NATO je proširio svoje borbene grupe na osam zemalja kako bi zadržao prisustvo u istočnoj Evropi 2023. godine.

Oko 10.000 NATO trupa raspoređeno je u osam borbenih grupa u Bugarskoj, Estoniji, Mađarskoj, Letoniji, Litvaniji, Poljskoj, Rumuniji i Slovačkoj.

Ukupan broj vojnika pod komandom NATO na istočnom krilu alijanse povećan je na 40.000.

NATO je rasporedio avione "Avaks" za rano upozorenje i F-16 u Rumuniju kako bi poboljšao kapacitet patroliranja u vazduhu, zajedno sa prethodno poslatim borbenim i osmatračkim avionima, te avio-tankerima.

U međuvremenu, sredinom godine, NATO je izveo najveću vazdušnu vežbu u svojoj istoriji.

U vazdušnoj vežbi "Air Defender 2023", kojoj je domaćin bila Nemačka, učestvovalo je više od 250 aviona i 10.000 pripadnika avijacije iz 25 zemalja.

Planirana budućnost NATO

Nakon ruske aneksije Krima, NATO je intenzivirao regionalne vojne planove, posebno u svetlu sukoba u Ukrajini.

Najznačajnije promene odbrambenih planova NATO od Hladnog rata odobrene su na samitu NATO održanom u Viljnusu 11-12. jula.

Na samitu su odobreni planovi za raspoređivanje oko 300.000 vojnika na istočnom krilu NATO u roku od 30 dana.

Planovi obuhvataju tri regiona: severnu i centralnu Evropu od Baltika do Alpa i oblast od Mediterana do Crnog mora.

U međuvremenu, zvaničnici NATO su naglasili potrebu da zemlje članice povećaju potrošnju na odbranu i proizvodnju odbrambene industrije, priznajući da će za implementaciju ovih planova biti potrebno vreme.

Samit u Litvaniji

Sastanak je održan u Viljnusu, glavnom gradu Litvanije, uz prisustvo lidera NATO i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.

Vilnjus je udaljen oko 300 kilometara od ruske granice i to je bila prva nekadašnja republika koja je napustila Sovjetski Savez 1990. godine, što je NATO sastanak učinilo posebno vrednim pažnje.

Deveto priširenje Alijanse

Pozivi Švedskoj i Finskoj na samitu NATO 2022. ostali su na dnevnom redu saveznika tokom cele godine.

Stalni zajednički mehanizam, koji se bavi bezbednosnim zabrinutostima Turske u vezi sa terorističkim organizacijama poput PKK i FETO, sastao se u sedištu NATO u Briselu 9. marta.

Turski parlament je 30. marta odobrio nacrt zakona o članstvu Finske u NATO.

Dana 4. aprila, tokom sastanka ministara spoljnih poslova, Turska je podnela SAD dokument kojim se potvrđuje članstvo Finske, čime je ta zemlja postala 31. članica NATO na 74. godišnjicu Alijanse.

Proces članstva Švedske

Tripartitni sastanci na tehničkom i visokom nivou nastavljeni su u Ankari i Briselu u vezi sa članstvom Švedske.

O ispunjavanju obaveza Švedske u okviru Trojnog memoranduma razgovarano je na 4. i 5. sastanku Stalnog zajedničkog mehanizma 14. juna i 6. jula.

Nakon konsenzusa da će članstvo Švedske doprineti evropsko-atlantskoj bezbednosti, predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan je 23. oktobra potpisao Protokol o pristupanju Švedske i podneo ga turskom parlamentu.

Predlog za usvajanje protokola, koji je potpisao predsednik turskog parlamenta Numan Kurtulmus, upućen je skupštinskom odboru za spoljne poslove, a Komisija ga je odobrila 26. decembra.

Prvi specijalni koordinator za borbu protiv terorizma

Stoltenberg je 12. oktobra imenovao generala Toma Gofusa za prvog specijalnog koordinatora NATO za borbu protiv terorizma, što je uloga stvorena za jačanje antiterorističkih napora kao odgovor na zahtev Turske, kao što je pomenuto u njegovoj izjavi tokom samita u Vilnjusu.

Kina na agendi NATO

Kina, označena kao "pretnja" u strateškom konceptu NATO za 2022. godinu, dodata je na dnevni red Alijanse 2023. godine.

Australija, Novi Zeland, Japan i Južna Koreja prisustvovali su sastancima NATO u aprilu i julu na kojima se razgovaralo o kinesko-ruskoj saradnji.

Stoltenberg je tokom godine isticao da se Kina uzdržavala od osude ruske agresije, podržavala svoju ekonomiju, odražavala rusku propagandu i ubrzavala zajedničke vojne aktivnosti u azijsko-pacifičkom regionu sa Rusijom.

On je pomenuo cilj Kine da do 2035. ima 1.500 nuklearnih bojevih glava na projektilima sposobnim da dosegnu čitav severnoamerički i evropski kontinent.

(Telegraf.rs)