Uživo KRIZA NA BLISKOM ISTOKU Pentagon objavio vrtoglavu cenu rata do sada, u pitanju su desetine MILIJARDI

Američka Centralna komanda (CENTCOM) saopštila je danas na svom X nalogu da borbeni avion F-35A patrolira iznad Ormuskog moreuza.

"Američki F-35A, nevidljivi lovac, patrolira iznad regionalnih voda u blizini Ormuskog moreuza", saopštio je Centcom.

Uz objavu je priložena i fotografija aviona.

Kako navodi Centcom, ovaj borbeni avion je sposoban da nosi do 8,1 tonu naoružanja i da i dalje leti supersoničnom brzinom.

Iransko Ministarstvo spoljnih poslova (MSP) odbacilo je danas optužbe Kuvajta da je Iran planirao neprijateljske akcije protiv svog suseda, ocenivši da su optužbe Kuvajta "potpuno neosnovane".

U današnjem saopštenju iranskog ministarstva oštro se osuđuju "neprimereni postupci kuvajtske vlade" i političko i propagandno iskorišćavanje slučaja četiri pripadnika iranske vojske koji su bili na pomorskoj, rutinskoj patrolnoj misiji i ušli su u kuvajtske teritorijalne vode zbog kvara navigacionog sistema, prenosi iranska državna televizija PressTV.

"Islamska Republika Iran, ponavljajući svoju principijelnu politiku poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta svih zemalja u regionu, uključujući Kuvajt, izjavljuje da očekuje da će kuvajtske vlasti, izbegavajući ishitrene izjave i neosnovane optužbe, rešavati postojeća pitanja zvaničnim kanalima", navodi se u saopštenju MSP Irana.

Zahteva se da se iranskoj ambasadi u Kuvajtu omogući najbrži mogući pristup pritvorenim iranskim državljanima u skladu sa međunarodnim pravnim normama i da se oni puste na slobodu.

Kuvajtsko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je u utorak da je pozvalo iranskog ambasadora i uručilo mu protestnu notu, tvrdeći da je "iranska akcija preduzeta nakon infiltracije vojne grupe u Bubijan i okršaja sa kuvajtskim snagama".

Portparol iranskog Ministarstva zdravlja Hosein Kermanpur izjavio je da je broj poginulih u sukobu sa Sjedinjenim Američkim Državama i Izraelom dostigao 3.483.

Kermanpur je na konferenciji za novinare povodom Nedelje zdravlja rekao da je u zdravstvenom sistemu tokom aktuelnog perioda zbrinuto oko 40.000 ratnih žrtava, kao i da je obavljeno približno 1.300 hirurških intervencija, preneo je portal SNN.

On je naveo da je broj hospitalizovanih dostigao 1.040 osoba, uz upozorenje da bi zdravstveni kapaciteti mogli da postanu nedovoljni ukoliko se sukobi uskoro ne obustave.

"U narednih nedelju ili dve, ako bude rata, nećemo imati krevete za ranjenike", rekao je Kermanpur.

Naftni tanker pod kineskom zastavom izgleda da je u sredu pokušavao da pređe zagušeni Ormuski moreuz, dok je američki predsednik Donald Tramp bio na putu za Peking na važan sastanak sa kineskim liderom Si Đinpingom.

Brod "Yuan Hua Hu" viđen je kako se kreće ka istoku kroz moreuz u sredu ujutru, pokazali su podaci MarinTrafika.

Poslednji put se pojavio na praćenju brodova oko 8:45 po lokalnom vremenu. Nije jasno da li je nakon toga isključio svoj sistem za automatsku identifikaciju (AIS).

Saobraćaj u moreuzu, glavnom putu za transport nafte, usporio se na minimum od početka rata u Iranu. Brodovi koji pokušaju da pređu rizikuju da budu napadnuti ili zadržani. SAD su takođe uvele pomorsku blokadu iranskih luka.

Podaci MarinTrafika pokazuju da se brod zaustavio u iranskoj luci Asalujeh 28. februara, na dan kada je rat počeo, i da je od tada putovao unutar Persijskog zaliva. Poslednja luka u koju je pristao bila je u Ujedinjenim Arapskim Emiratima 20. marta, prema podacima.

Pregledom situacije koja se odvija na Bliskom istoku, tri stavke se jasno izdvajaju.

