Vrhovni sud SAD stao na stranu javnih službenika: Evo šta mogu da urade ako ih spopadate

Foto: Twin Design/Shutterstock

Vrhovni sud presudio je u petak da javni zvaničnici mogu blokirati ljude na društvenim mrežama u određenim okolnostima, odbacujući po strani izazove protiv zvaničnika lokalnih vlasti u Mičigenu i Kaliforniji koji su blokirali pratioce koji su ih kritikovali na Fejsbuku, javlja CNN.

U jednoglasnom mišljenju koje je napisala sutkinja Ejmi Koni Baret, sud je postavio jasniji standard kada su javni zvaničnici državni akteri na mreži i kada mogu imati veću kontrolu nad svojim prisustvom na društvenim medijima. Drugo mišljenje koje se bavilo povezanim sporom nije potpisano i nije bilo zabeleženih neslaganja.

Preporučujemo

U eri kada javni zvaničnici često komuniciraju sa biračima putem društvenih medija, slučajevi su pokrenuli važna pitanja Prvog amandmana o tome da li su te stranice privatne ili su produžetak vlade. Neke od stranica su uključivale informacije koje su se pojavile službeno pored ličnih postova koji prikazuju porodičnog psa.

"Kada državni zvaničnik objavi o temama vezanim za posao na društvenim mrežama, može biti teško reći da li je govor zvaničan ili privatan", napisao je Baret.

Slično pitanje došlo je do Vrhovnog suda kada je bivši predsednik Donald Tramp blokirao nekoliko pratilaca na sajtu društvenih medija tada poznatom kao Tviter. Savezni apelacioni sud u Njujorku stao je na stranu Trampa, ali dok je žalba stigla do Vrhovnog suda, on je bio van funkcije i sudije su odbacile spor kao bespredmetan.

Vrhovni sud je presudio da se takav govor vladinih zvaničnika može pripisati državi i stoga podvrgnuti kontroli Prvog amandmana, samo ako osoba koja je uključena ima ovlašćenje da govori u ime države i ako je zvaničnik tvrdio da je vršio to ovlašćenje na platforma društvenih medija. Standard koji je sud postavio u petak odnosi se na sve vladine zvaničnike.

Jedan slučaj, O’Konor-Ratklif protiv Garnijea, uključuje izabrane članove školskog odbora u Kaliforniji koji su blokirali roditelje učenika u svom okrugu. Druga, Lindke protiv Frida, govori o gradskom menadžeru u Mičigenu koji je blokirao advokata koji je kritikovao gradsko postupanje sa kovid-19.

Sudije se nisu u potpunosti pozabavile načinom na koji će se standard koji je postavio primeniti na činjenice u tim slučajevima, već su dopustili nižim sudovima da to reše.

"Današnja presuda deli razliku između dva prilično ekstremna pola", rekao je Stiv Vladek, analitičar Vrhovnog suda i profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Teksasu.

"Za razliku od pravila da su javni službenici uvek državni akteri na društvenim medijima, ili to nikada nisu, sud pojašnjava specifične okolnosti u kojima je, čak i preko ličnog naloga, javni funkcioner i dalje ograničen Prvim amandmanom u tome kako oni komuniciraju sa svojim biračima. Niži sudovi će sada morati da primene ovaj novi test - pa ćemo videti kako on funkcioniše na terenu. Ali podela razlike u teoriji pomaže da se objasni zašto je sud bio jednoglasan."

Iako su ova dva slučaja pokrenula zajednička pravna pitanja, činjenice svakog od njih su se malo razlikovale.

Mišel O’Konor-Retklif i T.J. Zejn su oboje izabrani u odbor škole u blizini San Dijega i koristili su svoje lične Fejsbuk i Tviter naloge za komunikaciju sa javnošću. Rekli su da su bili "spamovani" komentarima i odgovorima Kristofera i Kimberli Garnije, roditelja učenika u okrugu koji su izrazili zabrinutost zbog rasnih odnosa. I tako su ih O’Konor-Ratklif i Zejn blokirali.

Deveti okružni apelacioni sud SAD sa sedištem u San Francisku stao je na stranu roditelja, zaključivši da su stranice društvenih medija javni forum zaštićen Prvim amandmanom, što znači da vlada ne može da ograničava govor birača na osnovu njihovih stavova.

Džejms Frid je 2014. godine angažovan kao gradski menadžer Port Hurona u Mičigenu. Uglavnom je koristio svoju Fejsbuk stranicu za objavljivanje slika svoje porodice, ali je povremeno ponovo objavljivao saopštenja za javnost o gradskom poslovanju ili tražio povratne informacije o vladinim službama. Kevin Lindke, otvoreni kritičar Frida, počeo je da postavlja kritičke poruke na stranici 2020. o tome kako se grad nosi sa pandemijom kovid-19.

Frid je izbrisao te poruke i blokirao Lindkeovu mogućnost da ih dalje objavljuje.

Šesti američki apelacioni sud sa sedištem u Sinsinatiju podržao je Frida u sporu, zaključivši da on nije upravljao stranicom da bi ispunio dužnosti svoje kancelarije i da nije koristio svoja vladina ovlašćenja da je održava.

Baret je napisao da "ako je Frid delovao u svom privatnom svojstvu kada je blokirao Lindkea i obrisao njegove komentare, on nije prekršio Lindkeova prava iz prvog amandmana – umesto toga, on je koristio svoja".

"Dakle, Lindke ne može da stavi kapu na Fridov status državnog službenika", nastavila je ona. "Razlika između privatnog ponašanja i državne akcije zavisi od suštine, a ne od etiketa: privatne stranke mogu delovati s autoritetom države, a državni zvaničnici imaju privatni život i svoja ustavna prava."

(Telegraf.rs)