Vreme čitanja: oko 6 min.
Oni će se naći glasačkim listićima u SAD u novembru: Evo za koga Ameri mogu da glasaju pored Trampa i Bajdena
Vreme čitanja: oko 6 min.
Ko se sve kandiduje na predsedničkim izborima u SAD 2024.
Aktuelni predsednik Džo Bajden i bivši predsednik Donald Tramp suočiće se na predsedničkim izborima u SAD 5. novembra, u onome što u ovim trenucima izgleda kao obračun koje izaziva velike podele i čiji će rezultat biti tesan. Ali, njih dvojica nisu jedini kandidati na predstojećim predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama, piše Rojters.
Kako navodi ova novinska agencija, na glasačkim listićima u SAD naći će se i imena nekih dodatnih kandidata, pored dvojice glavnih favorita.
Preporučujemo
Anketa: U SAD i dalje mnogo neodlučnih, jedan kandidat uzima glasove i Trampu i Bajdenu
Bajden i Tramp osigurali predsedničke nominacije
Ovo je lista svih dosadašnjih kandidata između kojih će moći da biraju glasači u SAD.
REPUBLIKANSKA PARTIJA
Donald Tramp
Tramp, koji je bio na funkciji od 2017. do 2021., pobedio je u skoro svim partijskim takmičenjima za nominaciju za republikanskog kandidata, obezbedivši prvi predsednički revanš u gotovo 70 godina.
Iskoristio je svoje pravne izazove bez presedana, koji uključuju 91 optužnicu u četiri krivična predmeta, kako bi povećao popularnost među svojom bazom i prikupio novac.
Tramp (77) je bez dokaza rekao da su krivične optužbe sa kojima se suočava demokratska zavera osmišljena da ga spreči da pobedi, a tu tvrdnju je američko Ministarstvo pravde negiralo.
Neka od njegovih pravnih osporavanja stigli su do Vrhovnog suda, koji je odlučio da on i dalje ispunjava uslove za kandidovanje nakon napada na Kapitol 6. januara 2021. godine, a očekuje se i da narednih nedelja odluči o njegovom zahtevu za predsedničkim imunitetom.
Ako bude izabran na još jedan četvorogodišnji mandat, Tramp je obećao da će se osvetiti svojim političkim neprijateljima. Rekao je da neće biti diktator osim "prvog dana" i obećao da će pomilovati one koji su bili zatvoreni zbog napada 6. januara.
On takođe želi moć da zameni neke radnike državnih službi sebi lojalnima.
On je izazvao kritike zapadnih lidera nakon što je rekao da SAD neće braniti članice NATO koje nisu potrošile dovoljno na odbranu i da će ohrabriti Rusiju da ih napadne. Takođe je izvršio pritisak na republikance u Kongresu da odugovlače odluku o usvajanju paketa vojne pomoći za Ukrajinu.
Tramp je imigraciju postavio kao glavno pitanje domaće kampanje, izjavljujući da će izvršiti masovne deportacije, stvoriti logore za zadržavanje migranata i koristiti Nacionalnu gardu.
Takođe bi ukinuo državljanstvo po rođenju i proširio zabranu putovanja ljudima iz određenih zemalja. Međutim, njegovo protivljenje dvopartijskom dogovoru u Senatu kojim bi se pooštrila imigraciona kontrola, zaustavilo je, ako ne i ubilo, zakon.
Ponavljao je pozive da se dilerima droge izrekne smrtna kazna, rekao je da bi drugi navodni kriminalci mogli biti ubijeni i sugerisao da će jednostrano poslati savezne trupe na lokalitete pod upravom Demokratske stranke.
Što se tiče abortusa, Tramp je preuzeo zasluge za odluku Vrhovnog suda SAD kojom je poništena odluka o dozvoljavanju prekida trudnoće na osnovu slučaja Roe protiv Vejda, ali je kritikovao šestonedeljne zabrane abortusa u nekim državama koje predvode republikanci.
Rekao je da podržava pristup tretmanu vantelesne oplodnje (IVF) nakon što je presuda suda u Alabami ograničila pristup u toj državi i postavila pitanja o reproduktivnim pravima.
Obećao je i druge značajne promene, uključujući ukidanje zdravstvenog osiguranja Obamaker i poništavanje velikog dela odluka Bajdenove administracije u borbi protiv klimatskih promena. Tramp još nije najavio kandidata za svog potpredsednika.
DEMOKRATSKA STRANKA
Džo Bajden
Bajden je svoju kandidaturu za 2020. pokrenuo kao hitnu ponudu za odbranu američkih sloboda i zaštitu demokratije i u istom svetlu je stavio svoju kandidaturu za reizbor, rekavši da Tramp ugrožava budućnost američke demokratije.
Bajden se nije suočio s ozbiljnim protivnikom za nominaciju svoje stranke, koju je dobio u martu.
Novembarski izbori će biti mnogo teži, a po najnovijoj anketi Rojtersa/Ipsosa Bajden ima 39%, što je jedan procentni poen ispred Trampa sa 38%.
Bajden, najstariji američki predsednik ikada sa 81 godinom, mora da ubedi glasače da ima izdržljivost za još četiri godine na funkciji i da je spremniji za funkciju od Trampa, koji je samo četiri godine mlađi, a istovremeno se bori protiv niskog rejtinga.
Ekonomija će takođe uzeti u obzir njegovu kampanju za reizbor. Dok su SAD izbegle očekivanu recesiju i rastu brže nego što su ekonomisti očekivali, inflacija je dostigla 40-godišnji maksimum 2022, a troškovi osnovnih stvari opterećuju glasače.
Ranije tokom svog mandata, Bajden je progurao ogromne ekonomske podsticaje i pakete potrošnje na infrastrukturu kako bi podstakao industrijsku proizvodnju u SAD, ali do sada je dobio malo priznanja od glasača.
