Hladan tuš za Putina iz Kine: Četiri razloga zbog kojih je neizbežan poraz Rusije u Ukrajini

Vladimir Putin u ponedeljak razgovarao sa predstavnicima službi bezbednosti... Foto: Mikhail METZEL / AFP / Profimedia

Rat između Rusije i Ukrajine katastrofa je za obe zemlje, a s obzirom na to da nijedna strana nema odlučujuću prednost i da su političke pozicije obe zemlje dijametrano suprotne, borbe na frontu se verovatno neže uskoro završiti. Kineski stručnjak Feng Jujun, profesor i prodekan Instituta za međunarodne studije i direktor Centra za ruske i srednjoazijske studije Univerziteta Fudan u avojoj analizi za ugledi TheEconomist, navodi četiri razloga zbog kojih je neizbežan poraz Rusije u Ukrajini.

On navodi da se radi o sukobu koji predstavlja posthladnoratovsku prekretnicu koja će imati dubok i trajan globalni uticaj. Po njemu će četiri glavna faktora uticati na tok rata.

Preporučujemo

Prvi je nivo otpora i nacionalnog jedinstva koju su Ukrajinci pokazali, a koja je do sada bila nešto izvanredno.

Drugi je međunarodna podrška Ukrajini, koja, iako u poslednje vreme ne ispunjava očekivanja Kijeva, ostaje široko rasprostranjena.

Treći je, kako ističe autor, priroda modernog ratovanja, borbe i nadmetanja koje uključuje kombinaciju industrijske moći i komandnih, kontrolnih, komunikacijskih i obaveštajnih sistema. Jedan od razloga zašto se Moskva muči u ovom ratu je to što tek treba da se oporavi od dramatične deindustrijalizacije koju je Rusija pretrpela nakon raspada Sovjetskog Saveza.

Četvrti faktor je, kako se navodi, informacija. Kada je reč o donošenju odluka, ruski predsednik Vladimir Putin je zarobljen u informacijskoj "čahuri" - i to zato što je jako dugo na vlasti. Ruski predsednik i njegov tim za nacionalnu sigurnost nemaju pristup tačnim obaveštajnim podacima. Sistem kojim upravljaju nema delotvoran mehanizam ispravljanja pogrešaka. Ukrajinci su, kako ukazuje Jujun, fleksibilniji i delotvorniji.

Kombinacija četiri faktora čini poraz Kremlja neizbežnim

Ova četiri faktora u kombinaciji, tvrdi autor, čine konačni poraz Kremlja neizbežnim. S vremenom će Rusija biti prisiljna da se povuče sa svih okupiranih ukrajinskih teritorija, uključujući i Krim. Pritom njena nuklearna sposobnost nije garancija uspeh, navodi kineski stručnjak, podsetivši da su se, iako su nuklearna sila, SAD povukle iz Koreje, Vijetnama i Avganistana.

Iako je cena rata za Ukrajinu jako visoka, snaga i jedinstvo otpora zemlje razbili su mit da je Rusija vojno nepobediva. Ukrajina bi se, piše Jujun, mogla podići iz pepela, a kad se rat završi, može da krene napred prema mogućnosti pridruživanja Evropskoj uniji i NATO.

Rat za Rusiju, pak, predstavlja prekretnicu. Putinov režim odveo je u široko rasprostranjenu međunarodnu izolaciju. Režim se takođe morao suočiti s teškim domaćim političkim strujanjima, od pobune plaćenika grupe Vagner i drugih unutrašnjih vojnih pretnji - poput napada proukrajinskih, anti-putinovskih oružanih ruskih grupa u Belgorodu - do etničkih napetosti u nekoliko ruskih regija i nedavnog terorističkog napada u Moskvi.

To pokazuje da su politički rizici u Rusiji vrlo visoki. Putin je nedavno ponovno izabran na predsedničku funkciju, ali se suočava sa svim mogućim događanjima koji bi se mogli nazvati slučajevima ‘crnog labuda‘. Dodatni rizik s kojim se Putin suočava je to što rat u Ukrajini sve više i više uverava bivše sovjetske republike da ruske imperijalne ambicije prete njihovoj nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu.

