Putinova nevidljivost: Kako jermenske kompanije koje pomažu ruskoj vojsci izbegavaju zapadne sankcije

Foto: Philippe LOPEZ / AFP / Profimedia

Evropska unija je 23. februara uvela 13.paket sankcija, proširivši listu robe zabranjene za izvoz u Rusiju. U njemu su učestvovala 194 fizička i pravna lica, kao i 27 organizacija optuženih za vojnu saradnju sa Kremljom u zaobilaženju zapadnih sankcija.  Među onima koji su sankcionisani su kompanije iz Kine, Kazahstana, Turske, Srbije, Tajlanda, pa čak i Šri Lanke. Među njima nema - Jermenije.

Kako tvrdi Igor Čalenko, ukrajinski politikolog, rukovodilac Centra za analizu i strategije u Kijevu, Pariz, prepuštajući se Jerevanu, doprinosi tome da Moskva ima sredstva za vođenje rata sa Ukrajinom, dok SAD i Evropska unija nastoje da liše Rusiju pristupa komponentama koje se koriste za potrebe ruske vojske. On tvrdi da je Jermenija jedno od Putinovih glavnih logističkih čvorišta, koje mu pomaže u izbegavanju sankcija više od dve godine.

"Govorimo o Jermeniji, koja pokušava da sedi na dve stolice: s jedne strane, Jerevan aktivno stvara utisak preusmeravanja prema Zapadu, a sa druge strane, i dalje je zemlja trgovinske razmene.

Zanimljivo je da su istog dana, 23. februara, SAD ažurirale i liste sankcija protiv Rusije, dodajući oko 600 fizičkih i pravnih lica iz 11 zemalja, koja „pomažu u izbegavanju sankcija protiv Rusije“. Ali još jednom, nijedna kompanija iz Jermenije nije se našla na listama. Koji je razlog za ovo „selektivno slepilo“ zapadne zajednice? U publikaciji EU o usvajanju 13. paketa sankcija, navodi se da Unija „stalno procenjuje efikasnost postojećih mera... identifikuje i eliminiše sve potencijalne rupe u zakonu."

On ističe da tokom više od 700 dana rusko-ukrajinskog rata, "jermenska pomoć ratnoj mašini Kremlja ne samo da nije ograničena, već izgleda da se svesno ignoriše".

"Uprkos krupnim dokazima da je Jermenija primarni kanal za zaobilaženje sankcija od strane Rusije, nedostaje odgovor Zapada. Ekonomski podaci pružaju značajne dokaze, kao što je neviđeni rast od 187% izvoza iz Jermenije u Rusiju 2022. godine kada je Rusija napala Ukrajinu. Jermenski ministar finansija Vage Ovanisian priznao je da se „značajan deo sastoji od ponovnog izvoza“. Nakon godinu dana,

jerevanska „rupa u zakonu“ još uvek nije identifikovana i eliminisana. Kao rezultat toga, u prvih 9 meseci 2023. godine, izvoz robe iz Jermenije u Rusiju povećao se za 85%, od čega 80% predstavlja ponovni izvoz. Kumulativno, od početka rata u Ukrajini i uvođenja zapadnih sankcija protiv Kremlja, jermenski izvoz u Rusiju porastao je za zapanjujućih 430%", istakao je Čalenko.

Ove podatke je u februaru 2024. godine obelodanio Robin Bruks, bivši direktor Instituta za međunarodne finansije i bivši Goldman Sachs strateg, koji je naglasio da takva dinamika „označava ponovni izvoz (preko Jermenije) robe iz EU i Kine u Rusiju.“

Pored ekonomskih podataka, pitanje ponovnog izvoza sankcionisane robe kroz Jermeniju redovno su pokrivali evropski, američki, pa čak i bliskoistočni mediji. Ugledni izvori kao što su Forbes, France 24, Financial Times, Geopolitical Monitor, EUReporter, Newsweek, BNN Breaking, i24Tv, Politico i The Wall Street Journal stalno su izveštavali o ovom pitanju dve godine.