Cena rata: Američki rat protiv Irana do sada je koštao 29 milijardi dolara - procena koja je veća od cifre od 25 milijardi dolara koju je Pentagon dostavio Kongresu pre dve nedelje.

Status primirja: Neki pomoćnici predsednika Donalda Trampa rekli su da on sada ozbiljnije razmatra nastavak borbenih operacija u Iranu. Nakon što je u ponedeljak opisao primirje "masovnim aparatima za održavanje života", američki predsednik sada putuje u Kinu, gde je rekao da će imati "dug razgovor" o Iranu sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, ali je umanjio potrebu za pomoći Pekinga.

Problemi na benzinskoj pumpi: Tramp je rekao novinarima: "Ne razmišljam o finansijskoj situaciji Amerikanaca" dok se zalaže za sporazum sa Iranom. Ranije je Ministarstvo energetike podiglo svoju prognozu cena gasa, a očekuje se da će maloprodajne cene sada biti u proseku 3,88 dolara po galonu ove godine - u odnosu na prošlomesečnu prognozu od 3,70 dolara.

Saudijska Arabija je pokrenula više tajnih udara na Iran kao odgovor na napade u kraljevini, prema izveštaju Rojtersa, pozivajući se na dva zapadna zvaničnika upoznata sa tim pitanjem i dva iranska zvaničnika.

Zapadni zvaničnici su procenili da su napadi izvršeni krajem marta, prema Rojtersu.

Ovi napadi označavaju prvi put da je Saudijska Arabija direktno izvršila napad na iranskom tlu.

Rojters kaže da nije mogao da potvrdi konkretne mete.

Zapadni izvori su rekli da su do kraja marta diplomatski kontakti i pretnja Saudijske Arabije da će uzvratiti dodatno doveli do razumevanja o deeskalaciji, izvestio je Rojters.

Neformalna deeskalacija je stupila na snagu nedelju dana pre nego što je 7. aprila objavljeno privremeno primirje između SAD i Irana, saopštio je Rojters.

Iransko ministarstvo spoljnih poslova nije odgovorilo na Rojtersov zahtev za komentar, a visoki zvaničnik saudijskog ministarstva spoljnih poslova nije se direktno izjasnio o tome da li su udari izvršeni.

Izrael je zabrinut da bi američki predsednik Donald Tramp mogao da sklopi sporazum sa Iranom pre nego što se pozabavi nekim od ključnih pitanja koja su navela dve zemlje da uopšte pokrenu rat, rekli su višestruki izraelski izvori za CNN.

Sporazum koji ostavlja Teheranov nuklearni program delimično netaknutim, a zaobilazi pitanja poput balističkih raketa i podrške regionalnim posrednicima, doveo bi do toga da Izrael rat smatra nepotpunim, rekli su izvori.

Na početku rata, Tramp je sugerisao da SAD žele da unište iranski program balističkih raketa, okončaju podršku regionalnim posrednicima i zatvore njegova nuklearna postrojenja kako nikada ne bi mogao da razvije bombu. Ali 10 nedelja kasnije, pregovori su se fokusirali na uranijum, posebno njegovo obogaćivanje do nivoa za oružje, i ponovno otvaranje Ormuskog moreuza.

Jedan izvor upoznat sa diskusijama rekao je da Izrael razume da su rakete i posrednici "verovatno van stola", jer izgleda da nisu uključeni u rane diplomatske nacrte, i zato premijer Netanjahu daje prioritet uranijumu kao najneposrednijoj pretnji.

- Postoji stvarna zabrinutost da će Tramp postići loš dogovor - rekao je drugi izraelski zvaničnik za CNN.

Izrael ostaje u stanju visoke pripravnosti zbog mogućih prekida u pregovorima, rekao je visoki izraelski zvaničnik.

- Bićemo srećni ako ne bude dogovora, bićemo srećni ako se opsada Ormuza nastavi i bićemo srećni ako Iran dobije još nekoliko udara - rekao je, priznajući da je odluka na kraju na Trampu.

Eskalacija, napomenuo je, je realan scenario "ako Iranci nastave da se igraju i odugovlače pregovore".

Predsednik SAD Donald Tramp je u utorak izjavio da je izdajničko izveštavanje da Iranci "dobro stoje" vojno u ratu sa Sjedinjenim Državama.

