Narko-bande u Evropi deci daju kalašnjikove, otvaraju "komore za mučenje": "Ovo nikada nismo videli"

Foto: Genya SAVILOV / AFP / Profimedia

Deca pucaju na drugu decu iz kalašnjikova. Adolescenti istovaraju kokain iz kontejnerskih luka. A komora za mučenje je skrivena među kontejnerima u holandskoj šumi.

Ovo je nova realnost za delove Evrope u kojima se beleži rekordan broj ilegalnih narkotika koji pristižu i izlaze sa kontinenta. Tržište droge koje sada vredi desetine milijardi evra podstiče zaraćene bande da primenjuju "neviđene" nivoe nasilja jedni protiv drugih, upozorili su u četvrtak šefovi evropske politike.

Preporučujemo

Nalazi su otkriveni na konferenciji za novinare koju su održali evropska agencija za sprovođenje zakona, Europol, i Evropski centar za praćenje droga i zavisnosti od droga (EMCDDA) kako bi predstavili svoj najnoviji pregled evropskog tržišta droga, koje procenjuju na oko 30 milijardi evra godišnje.

Uvoz kokaina i izvoz ekstazija dostigli su rekordne brojke u 2022. godini. Najveći deo nasilja je povezan sa kokainom i kanabisom, navode agencije.

Iako vlasti nisu pružile statističke podatke o razmerama problema, Aleksis Guzdil, direktor EMCDDA, rekao je da Evropa sada vidi nivo nasilja u vezi sa drogom sličan onom u Centralnoj Americi.

"To je deo svakodnevne stvarnosti u Evropskoj uniji", rekao je on.

Izvršna direktorka Evropola Ketrin de Bol rekla je da su čak pronašli i sobe za mučenje u EU.

"Ovo nikada ranije nismo videli. To je korišćeno u Latinskoj Americi, ali ne i u EU", rekla je ona na konferenciji za novinare.

Foto: Tanjug/AP

De Bol nije precizirala slučaj na koji je mislila, ali postoji samo jedno javno objavljeno otkriće takozvanih kontejnera za mučenje u Evropi, u blizini luke Roterdam 2020. godine. Nekoliko muškaraca je osuđeno na zatvorske kazne u vezi sa tim slučajem.

Kris Dalbi, direktor konsultantske kuće World of Crime sa sedištem u Holandiji, rekao je za Politico da, iako je "nemoguće znati" koliko su komore za mučenje rasprostranjene u Evropi, slučaj je "sigurno bio poziv na buđenje o sve većoj ozbiljnosti nasilja bandi u Evropi".

Još jedna sve veća zabrinutost je starost ljudi koji rade na ilegalnim tržištima.

Bande u Marseju sve više angažuju adolescente kao policijske posmatrače ili da prodaju drogu, što dovodi do toga da se deca međusobno ubijaju kalašnjikovima. Vlasti u lukama Antverpen i Roterdam uhvatile su desetine adolescenata koji su bili plaćeni da izvade kokain iz kontejnera.

"Čitave porodice žive od prihoda koje dobijaju od mladih ljudi koji rade za kriminalne grupe", rekla je De Bol iz Evropola.

Kako odgovoriti

Zvanični odgovori su pomešani, a neki političari pozivaju na strože kazne i deblje bezbednosne budžete, dok drugi tvrde da zabrana droga jednostavno ne funkcioniše i da je došlo vreme da se legalizuje tržište.

"Tržišne regulacije, vladini monopoli ili pružanje usluga u medicinske svrhe samo su neke od mogućih, a ne nužno isključivih, alternativa" napisala je gradonačelnica Amsterdama Femke Halsema u tekstu u januaru za Guardian, upozoravajući da bi Holandija u suprotnom rizikovala da se pretvori u "narko -državu".

Belgija i njeno predsedavanje Savetom EU usmerili su tradicionalniji put, fokusirajući se na pooštravanje bezbednosti u lukama i jačanje saradnje sa privatnim sektorom kroz novostvorenu Evropsku alijansu luka.

Belgijska ministarka unutrašnjih poslova Anelis Verlinden otputovala je u februaru u Boliviju, gde je potpisala zajedničku deklaraciju sa zemljama Latinske Amerike "da se efikasno pozabave svim aspektima globalnog pitanja droge" u narednih pet godina.

Međutim, neke latinoameričke zemlje - Kolumbija i Ekvador među njima - sugerišu da bi evropski lideri trebalo da pogledaju u "svoju kuću".

Gradovi poput Brisela, Amsterdama, Lisabona i Taragone imaju među najvišim stopama upotrebe kokaina po glavi stanovnika na svetu, prema podacima EMCDDA.

To je odgovornost koje Evropljani treba da budu svesni, rekao je Guzdil, čak i naglašavajući da korisnici droga ne treba nužno da budu tretirani kao kriminalci.

"Nije vreme za pokretanje borbe protiv konzumenata. To je borba da bismo zaštitili naše građane", rekao je on.

(Telegraf.rs)