Džulijan Asanž: Ko je osnivač Vikiliksa i kako se i zašto našao u ovoj situaciji

Osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž još neće biti izručen u SAD, odlučio je danas Visoki sud u Londonu razmatrajući njegovu žalbu protiv ekstradicije iz Velike Britanije u Sjedinjene Američke Države radi suočavanja sa krivičnim optužbama, gotovo sve pod zakonom o špijunaži, javlja Rojters.

Kako je saopšteno iz suda, odluka je odložena do maja kako bi se od SAD dobile nove informacije o ovom slučaju.

Sud je presudio da Asanž može nastaviti svoju žalbu na potpunoj raspravi, osim ako SAD ne pruži "zadovoljavajuća uverenja" u vezi sa pitanjem da li se može osloniti na Prvi amandman Ustava SAD-a i da li može biti podložan smrtnoj kazni.

Ko je Džulijan Asanž?

Asanž je rođen u Taunsvilu, Australija, u julu 1971. godine. Roditelji su mu bili članovi pozorišta i često su putovali.

U tinejdžerskim godinama, Asanž je stekao reputaciju sofisticiranog programera računara, a 1995. godine uhapšen je i priznao krivicu za hakovanje. Kažnjen je novčano, ali je izbegao zatvor pod uslovom da ne ponovi prestup.

U kasnim dvadesetim godinama otišao je na Univerzitet u Melburnu da studira matematiku i fiziku.

Šta je Vikiliks?

Asanž je pokrenuo Vikiliks 2006. godine, stvarajući veb-baziranu "mrtvu poštu" za one koji bi hteli da otkriju razne tajne informacije.

Sajt je postao poznat u aprilu 2010. godine kada je objavio video koji je bio klasifikovan kao tajni, a koji prikazuje napad američkog helikoptera iz 2007. godine u Bagdadu, iračkoj prestonici, u kojem je poginulo dvanaest ljudi, uključujući dvoje radnika Rojtersa.

Objavio je više od 90.000 klasifikovanih vojnih dokumenata o ratu u Avganistanu, i oko 400.000 tajnih američkih dokumenata o ratu u Iraku. Ova curenja tajnih informacija predstavljala su najveće sigurnosne propuste te vrste u istoriji američke vojske.

Nastavilo se objavljivanjem 250.000 tajnih diplomatskih depeša iz američkih ambasada širom sveta, pri čemu su deo informacija objavilew novine poput The New York Timesa i britanskog Guardiana.

Curenja informacija su izazvala bes i poniženje američkih političara i vojnih zvaničnika, koji su rekli da neovlašćeno širenje informacija dovodi živote u opasnost.

Bivša analitičarka obaveštajne službe Armije SAD, Čelsi Mening, služila je sedam godina u vojnom zatvoru zbog odavanja stotina hiljada poruka i depeša Vikiliksu, pre nego što je puštena po nalogu predsednika Baraka Obame.

Hapšenje i početak pravne bitke

Dana 18. novembra 2010. godine, švedski sud odredio je pritvor Džulijanu Asanžu kao rezultat istrage o optužbama za seksualne zločine koje su podnele dve žene iz Švedske, inače volonterke Vikiliksa.

Već 7. decembra 2010. godine Asanž je uhapšen od strane britanske policije na osnovu Evropskog naloga za hapšenje (ENH) koji je izdala Švedska.

Asanž je negirao optužbe i od samog početka je tvrdio da veruje da je švedski slučaj samo izgovor za izručenje u Sjedinjene Američke Države radi suočavanja s optužbama zbog objava Vikiliksa.

Njegovo izručenje Švedskoj radi ispitivanja naređeno je u februaru 2011. godine, a njegove kasnije žalbe su propale.

U junu 2012. godine, neposredno nakon što je Vrhovni sud Ujedinjenog Kraljevstva odbio njegovu poslednju žalbu, ušao je u Ekvadorsku ambasadu u Londonu tražeći azil.

Sedam godina u ekvadorskoj ambasadi

Ekvador je odobrio azil Asanžu 16. avgusta 2012. godine, a britanska policija je sprovela dvadesetčetvoročasovno stražarenje ispred ambasade kako bi sprečila njegov beg, saopštivši da će biti uhapšen ako izađe.

Zastoj je doveo do toga da je Asanž živeo u skučenim prostorijama u ambasadi.

Švedski tužioci su povukli istragu 2017. godine, ali je britanska policija saopštila da će ga uhapsiti ako napusti ambasadu zbog njegovog ranijeg nepoštovanja uslova kaucije.

Tokom boravka u ambasadi, Asanž je dobio dvoje dece sa svojom partnerkom Stelom Moris.

Kraj sage u ambasadi i početak "američkog slučaja"

Dana 11. aprila 2019. godine, Asanž je vrištao dok je iznošen iz ambasade i hapšen nakon što je Ekvador povukao njegov politički azil.

Narednog meseca osuđen je na 50 nedelja zatvora zbog kršenja uslova kaucije.

U junu 2019. godine, američko Ministarstvo pravde formalno je zatražilo od Britanije da ga izruči Sjedinjenim Američkim Državama radi suočavanja s 18 optužbi za zaveru da hakuje računare američke vlade i kršenje zakona o špijunaži.

Iako je Asanž završio svoju zatvorsku kaznu u septembru 2019. godine, ostao je u zatvoru maksimalne bezbednosti Belmarš dok su trajale procedure izručenja.

Dana 4. januara 2021. godine, britanski sudija je presudio da Asanž ne treba biti izručen Sjedinjenim Američkim Državama, navodeći da bi njegovi mentalni problemi značili da bi bio u riziku od samoubistva.

Međutim, vlasti SAD-a su u decembru 2021. godine pred Visokim sudom u Londonu dobile žalbu protiv te odluke, nakon što su dale uveravanja o uslovima Asanžovog zatvaranja ako bude osuđen, uključujući i obećanje da bi mogao biti prebačen u Australiju da izdržava bilo koju kaznu.

Dana 23. marta 2022. godine, Asanž se oženio svojom dugogodišnjom partnerkom Stelom u zatvoru Belmarš.

Finalna pravna bitka

U junu 2022. godine, tadašnja britanska ministarka unutrašnjih poslova Priti Patel odobrila je izručenje, a prošle godine sudija Visokog suda u Londonu odbio je njegov zahtev za žalbu.

Na dvodnevnoj raspravi u februaru, Asanžev pravni tim tražio je dozvolu za pokretanje poslednje žalbe kako bi se odluka o izručenju preokrenula pred engleskim sudovima.

Njegovi advokati su rekli da je slučaj politički motivisan i napad na slobodu govora i novinarstva, te da bi Asanž potencijalno mogao biti suočen sa smrtnom kaznom ako bude osuđen.

Danas su sudije odlučile da odluku o izručenjo odlože do maja, zatraživši od SAD dodatne informacije.

Ako Asanova žalba uspe, njegov slučaj će otići na poslednju instancu u Velikoj Britaniji, Apelacioni sud.

Ako izgubi, jedina preostala prepreka za njegovo izručenje leži kod Evropskog suda za ljudska prava, koji je već odbacio njegova dva zahteva 2015. i 2022. godine.

Ukoliko bude izručen, njegove pristalice kažu da bi mogao biti smešten u zatvor visoke bezbednosti u SAD-u i da bi mogao da se suoči sa kaznom od 175 godina zatvora.

Američki tužioci su rekli da kazna ne bi trebalo da bude duža od 63 meseca.

(Telegraf.rs)