Zakon prošao Senat, ali... Šta sad treba da se dogodi da Kijev zaista dobije 60 milijardi dolara pomoći?

Foto: Tanjug/AP

Paket pomoći Ukrajini i Izraelu vredan 95,3 milijardi dolara konačno je preskočio svoju prvu proceduralnu prepreku u američkom Kongresu, nakon što je Senat preliminarnim glasanjem u ponedeljak najavio, a onda u utorak i konačno potvrdio da ima potrebnu većinu za njegovo usvajanje.

Novi paket sadržao bi najveću tranšu pomoći od početka invazije u sklopu koje bi Kijevu 60 milijardi dolara bilo dodeljeno promptno, dok bi im ostatak namenjenih sredstava na raspolaganju ostao do 30. septembra 2025. U paketu se nalazi i 14,1 milijarda dolara namenjenih Izraelu, ali i 2,4 milijarde dolara za vojne operacije obračuna s jemenskim hutima u Crvenom moru.

Preporučujemo

Čak 22 republikanskih senatora, u velikoj meri zahvaljujući neumornom lobiranju vođe senatske republikanske manjine, Miča Mekonela, pridružilo se gotovo svim demokratskim kolegama, zbog čega je predlog zakona u Senatu usvojen sa 70 glasova za i 29 protiv.

"Nevili Čembrlejni našeg doba uporno ignorišu upozorenja istorije; apetiti autokrata nikad neće biti namireni", upozorio je kolege uoči glasanja Čak Šumer, vođa demokratske većine u Senatu, prenosi Jutarnji.

Treba napomenuti i kako je protiv paketa pomoći glasao Berni Sanders, nezavisni senator iz Vermonta, koji u normalnim okolnostima glasa uz bok demokratima.

Sanders, naime, tvrdi kako ne može u dobroj veri da podrži zakonski predlog kojim će se "nastaviti krvoproliće u Izraelu".

Demokratima se pridružio i bivši republikanski predsednički kandidat Mit Romni koji, s obzirom na to da se više ne planira da se kandiduje kao javni funkcioner u eri Donalda Trumpa, sve oštrije kritikuje stranačko vodstvo zbog izolacionizma u koji klizi u vrlo delikatnom geopolitičkom trenutku.

Od 22 hrabra republikanca, vredi istaknuti senatora Džerija Morana, koji je u svom govoru priznao da je svestan "kako se većina njegovih birača neće složiti s njegovom odlukom da podrži novi paket pomoći Ukrajini".

"Istinski verujem u ‘Amerika na prvom mestu‘ politiku, ali čak smo i u tom slučaju primorani da sarađujemo s drugim zemljama, a to će biti neuporedivo teže ako se našim neprijateljima omogući manevarski prostor", objasnio je.

Oponenti, naime, tvrde kako SAD trenutno nema dovoljno resursa za nastavak bezuslovnog finansiranja rata "u dalekoj Evropi", u kojem će "Putin ionako kad-tad sigurno pobediti".

"Ovim glasanjem pokazali smo srednji prst svim Amerikancima, jasno im dajući do znanja kako ne marimo za njihove potrebe, već se isključivo vodimo potrebama Ukrajinaca", izjavio je republikanac Rand Pol, notorni protivnik bilo kakvog američkog angažmana na globalnoj pozornici.

Zanimljivo, senator Lindzi Grejem, koji je godinama slovio kao jedan od najzagriženijih intervencionističkih jastreba, ovog puta glasao je protiv nove tranše pomoći Ukrajini, uz objašnjenje kako predlogu zamera nedostatak zakonskih odredbi koje se odnose na rešavanje migrantskog pitanja na granici s Meksikom. Takođe, složio se s Trampom oko ideje da se sva buduća pomoć Ukrajini dostavi u formi kredita.

Pred Kijevom nova prepreka

Međutim, tek nakon što je Senat napravio korak u konstruktivnom smeru, Kijev dolazi do nove i opasne prepreke. Naime, tek nakon što Senat i formalno potvrdi zakonski predlog, što bi se na dnevnom redu tog tela trebalo da se nađe tokom dana, paket će se tek morati naći na stolu Predstavničkog doma Kongresa u kojem "kolo vodi" Majk Džonson, jedan od članova radikalne frakcije Republikanske stranke.

Nad potonjom frakcijom uzde prilično čvrsto drži još uvek nezvanični predsednički kandidat desnice, Donald Tramp, čija je glavna strategija trenutno da sabotira ali baš svaki pokušaj Bajdena da išta reši ili postigne, kako bi haos mogao da koristi za porast svog rejtinga u jeku predsedničke kampanje.

Iako je Džonson već oštro kritikovao Senat zbog toga što u usvojeni paket nije uključio i zakonske odredbe koje se odnose na migrantsku krizu, pokušao je da umiri javnost rekavši da će glasanju o predlogu Senata pristupiti "otvorenog uma".

Razumniji zastupnici svoje radikalne kolege pokušavaju da upozore da se SAD dovodi u situaciju izuzetne ranjivosti na globalnoj pozornici, jer uporno zanemaruje nagli porast teritorijalnih apetita autoritarnih režima, zbog čega one postaju sve hrabrije u prelasku crvenih linija dosadašnjeg globalnog poretka, navodi Jutarnji.

Inače, Kongres je dosad odobrio više od 110 milijardi dolara pomoći Ukrajini, ali otkad su republikanci preuzeli (mršavu) kontrolu nad donjim, Predstavničkim domom, radikalna frakcija koristi svaku priliku blokade kompromisa kojim bi se Ukrajini omogućila nova tranša pomoći. Za tu taktiku imaju i dobar razlog. Naime, prema poslednjoj anketi, koju je WSJ-a objavio u decembru 2023, čak 56 posto republikanskih birača smatra da Amerika previše pomaže Ukrajini u ratu protiv Rusije.

(Telegraf.rs)