Vanredna sednica SB UN o situaciji u BiH! Cvijanović: Srpska ne krši Dejton, rezolucija je očit primer kršenja

Savet bezbednosti UN počeo je večeras sednicu na kojoj se raspravlja o situaciji u Bosni i Hercegovini. Sednica je počela malo posle 22 sata po srednjeevropskom vremenu, a zakazana je na zahtev Ruske federacije.

Preporučujemo

Putem video linka obratila se srpska članica Predsedništva BiH Željka Cvijanović. Ona je istakla da je ambasador BiH pri Ujedinjenim nacijama Zlatko Lagumdžija pokazao nepoštovanje prema Ustavu BiH time što je inicirao rezoluciju o Srebrenici bez ovlašćenja i konsenzusa sva tri konstitutivna naroda BiH.

Ona je na vanrednoj sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o Bosni i Hercegovini rekla da je ta aktivnost suprotna Dejtonskom sporazumu i dodala da, pojedini članovi UN veruju da je ta rezolucija benigna, što je daleko od istine.

Printskrin: Youtube/United Nations

"Pravni savetnik bošnjačkih lidera Fransis Bojl je rekao da snage moraju da se iskoriste da se ukine Republika Srpska. To govori o nameri i da se rezolucija koristi kao destabilizujući faktor BiH", rekla je ona.

Ona je podsetila da Dejtonski sporazum podrazumeva tri konstitutivna naroda koji jednako učestvuju u upravljanju državom.

"Srpska ne krši međunarodno pravo i Dejtonski sporazum već zagovara poštovanje Ustava BiH. Visoki predstavnici moraju da budu izabrani prema procedurama i deluju prema svom mandatu. Rezolucija o Srebrenici se predlaže bez odobrenja nadležnih institucija BiH. Izazovi sa kojima se suočavamo potkopavaju Ustav BiH i bezbednost države i celog Zapadnog Balkana", rekla je Cvijanović.

Kako je rekla neke strane diplomate u BiH i Kristijan Šmit, koji se, rekla je ona, predstavlja kao "nešto između kolonijalnog guvernera i modernog despota" sve više ima tendenciju da se upliće u demokratske procese donošenja odluke u BiH.

"Ovo ometanje je potkopalo politički konsenzus na zajedničkom nivou BiH koji je usmerio napredak BiH prema članstvu EU. Konsenzus za članstvo BiH je jedino važno pitanje koji dozvoljava teške kompromise i sporazume i dogovore između svih političkih organizacija. Kao takav, to je ključ za održavanje mira i stabilnosti unutar naše zajedničke države", rekla je ona.

Dodala je i da se neke strane diplomate mešaju u unutrašnje poslove i kroz to uplitanje insistiraju na nezakonitom delovanju OHR.

"Čak i predložena rezolucija pred SBUN je očit primer kako se krši ustav i kako to kršenje ugrožava mir i stabilnost. Ovakva strana uplitanja potkopavaju pregovore i kompromituju stanje BiH jer uvek idu u prilog jedne strane, a to su Bošnjaci", rekla je Cvijanović.

Istakla je da zvaničnici Republike Srpske insistiraju da se očuva stabilnost i da se reše sva politička pitanja kroz demokratske institucije, a da neke vojne izjave zapadnih ambasadora i dalje imaju za cilj da šire strah među Srbima i da se koriste neke radikalne snage među bošnjačkim liderima, sa narativom da je problematična Republika Srpska.

"Istovremeno bošnjački zvaničnici kao što je ministar odbrane BiH, Zukan Helez i ministar državnih poslova Ramo Isak prete ratom. Pretnja od islamističkih ćelija na Zapadnom Balkanu preti celoj Evropi. Lokalni mediji BiH preneli su da je Helez ovlastio upotrebu opreme koja pripada oružanim snagama u Mostaru i strancima i lokalnim individuacima koji su povezani sa Vehabijskom pokretu. Ovo je naročito opasno i odgovorno i to se već dešava dugo godina da je BiH u međunarodnim medijima označena kao najopasniji izvor džihadističkog terorizma u Evropi. Terorističke grupe i dalje planiraju napade iz BiH. Prema podacima Vilson centra u Vašingtonu, među evropskim državama, BiH ima najveći broj građana koji se priključuju džihadistima u Siriji i Iraku", rekla je ona.

Printskrin: Youtube/United Nations

Istakla je da je vladavina prava jedan od ključnih zahteva za mir i demokratsko upravljanje, ali da se to stalno krši i ignoriše u BiH, a da se u tome, naglasila je, posebno ističe Kristijan Šmit i "oni koji mu pomažu, njegovi saučesnici u stranim ambasadama".

"On kaže da ima izvršnu zakonodavnu vlast i da on nije odgovoran nijednoj instituciji, niti vladi, ili sudu, ili pravu u BiH. Oni smatraju da on ima apsolutnu moć, ali ne i odgovornost. Nije jasno i veoma je nejasno kako to može da se uklopi u koncept vladavine prava. I još gore, Šmit je izvršio izmene i dopune krivičnog zakona da bi kaznio sve koji ne poštuju njegove odluke, pre svega demokratski izabran predsednik Republike Srpske (Milorad Dodik). Oni se krivično gone za to što su sprovodili svoje ustavne odgovornosti i zbog toga što nisu poštovali nezakonite odredbe gospodina Šmita", rekla je Cvijanović.