Republikanci i demokrate takođe su kritikovali Bajdenovo postupanje s imigracionom politikom jer su migrantski prelazi na granici SAD i Meksika dostigli rekordne vrednosti tokom njegove administracije.
Predvodio je odgovor zapadnih vlada na rusku invaziju na Ukrajinu, ubeđujući saveznike da sankcionišu Rusiju i podrže Kijev, i podržavao je Izrael u sukobu sa Hamasom u Gazi, istovremeno se zalažući za još humanitarne pomoći.
Međutim, Bajden je pokušao da odgovori na oštre kritike nekih kolega demokrata da ne podržava trajni prekid vatre na palestinskoj teritoriji i prešao je na "prekid vatre", a ne na "pauzu".
Potpredsednica Kamala Haris, koja će ponovo biti kakdidat za tu funkciju, takođe je dala nedavne oštre opaske pozivajući Hamas da podrži trenutni šestonedeljni prekid vatre i podstakla Izrael da napravi "verodostojan" humanitarni plan pre nego što počne velike vojne ofanzive.
Zdravstveni zvaničnici Gaze kažu da je više od 31.000 ljudi ubijeno, hiljade zgrada je oštećeno ili uništeno, a stanovnici nemaju dovoljno hrane, vode i medicinskih zaliha.
Bajden se suočio s protestnim glasanjem zbog svoje podrške izraelskom ratu u Gazi u nekim od kandidacionih takmičenja Demokratske stranke, uključujući Mičigen i Minesotu.
Merijen Vilijamson
Autorka bestselera i guru za samopomoć Merijen Vilijamson (71) ponovo je pokrenula nominaciju za 2024. na platformi "pravde i ljubavi" manje od mesec dana nakon što se povukla.
U izjavi od 28. februara, ona je rekla da je suspendovala svoju kampanju jer je gubila trku, ali se vraćala da se bori protiv Trampove "mračne i autoritarne vizije".
Uprkos tome što je Bajden premašio broj delegata potrebnih za nominaciju, ona tek treba da završi svoju kampanju.
Vilijamsonova se ranije kandidovala kao demokrata na predsedničkim izborima 2020. godine, ali je odustala trke pre glasanja.
NEZAVISNI KANDIDATI
Robert F. Kenedi Mlađi
Aktivista protiv vakcina, Kenedi (70), kandiduje se kao nezavisni kandidat nakon što je u početku osporio Bajdena za nominaciju Demokratske stranke, ali on daleko zaostaje u anketama.
Činilo se da bi Kenedi mogao da izvuče sličan udeo glasova od Trampa i Bajdena, prema najnovijoj anketi Rojters/Ipsos, objavljenoj 14. marta, koja je pokazala da Kenedija podržava 15 odsto registrovanih birača.
Kenedi je sin američkog senatora Roberta F. Kenedija, koji je ubijen 1968. tokom sopstvene predsedničke kandidature.
Iznenađujuća reklama za Super Boul u kojoj je u velikoj meri prikazana njegova povezanost sa ujakom, bivšim predsednikom Džonom F. Kenedijem, naljutila je članove njegove porodice i navela ga da se izvini.
Zabranjen mu je Instagram zbog širenja dezinformacija o vakcinama i pandemiji kovid-19, ali je kasnije vraćen. Takođe je izgubio pravnu ponudu kako bi primorao vlasnika Jutjuba, Gugl, da vrati video snimke na kojima dovodi u pitanje bezbednost vakcina protiv kovida.
Kornel Vest
Politički aktivista, filozof i akademik rekao je u junu da će pokrenuti kandidaturu treće strane za predsednika koja će se verovatno svideti progresivnim, demokratski orijentisanim glasačima.
Vest (70) se u početku kandidovao kao kandidat Zelene stranke, ali je u oktobru rekao da ljudi "žele dobru politiku umesto partijske politike" i najavio kandidaturu kao nezavisni kandidat. Obećao je da će okončati siromaštvo i garantovati stanovanje.
Džil Stajn
Džil Stajn, lekar, je 9. novembra ponovo podigla svoju kandidaturu Zelene stranke iz 2016, optužujući demokrate da su izneverile svoja obećanja "za radne ljude, omladinu i klimu iznova i iznova – dok republikanci i ne daju takva obećanja."
Stajnova (73) je prikupila milione dolara za ponovno brojanje nakon Trampove iznenadne pobede 2016. Njeni navodi doveli su do ponovnog brojanja glasova u Viskonsinu, koje je pokazalo da je Tramp pobedio.
(Telegraf.rs)
Povezane vesti
Veliko pojačanje: Čuveni reditelj Stiven Spilberg pravi strategiju Bajdenu za pobedu na izborima
Kim Kardašijan u poseti potpredsednici SAD: Rijaliti zvezda se bori za reformu pravosuđa u SAD
Suđenje verovatno tek posle izbora: Vrhovni sud SAD spreman da odbaci Trampove tvrdnje da ga štiti imunitet
Krim glavna meta: Pentagon otkrio za šta će Ukrajina koristiti moćne rakete ATACMS
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
DVOJE MALOLETNE DECE OSTALO BEZ MAJKE Ovo je Nataša Žabić (44) iz Sremske Mitrovice koja je preminula nakon što ju je lekar pustio na kućno lečenje
SRBIN IMAO ODNOS SA LJUBAVNICOM, PA POČEO DA SE PREVIJA OD BOLOVA Na obdukciji usledio šok, pred smrt je SAMO OVO REKAO
HAOS U BEOGRADSKOM TRŽNOM CENTRU Reagovali vatrogasci, naređena hitna evakuacija: Evo šta se dogodilo