"Kada lažne vesti kažu da iranski neprijatelj dobro stoji, vojno, protiv nas, to je virtuelna IZDAJA jer je to tako lažna, pa čak i besmislena izjava. Oni pomažu i podstiču neprijatelja! Sve što rade jeste da daju Iranu lažnu nadu kada je ne bi trebalo da postoji", objavio je Tramp na društvenim mrežama tokom prve deonice svog leta za Kinu.

"Samo Gubitnici, Nezahvalnici i Budale mogu da iznesu slučaj protiv Amerike!", dodao je.

Nije prvi put da Tramp lobira za javne optužbe za izdaju zbog rata u Iranu, iako njegovi prethodni komentari nisu bili posebno usmereni na novinare. Tramp je takođe vršio pritisak na Ministarstvo pravde da izda sudske pozive novinarima koji izveštavaju o ratu u Iranu kako bi pronašli svoje izvore, izvestio je CNN. Zvaničnici su za CNN rekli da je predsednik poruku uručio na lepljivoj papiriću, reč "izdaja" napisana slovima, postavljenoj na gomilu štampanih članaka koje je predao vršiocu dužnosti državnog tužioca Todu Blanšu na sastanku u Beloj kući.

Kuvajt je uhapsio, kako je naveo, četiri člana Iranskog korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC) koji su pokušavali da se infiltriraju u ovu zalivsku arapsku zemlju kako bi "izvršili neprijateljska dela", izvestila je državna novinska agencija Kuvajta (KUNA).

Četvorica su pokušala da uđu u zemlju 1. maja ribarskim brodom i sukobili su se sa kuvajtskim vojnicima, što je dovelo do povrede jednog vojnika, saopštila je KUNA.

Incident, ako bude potvrđen, bio bi prvi poznati pokušaj vojne infiltracije Irana u jednog od svojih suseda tokom rata. KUNA je otkrila imena četvorice uhapšenih, uključujući njihove vojne činove.

Kuvajtsko ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da su četvorica priznala da im je IRGC zadala zadatak da se infiltriraju na ostrvo Bubijan, glavni trgovački i logistički centar, 1. maja "kako bi izvršili misiju koja uključuje izvođenje neprijateljskih dela protiv Kuvajta".

Iranska vlada je demantovala izveštaje u saopštenju koje je objavila poluzvanična novinska agencija Tasnim, nazivajući ih "neosnovanim" i zahtevajući da Kuvajt odobri iranskom ambasadoru pristup četvorici pritvorenika.

Četiri Iranaca su „obavljala rutinske pomorske patrolne dužnosti“ za Obalsku stražu, navodi se u saopštenju, i ušli su u kuvajtske vode samo zbog "prekida u navigacionom sistemu".

Kuvajt je bio među zemljama Persijskog zaliva koje je Teheran pogodio nakon američko-izraelskih napada na Iran.

U utorak je kuvajtsko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo da je pozvalo iranskog ambasadora da mu "uruči protestnu notu" izražavajući negodovanje Kuvajta zbog incidenta.

Zamenik kuvajtskog ministra spoljnih poslova Hamad Sulajman el-Mašan rekao je iranskom ambasadoru da "Kuvajt zadržava puno pravo da se brani" i "da preduzme sve mere koje smatra prikladnim da zaštiti svoj suverenitet i bezbednost svog naroda i stanovnika na svojoj teritoriji".

Rat SAD protiv Irana do sada je koštao 29 milijardi dolara - procena koja je bila veća od brojke od 25 milijardi dolara koju su visoki zvaničnici Pentagona dali Kongresu pre dve nedelje.

- Dakle, u vreme svedočenja (Odbora za oružane snage Predstavničkog doma), iznosio je 25 milijardi dolara, ali zajednički tim štaba i tim kontrolora stalno razmatraju tu procenu, pa sada mislimo da je bliža 29. To je zbog ažuriranih troškova popravke i zamene opreme, a takođe i samo opštih operativnih troškova za održavanje ljudi u pozornici - rekao je Džej Herst, koji obavlja dužnost kontrolora Pentagona, u utorak tokom saslušanja Odbora za budžet Predstavničkog doma.

Foto: Tanjug/AP

Herst je kasnije na saslušanju Pododbora za budžet Senata rekao da brojka od 29 milijardi dolara ne uključuje troškove štete na američkim bazama na Bliskom istoku.

- Jednostavno nemamo dobru procenu u ovom trenutku - rekao je Herst.

