Sledeća evolucija kripta: Od spekulacije do primene u realnom svetu

Uvod: Od volatilnosti ka infrastrukturi

Kako globalna regulativa sazreva i institucionalni kapital ulazi u digitalnu imovinu, kripto industrija dostiže značajnu prekretnicu. Ona prelazi iz spekulativnih ciklusa ka održivoj finansijskoj infrastrukturi – od hajpa i volatilnosti ka stvarnoj korisnosti i transparentnosti, piše Andrej Kozliar, ekspert za digitalne finansije i finansijsku infrastrukturu.

Andrei Kozliar, expert in digital finance and financial infrastructure/ Foto: Promo

Preporučujemo

Od alternative ka integraciji

Ono što se nekada smatralo alternativom tradicionalnim finansijama sada postaje njihov tehnološki nastavak. Finansijski giganti kao što su BlackRock, Fidelity, Citi i PayPal grade svoje kripto platforme. Fidelity Digital Assets pruža institucionalna kastodi rešenja, BlackRock je lansirao Bitcoin i Ethereum ETF-ove, Citi Token Services integriše tokenizaciju u korporativna plaćanja, dok je PayPal USD (PYUSD) postao prvi korporativni stabilni novčić u SAD koji funkcioniše pod jasnim regulatornim pravilima.

Ove inicijative transformišu strukturu tržišta: kripto više nije niša – ono postaje sastavni deo globalnog finansijskog ekosistema.

Regulatorna zrelost i nova era transparentnosti

Ranijih godina inovacije su nadmašivale regulativu; danas regulativa gradi poverenje. Evropa prednjači usvajanjem MiCA (Markets in Crypto-Assets Regulation) – prvog okvira na nivou EU koji reguliše stabilne novčiće, kastodi usluge i tokenizovanu imovinu. U međuvremenu, Ujedinjeno Kraljevstvo sprovodi Financial Services and Markets Act, a Singapur proširuje svoj Payment Services Act i Project Guardian, svi sa ciljem standardizovane interakcije između banaka i blockchain infrastrukture.

MiCA će postepeno stupati na snagu između kraja 2024. i 2025. godine, omogućavajući nastanak regulisanih kastodi servisa i brokera širom EU. Ovo označava pomak ka „compliance-by-design“ pristupu – gde se AML, KYC i sankcione kontrole ugrađuju direktno u kod, umesto da se naknadno dodaju na postojeće proizvode.

Institucionalizacija i tokenizacija realne imovine

Sledeća faza je prelazak od spekulacije ka primeni u realnom svetu (RWA). Definišući trend 2024–2025. je tokenizacija realne imovine – uvođenje blockchain tehnologije u srž finansijskih tržišta.

U Evropi je Société Générale (SG-FORGE) izdala tokenizovane obveznice na Ethereum-u, dok je Siemens AG lansirao digitalne obveznice na Polygonu. U SAD, Franklin Templeton je prebacio deonice fondova na blockchain platformu, dok JPMorgan koristi svoju Onyx mrežu za kliring i poravnanja. Ovo nije „kripto radi kripta“ – ovo je nova infrastrukura kapitala, gde blockchain funkcioniše kao pozadinski sistem tradicionalnih finansija.

CBDC-i i konvergencija dva sveta

Više od 130 centralnih banaka širom sveta testira digitalne valute centralnih banaka (CBDC). Projekti kao što su kineski e-CNY, digitalni evro i brazilski Drex pokazuju kako se blockchain tehnologija i javni monetarni sistemi spajaju. CBDC-i će delovati kao interfejs između tradicionalnih i decentralizovanih finansija – most koji povezuje javni nadzor sa privatnim inovacijama.

Banke: Od konkurencije ka saradnji

Banke više ne konkurišu blockchainu – one ga integrišu u svoje ključne procese. Institucije poput BNP Paribas, Deutsche Bank i Standard Chartered grade usluge kastodija i tokenizacije, u partnerstvu sa tehnološkim firmama kao što su Metaco, Fireblocks i Zodia Custody.

Pojavljuje se novi model: banke obezbeđuju licenciranje, upravljanje rizicima i izveštavanje, dok platforme donose brzinu, API-je i decentralizovanu arhitekturu. Rezultat je hibridni finansijski model, gde inovacija i regulatorna pouzdanost koegzistiraju u jedinstvenom okviru.

Kripto 2.0: Od poverenja do infrastrukture

Sledeća generacija kripta zasniva se na poverenju, regulaciji i korisnosti. Tehnologija se više ne pozicionira protiv države – ona postaje alat za institucionalnu modernizaciju. Regulisan DeFi, tokenizovani fondovi, transparentni smart ugovori i integrisani mehanizmi usklađenosti oblikuju novu klasu imovine: programabilne finansije.

Zaključak: Vrednost ispred buke

Evolucija kripta nije priča o ceni Bitcoina. Radi se o izgradnji transparentne, programabilne i inkluzivne finansijske infrastrukture, gde tokeni postaju instrumenti poverenja i efikasnosti, a ne alati za spekulaciju.

(Telegraf.rs/PR)