Trampu, izgleda, ne mogu zabraniti da se kandiduje: Sudije Vrhovnog suda na strani bivšeg predsednika?

Foto: Tanjug/AP

Čini se da je Vrhovni sud spreman da odbije pokušaje da se bivši predsednik Donald Tramp izbaci sa glasačkih listića 2024. javlja AP.

Konačna presuda Trampu, vodećem republikanskom kandidatu za predsednika, u velikoj meri bi okončala napore u Koloradu, Mejnu i drugde da se njegovo ime spreči da se pojavi na glasačkom listiću.

I konzervativne i liberalne sudije su tokom rasprava u četvrtak dovele u pitanje da li Tramp može biti diskvalifikovan da ponovo bude predsednik zbog njegovih napora da poništi poraz na izborima 2020. od demokrate Džoa Bajdena, koji su okončani napadom na Kapitol 6. januara 2021. godine.

Njihova glavna briga bila je da li Kongres mora da reaguje pre nego što države mogu da se pozovu na ustavnu odredbu koja je usvojena nakon građanskog rata kako bi se sprečilo da bivši zvaničnici koji su se "upustili u pobunu" ponovo zauzmu funkcije. Bilo je i pitanja da li je predsednik obuhvaćen ovom odredbom.

Bez takvog kongresnog zakonodavstva, sudija Elena Kagan bila je među nekoliko sudija koji su želeli da znaju "zašto bi jedna država trebalo da odlučuje ko će biti predsednik Sjedinjenih Država".

Ishod bi mogao da odražava širok konsenzus suda i mogao bi doći brzo.

Osam od devet sudija sugerisalo je da su otvoreni za barem neke od argumenata koje je izneo Džonatan Mičel, Trampov advokat u Vrhovnom sudu. Tramp bi mogao da dobije svoj slučaj ako sud smatra da je samo jedan od tih argumenata ubedljiv.

Samo je sutkinja Sonja Sotomajor zvučala kao da bi mogla glasati za potvrdu presude Vrhovnog suda Kolorada u kojoj je utvrđeno da je Tramp "učestvovao u pobuni" i da nema pravo da bude predsednik. Državni sud je presudio da Tramp ne bi trebalo da bude na glasačkom listiću za predizbore republikanaca u državi 5. marta.

Kao još jedan znak nevolje za one u Koloradu koji su pokušali da uklone Trampa sa glasačkih listića, sudije gotovo da nisu trošile vreme na razgovor o tome da li je Tramp zaista "učestvovao u pobuni" posle izbora 2020.

Advokat Džejson Marej, koji je zastupao Kolorado, istakao je da je Tramp podstakao napad na Kapitol da spreči mirnu primopredaju vlasti "prvi put u istoriji".

Mičel je tvrdio da pobuna na Kapitolu nije bila pobuna i, čak i da jeste, Tramp nije učestvovao.

Tramp je, govoreći novinarima nakon postupka, nazvao argument Vrhovnog suda "prelepom stvari u mnogim aspektima", iako se žalio na slučaj koji je uopšte pokrenut.

"Nadam se da će se demokratija u ovoj zemlji nastaviti", rekao je on novinarima u svom klubu Mar-a-Lago na Floridi.

Sudije su saslušale više od dva sata argumenata opterećenih istorijom u svom prvom slučaju s obzirom na Odeljak 3 14. amandmana.

On postavlja upravo onu vrstu predmeta koje sud voli da izbegava, u kojem je on konačni arbitar političkog spora.

Glavni sudija Džon Roberts zabrinut je da će presuda protiv Trampa podstaći napore da se drugi kandidati diskvalifikuju, "i sigurno će neki od njih uspeti".

Trampovi advokati tvrde da se amandman ne može iskoristiti da se Trampu spreči da bude kandidat iz nekoliko razloga.

Kao prvo, oni tvrde da pobuna 6. januara nije bila pobuna, a čak i da jeste, Tramp nije učestvovao. Formulacija amandmana isključuje i predsedništvo i kandidate koji se kandiduju za predsednika, kažu oni. Čak i ako greše u svemu tome, oni tvrde da Kongres mora da donese zakon kojim će ponovo osnažiti Odeljak 3.

Advokati republikanskih i nezavisnih birača koji su pokušali da uklone Trampovo ime sa glasačkih listića u Koloradu tvrde da postoje brojni dokazi da su događaji od 6. januara predstavljali pobunu koju je Tramp podstakao. Kažu da bi bilo apsurdno primeniti Odeljak 3 na sve osim na predsedništvo ili da je Tramp nekako izuzet. A toj odredbi nije potreban zakon koji to omogućava, tvrde oni.

Odluka kojom se potvrđuje odluka iz Kolorada predstavljala bi izjavu Vrhovnog suda da je Tramp zaista učestvovao u pobuni i da mu je 14. amandmanom zabranjeno da ponovo bude na funkciji. To bi omogućilo državama da ga sklone sa glasačkih listića i ugroze njegovu kampanju.

Sudije bi se mogle odlučiti za manje konačan ishod, ali sa saznanjem da bi im se to pitanje moglo vratiti, možda nakon opštih izbora u novembru i usred potpune ustavne krize.

Tramp se posebno žalio Vrhovnom sudu na odluku demokratske državne sekretarke Mejna Šene Belouz da nije imao pravo da se pojavi na glasačkom listiću te države zbog svoje uloge u napadu na Kapitol. I Vrhovni sud Kolorada i presude državnog sekretara Mejna su na čekanju dok se žalbe ne završe.

Sud je signalizirao da će pokušati da reaguje brzo, dramatično skraćujući period u kome dobija pismeni brifing i drži argumente u sudnici.

Ljudi su u sredu počeli da se postrojavaju ispred suda u nadi da će osvojiti jedno od nekoliko mesta dodeljenih javnosti.

"Ovo je značajna odluka i želim da budem u prostoriji u kojoj se to dogodilo, da citiram 'Hamiltona'", rekla je Suzan Aker iz Sinsinatija u Ohaju, koja je bila u redu sa dva prijatelja.

Pitanja su možda nova, ali Trampu nisu nepoznate sudije, od kojih je trojicu imenovao dok je bio predsednik. Razmotrili su mnoge slučajeve u vezi sa Trampom poslednjih godina, odbijajući da prihvate njegove tvrdnje o prevari na izborima 2020. i odbijajući da sklone poresku evidenciju od Kongresa i tužilaca u Njujorku.

U aprilu će sud takođe saslušati žalbu jedne od više od 1.200 osoba optuženih za nerede u Kapitolu. Slučaj bi mogao da poništi optužbu koju su tužioci podigli protiv više od 300 ljudi, uključujući Trampa.

Sud je poslednji put odigrao tako centralnu ulogu u predsedničkoj politici u svojoj odluci 5-4 koja je efektivno okončala sporne izbore 2000. u korist Džordža V. Buša.

Sudija Klarens Tomas jedini je član suda koji je takođe učestvovao u predmetu Buš protiv Gora. Tomas je ignorisao pozive nekih demokratskih poslanika da se povuku iz slučaja jer je njegova supruga Džini podržala Trampove napore da poništi izborne rezultate 2020. i prisustvovala mitingu koji je prethodio napadu na Kapitol od strane Trampovih pristalica.

(Telegraf.rs)