Putin se "zacementirao" u Kremlju: Jedna stvar je ukazivala na to da je njegova pobeda neizbežna

Foto: Tanjug/AP

Predsednik Rusije Vladimir Putin je spreman da pooštri kontrolu nad zemljom kojom vlada od početka veka, sa ranim rezultatima izbora koji ukazuju na predvidljivo veliku pobedu lidera Kremlja u rezultatu koji je bio unapred jasan, piše CNN.

Nekoliko minuta nakon zatvaranja birališta u nedelju, šef ruske Centralne izborne komisije (CIK) rekao je da je Putin na čelu sa 87,9 odsto glasova nakon 24,4 odsto prebrojanih listića.

Preporučujemo

Rezultat znači da će Putin vladati najmanje do 2030. godine, kada će imati 77 godina. Ruski lider sa najdužim stažom od sovjetskog diktatora Josifa Visarionoviča Staljina, obezbediće treću punu deceniju vladavine.

Sa većinom opozicionih kandidata ili mrtvih, zatvorenih, prognanih ili im je zabranjeno da se kandiduju – i sa disidentstvom koje je efektivno zabranjeno u Rusiji otkako je pokrenula invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. – Putin se nije suočio sa kredibilnim izazovom za svoju vladavinu.

Rezultat je bio neizbežan, ali je ritual izbora ipak od ključnog značaja za Kremlj kao sredstvo potvrđivanja Putinovog autoriteta. Ritual se održavao svake četiri godine, pre nego što je zakon izmenjen 2008. kojim je predsednički mandat produžen na šest godina. Više ustavnih promena u 2020. uklonilo je ograničenja predsedničkog mandata, potencijalno omogućavajući Putinu da ostane na vlasti do 2036. godine.

Rusija je takođe održala predsedničke izbore u četiri ukrajinska regiona koje je anektirala tokom svoje opsežne invazije. Ukrajina je saopštila da su izbori prekršili međunarodno pravo i da će biti proglašeni "ništavim".

Najžešći Putinovi protivnici su umrli poslednjih meseci. Nakon što je vodio neuspelu pobunu u junu, vođa Vagnerovih plaćenika Jevgenij Prigožin poginuo je dva meseca kasnije nakon što se njegov avion srušio dok je putovao iz Moskve u Sankt Peterburg. Kremlj je negirao bilo kakvu umešanost u Prigožinovu smrt.

Izbori su održani mesec dana nakon smrti Alekseja Navaljnog, najjačeg Putinovog protivnika. Navaljni, kome je zabranjeno da se kandiduje za izbore 2018, otrovan je 2020. nervnim agensom "novičok" iz sovjetske ere; CNN-Bellingcat istraga je identifikovala tim ruske službe bezbednosti (FSB) specijalizovan za toksine i nervne agense koji su ga pratili. Nakon lečenja u Nemačkoj, Navaljni se vratio u Rusiju 2021. i na kraju bio osuđen na ukupno više od 30 godina zatvora tokom različitih suđenja.

Navaljni je umro u arktičkoj kaznenoj koloniji 16. februara. Ruska zatvorska služba saopštila je da se "osećao loše posle šetnje" i da je izgubio svest, a kasnije je smrt pripisala prirodnim uzrocima. Kremlj je negirao bilo kakvu umešanost u njegovo trovanje ili smrt.

Udovica Navaljnog, Julija Navaljnaja, pozvala je Ruse da izađu kolektivno kao demonstracija opozicije u nedelju, poslednjeg dana glasanja u 11 vremenskih zona Rusije i 89 federalnih subjekata. Kremlj je prethodno upozorio na nedozvoljena okupljanja.

Tim CNN u Moskvi video je kako se red ispred biračkog mesta brzo povećava u podne u okviru takozvanih demonstracija "Podne protiv Putina" inspirisanih Navaljnim. Žena koja čeka u redu rekla je za CNN:

"Ovo je prvi put u mom životu da sam videla red za izbore."

Upitana zašto je došla tog časa, odgovorila je: "Znate zašto. Mislim da svi u ovom redu znaju zašto."