"Uprkos nedvosmislenim podacima i pažnji glavnih globalnih medija na taj problem, Zapad ne preduzima nikakve mere protiv jermenskog ponovnog izvoza, koji se smatra kriminalnim u odnosu na narod Ukrajine. Iz nejasnih razloga, Brisel i Vašington „zatvaraju oči pred bliskim vezama“ između Jerevana i Kremlja, napominje najveća rumunska publikacija Digi24. Malo je verovatno da lideri EU i SAD nisu primetili brojne slučajeve sistematskih kršenja od strane Jermenije. Umesto toga, nečije političko pokroviteljstvo u više navrata štiti Jerevan od sekundarnih sankcija. Ali, čije pokroviteljstvo i zašto?", pita se Čalenko.

Jedna država članica EU ističe se intenziviranjem odnosa sa Jermenijom u proteklih godinu dana.

"Od maja 2023. godine francusko oružje se isporučuje u Jerevan. Prva serija uključivala je oklopna vozila 50 Bastion. U februaru 2024. godine, tokom posete premijera Nikole Pašinjana Parizu, Emanuel Makron je najavio da će zemlje nastaviti svoju „saradnju u sferi odbrane. Tada je otkriveno o slanju nove serije naoružanja u Jerevan", podseća Igor Čalenko.

Francuski ministar odbrane Sebastijan Lekornu objavio je 23. februara da će od sada Jermenija imati „stalno prisustvo francuskog vojnog savetnika“. On je takođe najavio da će ove godine Pariz snabdevati Jermeniju sistemima protivvazdušne odbrane i početi obuku lokalnog vojnog osoblja. U novembru 2023. godine, najveća ukrajinska publikacija Censor napomenula je: „Dostavljanjem oružja Jermeniji, Pariz se definitivno etablirao kao vojno-politički pokrovitelj Jerevana.“

Grčki časopis Protothema je objasnio: „Pariz podriva napore Vašingtona i Brisela”

Na pitanje ukoliko su tačni navodi da Makron zaista stoji iza imuniteta Jermenije - kako se to odnosi na interese EU i SAD, Čalenko kaže da je takva politika u suprotnosti interesa.

"Ako Makron zaista stoji iza „imuniteta“ Jermenije, takva politika je u suprotnosti sa interesima EU i SAD, koje već dve godine snabdevaju Ukrajinu oružjem u vrednosti od više milijardi dolara za borbu protiv ruske invazije. U suštini, Pariz igra protiv svojih ključnih partnera. Dok Vašington i Brisel nastoje da liše Kremlj pristupa komponentama koje se koriste za potrebe ruske vojske, Pariz, prepuštajući se Jermeniji, doprinosi tome da Moskva ima sredstva za uključivanje u rat", tvrdi Čalenko.

Ukrajinska publikacija Unian upozorila je: „Jermenija postaje ekonomska podrška za Ruse, rešavajući probleme Moskve isporukom oružja na rusko tržište. Pitanje neusklađenosti Makronove politike sa opštim stavom SAD i EU primetili su i međunarodni mediji tokom 2023. godine.  „Politika Makrona na Južnom Kavkazu služi Putinovim interesima“, objasnio je ukrajinski Telegraf. Prema litvanskoj publikaciji „ Alfa”, „Makronova politika prema Južnom Kavkazu nije u skladu sa spoljnom politikom Evropske unije.” „Francuski avanturizam u više navrata stavlja interese Pariza iznad interesa Zapada. Kao i na Južnom Kavkazu, Francuska se našla na strani Irana i Rusije (a ne Zapada) “, naveo je umereni republikanski list The National Interest. Prema rumunskoj publikaciji Stiripesurse „predsednik Francuske je priznao da ostatak Evrope ne deli njegov stav (o Jermeniji.“ Važno je napomenuti da je francusko odeljenje Forbsa u maju 2023. godine pozvalo Zapad da preduzme mere protiv ponovnog izvoza od strane Jermena:

„Neophodno je lišiti Moskvu tog logističkog čvorišta što je prije moguće i oštro preseći ilegalne zalihe materijala i opreme koja se koristi u ruskoj vojnoj industriji.“ Međutim, čak i nakon 13 paketa sankcija tokom dve godine, ovi pozivi još uvek nisu uzeti u obzir.

(Telegraf.rs)