"Kazna za separatiste": Po čemu se ova kineska vojska vežba kod Tajvana razlikuje, napetost u Aziji raste

Da li će napasti Tajvan: Si Đinping, predsednik Kine Foto: Shutterstock, Tanjug/AP, ABACA / Abaca Press / Profimedia

Kina je započela velike vojne vežbe "Zajednički mač 2024A" oko Tajvana, navodeći da je u pitanju "snažna kazna za separatističke akte" ostrvskih vlasti! Kako prenosi "BBC" u pitanju su najveće vojne vežbe Narodno oslobodilačke armije Kine od 2022. kada je kako se ističe uvežbavana ekonomska blokada ostrva koje vlasti u Pekingu smatraju svojom teritorijom.

Sada je situacija, drugačija. Kineska vojska uvežbava napad punom snagom i osvajanje Tajvana, a manevri se održavaju svega tri dana nakon što je novi tajvanski predsednik Vilijam Lai položio zakletvu. On je prilikom polaganja zakletve pozvao Kinu da "prestane sa vojnim i političkim zastrašivanjem".

Preporučujemo

U Pekingu novog predsednika Tajvana smatraju za "separatistu". Tajvansko ministarstvo odbrane je kineske vežbe "iracionalnom provokacijom", dok je ministarstvo spoljnih poslova apelovalo na Peking da bude "racionalan". Kina gotovo redovno testira živce tajvanske PVO šaljući borbene avione da preleću tajvanski vazdušni prostor, a borbeni brodovi redovno prelaze liniju koja deli Tajvanski moreuz na pola.

Kancelarija predsednika Tajvana je izrazila "žaljenje" zbog toga što Kina koristi unilaterelnu vojnu provokaciju da preti tajvanskoj dmeokratiji i slobodi.

"U svetlu spoljašnjih izazova i pretnju nastavićemo da bratnimo demokratiju i uvereni smo da smo sposobno za zaštitimo nacionalnu bezbednost. Tražimo od javnosti da bude uverena u to", navodi se u saopštenju.

Od dolaska Si Đinpinga na vlast 2013. godine Kina je pojačala diplomatski, ekonomski i vojni pritisak na Tajavan koji je istovremeno pojačao neformalne veze sa Sjedinjenim Državama, kao i kupovinu naoružanja. Dan pre nego što je novi tajvanski predsednik položio zakletvu ukupno 45 kineskih aviona je prešlo liniju razdvajanja u Tajvanskom moreuzu, što je bio znak da će doći do porasta tenzija.

"U pitanju je taktika zastrašivanja, a ne znak objave rata. Peking ima veliku torbu, koju meša i pomera u svim pravcima kako bi signalizirao da ima niz opcija za nanošenje bola", naveo je Evan A. Feigenbaum, potpredsednik za studije u Kargeni zadužbini za međunarodni mir.

Dru Tompson, viši istraživač na Nacionalnom univerzitetu u Singapuru, navodi da su ove vežbe dugo planirane:

"To nije iznenađenje, niti je taktički odgovor na govor predsednika Tajvana. Ove vežbe su deo dugoročnih, strateških priprema kineske vojske za borbu i pobedu u ratu nad Tajvanom", rekao je on za CNN.

U međuvremenu, kineski državni mediji su osuli paljbu po tajvanskom predsedniku:

"Vilijam Lai će sigurno biti zaskucan za točak srama u istoriji2, navodi se u komentaru javnog servisa CCTV i dodaje da on predstavlja "najveću sakrivenu pretnju koja može da inicira sukob".

Tek što je došao na vlast: Vilijam Lai, predsednik Tajvana Tanjug/AP

"Global Times" je pozvao za komentar državnu Akademiju vojnih nauka, odakl je poručeno da vojni manevri predstavljaju "način da se pošalje snažne poruka odvraćanja". Ovaj dnevnik je govor tajvanskog lidera sa polaganja zakletve opisao kao "neprijateljsku provokaciju punu laži i obmana".