Izbori su takođe bili poremećeni slikovitijim činovima prkosa. Od subote, podneto je najmanje 15 krivičnih prijava nakon što su ljudi sipali boju u glasačke kutije, palili vatru ili bacali molotovljeve koktele na biračkim mestima. Ela Pamfilova, šefica ruskog CIK-a, rekla je da je gađano 29 biračkih mesta u 20 regiona u Rusiji, uključujući osam pokušaja izazivanja požara.

Izbori dolaze nakon više od dve godine rata koji je naneo ogromne troškove ruskom stanovništvu. Kremlj drži podatke o svojim žrtvama obavijenim velom tajne, ali zapadni zvaničnici veruju da je više od 300.000 ruskih vojnika ubijeno ili ranjeno na ratištima u Ukrajini.

Izvor upoznat sa deklasifikovanom procenom američkih obaveštajnih službi rekao je za CNN da je Rusija izgubila neverovatnih 87 odsto od ukupnog broja aktivnih kopnenih trupa koje je imala pre invazije na Ukrajinu. Ali Moskva je nastojala da nadoknadi svoje gubitke "delimičnom" mobilizacijom i regrutovanjem vojno sposobnih muškaraca iz zatvora.

Putinova invazija je preoblikovala svetske geopolitičke osovine posle Hladnog rata, što je navelo Zapad da tretira Rusiju kao državu neprijatelja posle decenija prijateljskih odnosa. Rat je takođe smanjio Putinov svet, nakon što je Međunarodni krivični sud prošle godine izdao nalog za njegovo hapšenje zbog navodnih ratnih zločina počinjenih u Ukrajini, obavezujući više od 100 zemalja da uhapse ruskog lidera ako kroči na njihovo tlo.

Ali rat je takođe otvorio nove puteve Rusiji, koja je nastojala da stvori nova partnerstva i ojača postojeća. Odnosi Rusije sa Kinom, Severnom Korejom i Iranom – koji nisu osudili invaziju – su se produbili, a Putin je pokušao da se dodvorava zemljama na globalnom jugu dok im iznosi viziju sveta koji ne vodi Zapad.

Putinovi kritičari ga optužuju da je izmislio spoljnopolitičke probleme kako bi odvratio pažnju od nesposobnosti svoje vlade da reši bezbroj ruskih unutrašnjih problema, od kratkog životnog veka do široko rasprostranjenog siromaštva.

Dok je Rusija podnela sankcije koje su uvele zapadne zemlje bolje nego što se očekivalo, sukob je izobličio njenu ekonomiju usisavajući resurse u vojnu proizvodnju. Inflacija je porasla, osnovna dobra poput jaja su postala nedostupna, a desetine hiljada mladih profesionalaca napustilo je zemlju.

Rat je takođe ubrzao suzbijanje neslaganja, brutalnije nego bilo koji prethodni put tokom Putinove 24-godišnje vladavine. Nezavisni mediji su ućutkani, organizacije civilnog društva zatvorene, a stotine ljudi je zatvoreno zbog protivljenja ratu.

Ali, rat je Putinu takođe obezbedio patriotski cilj oko kojeg će okupiti Ruse.

U autoritarnim zemljama poput Rusije, gde nadzorne organizacije rade pod strogim nadzorom i mnogi se plaše da kritikuju Kremlj, teško je proceniti popularno mišljenje.

Ali Levada centar, nevladina organizacija za istraživanje javnog mnjenja, izveštava da gotovo polovina Rusa snažno podržava rat u Ukrajini, a više od tri četvrtine ga donekle podržava. Levada takođe izveštava o Putinovom rejtingu od preko 80 odsto – što je cifra gotovo nepoznata među zapadnim političarima, kao i značajno povećanje u poređenju sa tri godine pre invazije na Ukrajinu.

Posle izbora, Rusija će nastaviti da pritiska svoju rastuću prednost u Ukrajini. Nadmoćno rusko ljudstvo i zalihe municije prošlog meseca su pomogli da se Ukrajinci povuku iz istočnog sela Avdijevka, a moskovske trupe testiraju odbranu Ukrajine na nekoliko lokacija duž linije fronta od 1.000 kilometara.

CNN je prošle nedelje izvestio da Rusija izgleda kao da je na pravom putu da proizvodi oko tri miliona komada artiljerijske municije godišnje – gotovo tri puta više od Sjedinjenih Država i Evrope – prema procenama obaveštajnih službi NATO-a o ruskoj odbrambenoj proizvodnji.

(Telegraf.rs)