Prema njenim rečima, preti se međunarodnim sankcijama, kao što to rade Velika Britanija.

"Svaki lider koji odbije da poštuje odluke gospodina Šmita ili ko ne želi da prihvati te promene u Dajtonskom sporazumu je meta i na njih se odnose sankcije. Ove sankcije se sprovode bez sudskog procesa. Nema nikakvih zvaničnih tačaka optužbi niti se to prispituje pred sudom. Banke takođe su prisiljene da prestanu da pružaju usluge tim osobama koje nisu bile formalno optužene ni za jedno krivično delo. Ovakvo ponašanje je definitivno pretnja stabilnosti miru u BiH. On pokušava i da nametne odredbe u izbornom zakonu i da podešava rezultate budućih izbora. Svaki put kada Kristijan Šmit sprovede neku svoju odluku, on ismeva BiH. Šmit i njegove represivne uredbe predstavljaju pretnje i uplitanje i to dovodi od jedne do druge krize u BiH", zaključila je Cvijanović.

Nebenzja: Rusija je kategorički protiv rezolucije o Srebrenici

Ruski ambasador pri Ujedinjenim nacijama Vasilij Nebenzja izjavio je večeras da je Rusija kategorički protiv rezolucije o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN i dodao da svaka strana ima svoj dug prema drugom i Srebrenica nije jedini mračna stranica tog rata.

Istakao je da promovisanje nacrta rezolucije Generalne skupštine UN o genocidu u Srebrenici krši Dejtonski sporazum.

"Taj nacrt je jednostran i politički motivisan", ocenio je on.

Dodao je i da Rusija, kao garant Dejtonskog sporazuma kojim je u BiH okončano krvoproliće, ne može da zatvara oči na to što se sada dešava u zemlji.

Prema njegovim rečima situacija u Bosni i Hercegovini se naglo pogoršava i da Savet bezbednosti UN mora da odreaguje i pomogne u sprečavanju sukoba.

Printskrin: Youtube/United Nations

"Ne možemo da ostanemo po strani i ne reagujemo na krik za pomoć - rekao je on i pojasnio da pismo srpskog člana predstavništva BiH Željke Cvijanović upućenog članicama SBUN govori o zabrinutosti srpskog stanovništva.

Kako je rekao 30 godina Dejtonski sporazum je garant mira ali sada se već neko vreme krše njegovi principi navodeći da je poseban problem delovanje visokog predstavnika Kristijana Šmita koji se ponaša kao "apsolutni vladar", ali i da ga Zapad samo podstiče na takvo ponašanje.

Šmit: Moj mandat je da nadzirem sprovođenje Dejtonskog sporazuma

Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit, koga ne priznaje Republika Srpska jer njegovo imenovanje nije potvrdio Savet bezbednosti UN, izjavio je danas da je njegov mandat da nadzire sprovođenje Opšteg okvirnog sporazuma za mir (Dejtonskog sporazuma), dodajući da je njegova odgovornost da o tome izveštava Savet bezbednosti UN.

''Ja moram biti garancija postojanja entiteta koji su delovi BiH, koja ima međunarodni subjektivitet'', rekao je Šmit tokom obraćanja na sednici Saveta bezbednosti UN posvećenoj situaciji u BiH, tvrdeći da njegov mandat proizilazi iz Dejtonskog mirovnog sporazuma.

Šmit je veći dio izlaganja putem video-linka posvetio kritikama na račun Republike Srpske, čije rukovodstvo, kako tvrdi, "neprekidno govori o otcjepljenju, odvajanju entiteta" od BiH.

Printskrin: Youtube/United Nations

''Dodik je rekao da Bosanci mogu imati 25 odsto teritorije, a ostatak im ne pripada. Neki su to protumačili kao poziv na etničke incidente. Pretnje po tetitorijalni integritet postoje, gospođa Cvijanović je sebe predstavila kao jednog od tri člana Predsedništva, a u septembru se priključila pozivima da se blokira administrativna linija razgraničenja dva entiteta uspostavljena Dejtonskim sporazumom'', rekao je Šmit.

Istakao je da je pristupanje EU dobar put za BiH, i da se budućnost u bloku može postiči samo na osnovu Dejtonskog mirovnog sporazuma.

''Mirovni sporazum je osigurao napredak do ove tačke i neizostavan je element mirne budućnosti u BiH i u široj regiji. I do sad je bio uspešan, označio je kraj rata, kraj patnje, tako da verujemo da treba ostati posvećeni tom putu'', naveo je Šmit.

On je dodao da je od najvećeg značaja da svi građani imaju poverenja u stabilnost, demokratiju, integritet i mirnu budućnost za sebe i sledeće generacije.

