Najuži krug vlasti u Kremlju: Ovo su Putinovi najbliži saradnici i oni vode rat u Ukrajini

Vladimir Putin u ponedeljak razgovarao sa predstavnicima službi bezbednosti... Foto: Mikhail METZEL / AFP / Profimedia

Iako je često izgledalo da je Vladimir Putin usamljen u vođenju invazije na Ukrajinu, njegov najbliži krug saradnika itekako ga podržava, čemu doprinosi i to da su neki od njih godinama u najužem krugu vlasti u Kremlju. Kako prenosi BBC, krajnja odgovornost za invaziju leži na Putinu, imajući u vidu da je on glavnokomandujući ruskih snaga.

Međutim, on se oslanja na najuži krug saradnika od kojih su mnogi započeli karijeru baš kao i on u bezbednosnim službama. Poređenja radi, Jevgenij Prigožin, šef plaćeničke grupe Vagner, koji je poginuo pod sumnjivim okolnostima, nikada nije bio deo najužeg kruga Putinovih saradnika, bez obzira na to koliko je bio moćan i naizgled blizak Putinu. Evo ko čini najuži Putinov krug moćnika:

Preporučujemo

Sada je u nemilosti predsednika: Sergej Šojgu Foto: Tanjug/AP

Sergej Šojgu, budući sekretar Saveta za bezbednost

Mesecima je Šojgu bio u sukobu sa spomenutim Prigožinom, koji je ministra optuživao za smrt više desetina hiljada Rusa u ratu u Ukrajini. Njihova dugotrajna svađa se prevorila u nacionalnu krizu koja je kulminirala pobunom Vagnera. ali ukoliko neko može da privuče Putinovu pažnju to je njegov ministar odbrane, dugogodišnji saradnik i pouzdani prijatelj sa kojim je u nekoliko navrata provodio odmor i išao u lov i ribolov po Sibiru.

Šojgu je čak jedno vreme smatran i za kandidata da nasledi Putina. Uvek je Šojgu bio uz predsednika. Tri dana nakon početka invazije kada je postalo jasno da neće biti slavodobitnog umarširanja u Kijev snimljena je fotografija Šojgua kako podnosi raport Putinu. Više od dve godine kasnije Kijev nije pao, a Šojgu je iznenada smenjen.

Prigožinove optužbe da Šojgu laže Putina o pravom stanju stvari na terenu izgleda da su se pokazale kao istinite. Šojgu je za sebe preuzeo zasluge za osvajanje krima 2014, a bio je i na čelu vojno obaveštajne službe GRU koja je izvršila najmanje dva trovanja protivnika režima narvnim agensom.

"Šojgu nije samo zadužen za vojsku, on je bio delom zadužen i za ideologiju, a u Rusiji ideologija se uglavnom svodi na istoriju i on je kontorlisao taj narativ", kaže Andrej Soldatov, ekspert za bezbednost i pisac.

Na vojnim vežbama: Gerasimov, Putin i Šojgu Foto: Tanjug/AP

General Valerij Gerasimov, načelnik Generalštaba oružanih snaga Ruske Federacije

Po formacijskom mestu njegov posao je bio da izvrši invaziju na Ukrajinu i brzo završi posao - ali on to nije uradio. Uprkos tome postoji razlog zašto je on šef kabineta sa najdužim stažom od sovjetske ere. Vladimir Putin očigledno veruje u njega. Gerasimov je imao veliku ulogu u ruskim vojnim kampanjama otkako je komandovao armijom u Čečenskom ratu 1999, a bio je na čelu planiranja invazije na Ukrajinu, nadgledajući vojne vežbe u Belorusiji.

Mark Galeoti, ekspert za Rusiju ga opisuje kao "nenasmejanu veliku gromadu", Gerasimov je takođe igrao ključnu ulogu u vojnoj kampanji za aneksiju Krima. U početku se govorilo da je on po strani, zbog zastoja u invaziji na Ukrajinu i izveštaja o lošem moralu među trupama. Nije se pojavio na godišnjoj vojnoj paradi u Moskvi u maju 2022.

A ipak je u januaru ove godine imenovan za komandanta snaga u Ukrajini, zamenivši generala Sergeja Surovikina, koji je sada njegov zamenik.

"Putin ne može da kontroliše svaki svoj bataljon i to je uloga Gerasimova", smatra Andrej Soldatov.

Decenijama su sarađivali: Patrušev i Putin Foto: Profimedia/ddp USA/TASS

Nikolaj Patrušev, smenjeni sekretar Saveta za bezbednost

"Patrušev je najveži jastreb, misli da Zapad godinama pokušava da uništi Rusiju", tvrdi Ben Nobl, vanredni profesor za rusku politiku na Univerzitetskom koledžu u Londonu. On je jedan od trojice Putinovih lojalista koji su sa njim su služili još od 1970-ih u Sankt Peterburgu, kada je drugi grad po veličini u Rusiji još uvek bio poznat kao Lenjingrad.

