Zvanično: Saša Ilić napustio Partizan posle pet meseci na mestu trenera

Bilo je jasno odmah posle meča sa Čukaričskim da je “dogorelo do nokata”, da više nema nezad, ali je ostavljana mogućnost za preokret, jer prethodna dve ostavke Saše Ilića na mestu trenera Partizana nisu prihvaćene. Ovoga puta je definitivno, čelnici kluba i legendarni kapiten crno-belih su se razišli sporazumnim putem i ostalo je samo još da prevremeni raskid saradnje overe kod notara.

Saradnja koja je potrajala samo pet meseci prvobitno je bila najavljena kao dvogodišnji projekat, sa mogućnošću da se priča nastavi i posle toga, jer Partizan je, posle svega što mu se izdešavalo u prethodnim godinama, izraubovan i zadužen, zaslužio malo mira i stabilnosti koji je trebalo da obezbedi uz jednog od najvoljenijih igrača.

Preporučujemo

Međutim, čak i posle famozne Skupštine početkom juna, razračunavanja čelnika koje je mesecima pre toga punilo medijski prostor, u Humskoj je bilo svega sem – mira. Počelo je euforično, baš i prilikom promene klupskih čelnikma pre dve godine, gotovo pod sloganom "da se Partizan vraća partizanovcima", ali se završilo ne baš prijateljskim rastankom posle pet meseci, posle koga bi obe strane sigurno imale štošta da kažu jedna o drugoj. Ilić o načinu na koji je vođen i realizovan prelazni rok, sa debelim zakašnjenjem za većinu poteza, odsustvu snage kluba da se izbori sa problematičnim fudbalerima koji narušavaju atmosferu, te snage kluba u institucijama, jer Partizan zaista pesniči ko stigne, od sudija do FSS.

Klub bi, pak, mogao da pokaže prstom na rezultate, pre svega izostanak Evrope, igru, stanje na tabeli Supelige Srbije...

U tom "vrzinom kolu", bilo je sasvim logično i zdravorazumski da je Ilić ostao pri odluci da ode osmah posle revanša sa Hetafeom, a i čelnicima bi bilo bolje da ga nisu odgovarali od namere, jer bi imali nekakav prostor za manevar, umesto što su preko njega štitiuli svoje fotelje.

Na koncu, navijačima Partizana, koji i posle svega, ni jednoj ni drugoj strani, nisu uputili zvižduk ili ružnu reč, ostaće u glavama scena u kojoj jedan od najomiljenih igrača iz bliske prošlosti užurbanim koracima napušta stadion u Humskoj posle meča sa Čukaričkim. Ljut, razočaran, emotivno razoren zbog činjenice da nije uspeo tamo gde je najviše želeo i za šta se godinama unazad pripremao.

Za neke stvari snosi odgovornost, za neke druge direktno su odgovorni čelnici kluba, koji su u ovom momentu u nebranom grožđu.

Jer, moraju pod hitno da nađu trenera koji će makar da sanira štetu do zimske pauze, zatim pokuša da reformiše ekipu, koja je sve samo nije takmičarska. Pride je to tim pozajmljenih igrača, koji spasavaju karijere u Humskoj i smatraju da su Bogomdani.

Odlskom Ilića i sami su igubili "kišobran", te će sigurno svaki naredni potez, rezultat, domet imati sasvim drugačiji odijum u javnosti. Jer, ne može uvek trener da bude krivac i sigurna kuća za skrivanje...

(Telegraf.rs)