Đurić: Izraditi rezoluciju koja će ići ka pomirenju i imati isti stav prema žrtvama

Ambasador Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama i specijalni predstavnik predstavnika Srbije Marko Đurić pozvao je večeras članice Saveta bezbednosti da se izradi nova rezolucija o Srebrenici koja će imati konsenzus sva tri entiteta u BiH i koja će voditi ka pomirenju i napretku i imati isti stav prema svim žrtvama rata u bivšoj Jugoslaviji.

On je na vanrednoj sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija na kojoj se raspravlja o situaciji u Bosni i Hercegovini pozvao SB da razmisli "ne gde smo bili već gde idemo".

"Dajte da pripremimo novu rezoluciju koja će voditi ka pomirenju i koja će imati konsenzus i voditi ka napretku. Povucite rezoluciju i da imamo isti stav prema svim žrtvama", rekao je Đurić.

Kako je rekao stvaranje klime poverenja je težak proces za prevazilaženje.

"Dajte pravdu svima i da imamo kosenzus i prevaziđemo podele", rekao je Đurić.

Đurić je kazao da se obraća u ime Srbije koja štiti mirovni sporazum, ali i koja smatra da treba čuvati sećanje na dignitet više stotina hiljada žrtava, jer bez obzira na naiconalnu i versku pripadnost, žrtve zaslužuju istu pravdu i ravnopravno postupanje i poštovanje.

Kako je rekao Srbija dosledno i uporno podržava teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine, ali i integritet Republike Srpske i Federacije BiH i naglasio da buduće generacije ne zaslužuju da žive u sistemu koji ponavlja stalno iste narative.

"Mislim da svi treba da pognu glavu pred svim žrtvama u BiH bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost", rekao je Đurić.

Podsetio je da su mesecima pred raspad bivše Jugoslavije lideri pre nego što su pale prve žrtve, počeli da iskopavaju tela žrtava zločina koji se desio više od pet decenija ranije, a da se sada toliko godina kasnije ponovo povećavaju tenzije i da dolazi do velikih tenzija kod građana koji su toliko propatili.

"Dolazi i do podele u međunarodnoj zajednici. Šta je uzrokovalo takvu reakciju, rezolucija o Srebrenici, koju je sponzorisao i stalni predstavnik BiH bez traženja saglasnosti svih entiteta, u tajnosti, bez pokušaja uvažavanja stotine hiljada drugih žrtava, kao i bez regionalne konsultacije suprotno je dobroj praksi koja je primenjena kada je bio slučaj o rezoluciji o Ruandi", rekao je Đurić.

Podsetio je da uvek mora da se ima u vidu da pravda mora da bude ista za sve žrtve rata u BiH, jer je to jedini način za mir i pomirenje.

"Razloge za ovu rezoluciju, otkrio je ministar spoljnih poslova BiH Elmedin Konaković kada je nedavno rekao da takva Srbija ne zaslužuje ništa osim prezira, ni ruku saradnje i rekao da želi da otvori sudski postupak protiv Srbije. To govori da ne želi ni pomirenje, ni dobrosusedske odnose", rekao je Đurić.Predstavnici zemalja članica Saveta bezbednosti UN uglavnom su izneli tvrdnje da bi dijalog u BiH trebalo da se nastavi, doda su "destabilizirajuće radnje u BiH suprotne euroatlantskim integracijama i Dejtonu".

Ambasador BiH Pri Ujedinjenim nacijama Zlatko Lagumdžija izneo je tvrdnju

da rezolucija o Srebrenici nije kontroverzna već da joj je cilj da se izgradi održivi mir i podrži proces istine, pravde i pomirenja.

"Rezolucija nije pretnja za srpski narod, nego za pojedince imenom i prezimenom. Ne postoje genocidne nacije nego zločinci koji su odgovorni za genocid", rekao je on.

Takođe, Sjedinjene Američke Države uputile su zahtev Savetu bezbednosti da se na sednici obrati i visoki predstavnik Kristijan Šmit, ali će, u slučaju da Šmit želi da se obrati, ruska misija tražiti da to bude na osnovu člana 39. Pravila o radu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u ličnom svojstvu, jer kao visoki predstavnik nije potvrđen u Savetu bezbednosti i oni ga u skladu s tim ne priznaju kao visokog predstavnika.

Predstavnici Rusije zakazali su vanrednu sednicu kako bi upozorili da je BiH na ivici oružanog sukoba, ali i zbog toga što je ambasador BiH pri Ujedinjenim nacijama Zlatko Lagumdžija bez saglasnosti pokrenuo priču o Rezoluciji o Srebrenici.

Cvijanovićeva je u pismu koje je ranije poslala članicama SBUN upozorila na grubo kršenje dejtonskog Ustava i istakla da u BiH umesto zakona vlada autoritet sile i povlađivanje samo jednom od tri naroda, što vodi ka daljim podelama i neposredno ugrožava postojanje BiH.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je ranije danas da će Cvijanović u obraćanju izneti istinu i činjenice koje ne žele da čuju samo oni koji ruše dejtonsku BiH.

(Telegraf.rs/Tanjug)