Distanciranje od Moskve i buđenje NATO iz stanja moždane smrti

Sve svesnije da ruska pobeda ne dolazi u obzir, te države se distanciraju od Moskve na različite načine, od kreiranja politika ekonomskog razvoja koje manje zavise o Rusiji do sprovođenja uravnoteženije spoljne politike. Kao rezultat toga, izgledi za evroazijsku integraciju, koju Rusija zagovara, sve više blede. U međuvremenu, rat je naterao Evropu da shvati koliko je velika pretnja koju ruska vojna agresija predstavlja za sigurnost kontinenta i međunarodni poredak, čime je zapravo okončan posthladnoratovski detant između EU i Rusije - mnoge evropske zemlje, navodi autor, odustale su od svojih iluzija o Putinovoj Rusiji.

Istovremeno, rat je NATO probudio iz stanja koje je francuski predsjednik Emanuel Makron svojevremeno nazvao stanjem "moždane smrti". Budući da je većina zemalja NATO povećala vojnu potrošnju, snažno je ojačano vojno raspoređivanje saveza na području istočne Evrope. Pridruživanje Švedske i Finske NATO, pak, naglašava Putinovu nesposobnost da iskoristi rat za sprečavanje širenja zapadnog vojnog saveza.

Rat će takođe pomoći u preoblikovanju Saveta bezbednosti UN. On je na videlo izneo nesposobnost tog tela da delotvorno preuzme svoju odgovornost za održavanje svetskog mira i regionalne sigurnosti zbog zloupotrebe prava veta od strane nekih stalnih država članica. To je razbesnelo međunarodnu zajednicu, što povećava izglede da se reforma Saveta bezbednosti ubrza. Nemačka, Japan, Indija i druge zemlje verovatno će postati stalne članice SB, a pet trenutnih stalnih članica moglo bi izgubiti pravo veta. Bez reforme, paraliza koja je postala karakteristika Saveta bezbednosti, napravila bi od sveta još opasnije mesto.

Nema više partnerstva bez ograničenja

Odnosi Kine i Rusije nisu fiksni, a na njih su uticali događaji u poslednje dve godine. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov nedavno je posetio Peking, gde je sa svojim kineskim kolegom još jednom naglasio bliske veze između dve zemlje. Ali čini se da je to putovanje bilo više diplomatski pokušaj Rusije da pokaže kako nije sama, nego izraz iskrene ljubavi, navodi autor. Pažljivi promatrači primećuju da se kineski stav prema Rusiji, kako ističe, odmakao od stava partnerstva "bez ograničenja" s početka 2022. godine, neposredno pre početka rata u Ukrajini, prema tradicionalnijim načelima "ne svrstavanja, nekonfrontacije i neugrožavanja trećih strana".

Iako se Kina nije pridružila zapadnim sankcijama protiv Rusije, nije ih ni sistemski kršila. Istina je da je Kina prošle godine uvezla više od 100 miliona tona ruske nafte, ali to nije puno više nego što je godišnje kupovala i pre izbijanja rata u Ukrajini. Ako, pak, Kina prestane da uvozi rusku naftu i počne da kupuje od nekog drugog, to će nesumnjivo povećati međunarodne cene nafte, što će dovesti do velikog pritiska na svetsku ekonomiju.

Od početka rata Kina je sprovela dva kruga diplomatskog posredovanja. Uspeh se pokazao nedostižnim, ali niko, kako navodi Jujun, ne bi trebao sumnjati u želju Kine da okonča ovaj okrutni rat pregovorima. Ta želja pokazuje da su Kina i Rusija vrlo različite zemlje - Rusija nastoji ratom potkopati postojeći međunarodni i regionalni poredak, dok Kina, kako piše autor, sporove želi da rešava mirnim putem.

S obzirom na to da Rusija nastavlja s udarima na ukrajinske vojne položaje, ključnu infrastrukturu i gradove te da je možda voljna dodatno eskalirati sukob, izgledi za primirje u nekakvom korejskom stilu izgledaju daleki. Zbog nedostatka temeljne promene u ruskom političkom sistemu i ideologiji, sukob bi mogao postati zamrznut - a to bi Rusiji samo omogućilo da nakon predaha nastavi s pokretanjem novih ratova, dovodeći svet u još veću opasnost, zaključuje se na kraju analize.

(Telegraf.rs/TheEconomist)