Si-En-En je ranije izvestio da je procena od 25 milijardi dolara koju je Herst dao Kongresu u aprilu bila niska cifra koja ne uključuje procenjene troškove popravke velike štete na američkim bazama na Bliskom istoku. Jedan izvor je ranije rekao Si-Enu da je tačnija procena bliža 40-50 milijardi dolara, kada se uračunaju ti troškovi popravke i zamene oštećene imovine.

Na pitanje da li može da pruži formalniji obračun troškova rata sa Iranom Kongresu, ministar odbrane SAD Pit Hegset je rekao da će Pentagon "podeliti ono što možemo... kada je to relevantno i potrebno".

- Mislim da bi ovo bio format u kojem bi to bilo potrebno - odgovorio je demokratski poslanik Pit Agilar.

Izraelska policija je danas izdala upozorenje u kojem se navodi da je veliki broj Izraelaca primilo poruke sa nepoznatih brojeva za koje kažu da su "namenjene stvaranju panike i predstavljaju pokušaj iranskih obaveštajnih elemenata da regrutuju izraelske građane u Izraelu i inostranstvu".

Prva poruka, kako javlja CNN, koju je podelila izraelska policija, ohrabruje primaoca da sarađuje i "kontaktira iranske ambasade u raznim zemljama ili jednog od iranskih sajber operativaca na mreži" bez ikakvih konkretnih linkova ili kontakt informacija za iranske obaveštajne službe.

Sledeća poruka je bila preteće i, prema pisanju CNN, aludirala je na dalje potencijalne raketne napade na Izrael.

"Obećali smo vam da ćete uskoro videti zvezde na noćnom nebu koje nisu zvezde. Uskoro ćete videti sunce na noćnom nebu", navodi se u poruci.

Grupa za sajber hakovanje "Handala", povezana sa Iranom, saopštila je da je danas poslala putem WhatsApp-a poruke desetinama hiljada Izraelaca upozoravajući na dalje raketne napade.

Najnoviji talas poruka usledio je dan nakon što je CNN objavio istragu o mogućim vezama Irana sa nedavnim antiizraelskim napadima u Evropi, u kojoj se navodi da operativci koji deluju u ime Irana koriste društvene mreže i poruke za potencijalno regrutovanje pojedinaca za nadzor i nasilje, dodaje američka televizijska mreža.

Prema izraelskim optužbama i zvaničnim dokumentima, ista metoda navodno se koristi i za regrutovanje izraelskih državljana za špijuniranje osetljivih lokacija i osoba, dodaje CNN.

Kuvajt je pozvao iranskog ambasadora na razgovor nakon napada povezanog sa Iranom na ostrvo Bubijan na istočnoj granici zemlje, saopštilo je danas kuvajtsko Ministarstvo odbrane.

Ministarstvo odbrane Kuvajta saopštilo je da je šest osoba povezanih sa iranskom Revolucionarnom gardom pokušalo da uđe u zemlju morskim putem, prenosi CBS.

Kuvajtska nacionalna agencija KUNA navodi da su, nakon sukoba sa lokalnim bezbednosnim snagama, četiri napadača uhapšena, dok su dvojica uspela da pobegnu.

Zamenik ministra spoljnih poslova Kuvajta Hamad Sulejman Al-Mešan uručio je iranskom ambasadoru Mohamadu Totonđiju zvaničnu protestnu notu zbog incidenta, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova, uz poruku da Kuvajt najoštrije osuđuje i odbacuje ovaj neprijateljski čin.

Kuvajt i druge zemlje u Persijskom zalivu bile su meta više raketnih i napada dronovima iz pravca Irana, od 28. februara, kada su Sjedinjene Američke Države i Izrael pokrenuli zajedničke vojne operacije protiv Irana, sve do primirja između Vašingtona i Teherana koje je stupilo na snagu 8. aprila.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je danas da će tokom predstojeće posete Kini imati dug razgovor sa kineskim predsednikom Si Đinpingom o ratu u Iranu i dodao da ne smatra da mu je potrebna kineska pomoć.

"Ne mislim da nam je potrebna bilo kakva pomoć u vezi sa Iranom. Pobeđujemo na ovaj ili onaj način, mirno ili drugačije", rekao je Tramp novinarima pre odlaska za Kinu, prenosi Rojters.

Tramp je dodao da će se u Pekingu održati sastanci u četvrtak i petak, ali je kasnije izjavio da Iran "nije glavna tema", jer je situacija "u velikoj meri pod kontrolom".