Na društvenim mrežama u Kini, koje su pod snažnom kontrolom vlasti, o vojnim manevrima se govori uglavnom kroz zvanična saopštenja. Na mreži "Weibo" pojavilo se tek nekoliko komentara koji odudaraju:

"Pretpostavljam da ćemo sad leteti pet minuta iznad predsedničke rezidencije u Tajpeju", navodi se u jednom komentaru koji je sakupio 3.000 lajkova.

"Vidim da je to upozorenje, ali gde j ekazna?", navodi se u drugom komentaru.

Stiven Mekdonel, novinar "BBC" koji izveštava iz Kine, otkriva koju poruku vlasti žele da pošalju održavanjem ovih vežbi:

"Kineska poruka je jasna. Ona glasi - Ako hoćemo možemo da blokiramo čitavo ostrvo. Možemo da prekinemo dopremanje robe, kao i da potencijelno ponizimo vlasti na Tajvanu i nateramo ih da kleknu. Uz to prvi put se koriste amfibijska vozila i raketni sistemi neophodni za desant na ostrvo", rekao je on i dodao:

Tajvanska vojska je pod uzbunom i navodi da pažljivo prikuplja obaveštajne podatke. Oni navode, da ako je ovo vežba desanta na ostvrvo, onda možemo da vidmo kako to planiraju da urade. I u budućnosti možemo da budemo spremni za eventualni sukob".

Zašto su ove vežbe značajne?

Za početak, ovo je prvi put da Kina simulira napad punom snagom na Tajvan, umesto ekonomsku blokadu kako je to učinila tokom vežbi iz 2022. Takođe, ovo je prvi put da su izabrane mete za bojevo gađanje koje se nalaze nedaleko od kineske teritorije. Vežbe se održavaju nenajavljeno. Peking je potvrdio manevre tek nakon što su oni počeli što ranije nije bio slučaj. I na kraju manevri su opisani numerološki - 2024A, što sugeriše da se možda prve u nizu.

Kako se ovi manevri razlikuju od onih iz 2022?

Manevri iz 2022. tokom kojih je Kina uvežbavala ekonomsku blokadu Tajvana usledili su nakon posete Nensi Pelosi, predsednice Predstavničkog doma Kongresa SAD uprkos apelu kine da se poseta odloži. Tajvansko ratno vazduhoplovstvo podiglo je sada grupu borbenih aviona ali su se oni ubrzo vratili u bazu.

Nevidljiva linija razdvajanja

Skoro 70 godina linija koja deli Tajvanski moreuz na pola smatrana je za nezvaničnu granicu između kine i Tajvana. Međutim, ovu liniju kineski avioni i brodovi redovno prelaze uprkos upozorenjima iz Tajpeja. kina je posle vojnih vežbi iz 2022. navela da više neće poštovati ovu liniju razdvajanja. Na upozorenje iz Tajpeja kina je reagovala saopštenjem da linija uopšte ne postoji.

Koliko su velike ove vežbe?

Kineska vojska je objavila mapu na kojoj se vidi kolikog obima su manevri koji su počeli danas. Zone u kojoma se manevri izvode nalaze se oko celog Tajvana i po prvi put uključuju ostrva koja se nalaze blizu kineske obale. Radi se o četiri ostvra koja pripadaju Tajvanu, a za koje je kineska armija najavila da će biti korišćeni kao mete.

Šta se nalazi iza kinesko-tajvanskih tenzija?

Srž problema je to što Kina smatra Tajvan delom svoje teritorije. Posle građanskog rata u Kini kada je komunistička partija preuzela vlast poražene snage su utočište našle na ovom ostrvu. Kina se nije odrekla opcije upotrebe sile d apovrati potpunu kontorlu nad ostrvom. Većina na Tajvanu sebe smatra posebnom nacijom, ali većina želi da se zadrži status kvo - Tajvan nije proglasio nezavisnost.

(Telegraf.rs)