Loše prognoze na izborima u junu, balansiranje sa desnicom: Kakvi izazovi čekaju novog premijera Francuske?

Foto: Tanjug/AP

Gabrijel Atal (34) imenovan je za novog premijera Francuske, čime je postao najmlađi premijer u istoriji te zemlje.

Atal je prvi francuski premijer koji je javno deklarisani homoseksualac, a za vreme prvog Makronovog mandata bio je u romantičnoj vezi sa njegovim političkim savetnikom Stefanom Sežurneom.

Preporučujemo

Socijalističkoj partiji pristupio je kada je imao 17 godina, a za vreme pandemije korona virusa imenovan je za portparola vlade, što je bila prva značajnija javna funkcija koju je obavljao.

Prošle godine izabran je za ministra nacionalnog obrazovanja, a prva odluka koju je doneo na toj funkciji bila je zabrana nošenja abaje u državnim školama, muslimanske ženske odeće koja pokriva celo telo, čime je stekao popularnost kod konzervativnih birača.

On je istog dana otputovao na sever zemlje kako bi procenio štetu nakon poplava i razgovarao sa građanima koji su pretrpeli materijalnu štetu.

Popularnog bivšeg portparola vlade i glavnog političkog komunikatora, Atala je za jačanje vlade izabrao predsednik francuske Emanuel Makron koji se trenutno suočava sa padom rejtinga.

Međutim, čini se da novi premijer neće imati ni malo lak zadatak.

Njegov prvi zadatak ove nedelje biće da imenuje novu vladu u skladu sa Makronovim željama. Mnogi se pitaju da li će Vlada biti pozicionirana čvrsto udesno, ili će novi premijer balansirati i angažovati neke ministre koji su levičarski orjentisani.

Analitičari smatraju da će Atal nastaviti da sprovodi Makronovu agendu koja je blago desničarski orjentisana jer predsednik pokušava da dopre do konzervativnih glasača u pokušaju da se suprotstavi rastućoj popularnosti krajnje desnice koju prevdvodi Marin Le Pen.

Nova vlada takođe mora da održava ravnotežu između polova, pa se očekuje da će na nekim visokim i važnim funkcijama biti postavljene žene.

Atal je funkciju premijera preuzeo od Elizabet Born, koja je tek druga žena koja je bila na toj poziciji i čiji je odlazak, nakon što ju je Makron nevoljno naterao da ode, upozorio da još mnogo toga treba da se uradi po pitanju ravnopravnosti polova.

Iako je već preuzeo premijersko mesto, pravi izazovi će uslediti kada u narednim danima iznese svoj politički program u Parlamentu. Obećao je da će prioritet dati biznisu, mladima, kao i poboljšanju naknade za rad i obrazovanje.

Međutim, analitičari očekuju da će Atal imati iste poteškoće oko usvajanja zakona kao i njegova prethodnica.

Otkako su Makronovi centristi izgubili apsolutnu većinu na parlamentarnim izborima 2022. godine, pritisak na premijera je sve veći. Elizabet Born, koja je jedva preživela glasanje o nepoverenju, bila je primorana više od 20 puta da upotrebi posebnu ustavnu meru da progura zakon bez glasanja u Parlamentu.

Foto: Tanjug/AP

Kada je Makronovo nepopularno povećanje starosne granice za penziju progurano bez glasanja prošle godine, to je izazvalo demonstracije na ulicama francuskih gradova. Nedavno je usvojen zakon o imigraciji koji je uključio mnoge ideje desničara i koji partija Marin Le Pen smatra svojom ideološkom pobedom.

Ustavni sud će narednih nedelja odlučiti da li su neke od ovih mera protivustavne.

Polemika oko zakona o imigraciji još nije završena. Ovog meseca, Atal će morati da se pozabavi i novim zakonom o hitnom zdravstvenom pristupu za strance bez dokumenata, za koji kritičari kažu da bi mogao da više "sklizne" u desnu stranu. Još uvek nije poznato kakav stav ima Atal po ovom pitanju.

Krajnji izazov za Atala u narednim mesecima biće da pokuša da ograniči prednost koju krajnja desnica ima na anketama pred izbore u junu. Proevropski orijentisani Makron izgradio je svoju političku karijeru na obećanju da će povratiti poverenje Francuza u EU i veru u evropski projekat. Međutim, antiimigraciona stranka Nacionalni skup na čelu sa Marin Le Pen, koja je najveća pojedinačna opoziciona stranka u francuskom Parlamentu, na anketama je značajno ispred Renesanse Emanuela Makrona.

Izbori u junu će se smatrati svojevrsnim srednjoročnim testom za Makrona i pokazaće da li je sposoban da obuzda krajnje desničarske stranke. Džordan Bardela, predsednik Le Penove stranke, koji je imao nekoliko žestokih TV debata sa Atalom, vodiće kampanju Nacionalnog skupa i poput Atala, nedavno je postao popularniji u anketama.

Jedan od ključnih razloga zašto je Makron izabrao Atala za premijera, bio je taj što je on među najomiljenijim francuskim političarima. Važi za mirnog i veštog govornika koji je dobio podršku javnosti govoreći otvoreno o svom životu.

(Telegraf.rs)

​