Druga dva čoveka od poverenja su šef bezbednosti Aleksandar Bortnikov i šef spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin. Svi članovi predsednikovog užeg kruga su poznati kao siloviki, ili izvršioci, ali ova trojka je još bliža. Malo ko ima toliki uticaj na predsednika kao Patrušev. On je nasledio Putina na čalu FSB, naslednice KGB, u periodu od 1999. do 2008. godine.

Na sastanku tri dana pre početka invazije Patrušev je izneo stav da je cilj Sjedinjenih Država raspad Rusije. On je od tada optužio Ameriku da priprema "biološki rat".

"Patrušev je taj koji ima glavni borbeni poklič, i tu je smisao u kojoj je Putin krenuo ka svojoj ekstremnijoj poziciji", dodaje Ben Nobl.

Aleksandar Bortnikov, direktor Federalne službe bezbednosti (FSB)

Upuženi u dešavanja u kremlju tvrde da Putin najviše ima poverenja u izveštaje koje dobija od bezbednosnih službi. A Bortnikov je član najužek kruga Putinovih saradnika. Još jean iskusni pripadnik lenjingradske KGB. On je na čelu FSB zamenio upravo Patruševa. FSB ima značajan uticaj u Rusiji, pa čak i sposprevene specijalne jedinice.

"Bortnikov ne predstavlja izazov za Putina, ali mu i ne daje savete kao drugi", veruje Andrej Soldatov.

Sergej Nariškin, direktor Strane obaveštajne službe (SVR)

On je poslednji član lenjingradskog trilinga, a Nariškin je najviše godina uz Putina. Uprkos tome Putin ga je izribao pred kamerama kada ga je ovaj pitao o situaciji na frontu. Iako se radilo o nameštenom sukobu za široki auditorijum Putin je očiglednmo želeo da pokaže da se ne slaže sa situacijom,

"Putin voli da igra igra sa najbližim saradnicima. Napravio je Nariškina budalom tada", dodaje Soldatov.

Nariškin je 2004. izabran za predsednika parlamenta i bio je šef Ruskog istorijskog društva.

Stara garda: Sergej Lavrov, šef diplomatije RF Foto: Tanjug/AP

Sergej Lavrov, šef diplomatije Ruske federacije

Već 19 godina Lavrov obavlja jednu od najvažnijih uloga u diplomatiji. On Rusiju predstavlja u svetu iako se smatra da nema veliku ulogu u donošenju odluka. Lavrov koji ima 73 godine je najbolji dokaz da se Putin umnogome oslanja na ličnosti iz prošlosti. Iako je uz Putina od početka Lavrov verovatno nije imao ulogu u odluci da se pokrene invazija na ukrajinu.

Njegov prevashodni zadatak jeste da pridobije podršku za Rusiju u Africi, Latonskoj Americi i drugim delovima sveta, promovišući Rusiju kao dekolonizatora.

"Ukrajina je nacistička država. Možda grešim, ali i Hitler je imao jevrejske krvi", rekao je Lavrov odgovarajući na primedbe da je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski jevrejin.

Valentina Matvijenko, predsednika Saveta federacije

Jedna je od retkih žena među najbližim Putinovim saradnicima. Ona je bila zadužena za glasanje i pečatiranje odluke o razmeštanju ruskih trupa u inostranstvu što je otvorilo vrata invaziji na Ukrajinu. I ona je takođe iz Sankt Peterburga. Učestvovala je u legalizaciji aneksije krima 2014. Ipak, ni ona se ne smatra za nekoga ko donosi najvažnije odluke u Kremlju.

Viktor Zolotov, direktor Nacionalne garde

Bio je Putinov telohranitelj, a sada vodi Nacionalnu gardfu, poznatiu kao Rosgvardija. Formirao ju je Putin 2016. kao ličnu armiju u stilu rimskih imperatora po ugledu na pretorijansku gardu. Njihova lojalnost je bez upita i procenjuje se da ih ima oko 400.000. Iako nemaju vojno iskustvo ovoj jedinici je data briga o okupiranim delovima Ukrajine. Veruje se da je pretrpela velike gubitke u sukobima.

Ostali Putinovi poslušnici

Tu su još i novi-stari premijer Mihail Mišustin čiji je zadatak da brine o funkcionisanju ekonomije, gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanjin, kao i Igor Sečin, prvi čovek Rosnjefta. Putin se oslanja i na prijatelje iz detinjstva milijardere Borisa i Arkadija Rotenberga, koji važe najbogatiju porodicu u Rusiju.

(Telegraf.rs)