SAD dobile još jednog predsedničkog kandidata: Evo kome bi "naoružan i gej" mogao da pomrsi konce

Robin Rayne / Zuma Press / Profimedia

Libertarijanska partija je u nedelju izabrala bivšeg kandidata za Senat iz Džordžije Čejsa Olivera za svog predsedničkog kandidata, odbacujući apel za podršku i od Donalda Trampa i Roberta F. Kenedija Mlađeg, javlja Politico.

Izbor Olivera, koji se opisuje kao "naoružan i gej" i čija je kandidatura treće strane dovela do drugog kruga glasanja za Senat u Džordžiji 2022. godine, usledio je dan nakon što je Tramp sugerisao da bi on bio najbolji kandidat za partiju, što je izazvalo dugotrajan huk nezadovoljstva.

Preporučujemo

Bivši predsednik je proglašen nepodobnim za nominaciju od strane predsednika Libertarijanske partije — Tramp je na svojoj društvenoj mreži napisao da, kao pretpostavljeni kandidat Republikanske partije, ionako ne bi mogao da prihvati nominaciju — dok je Kenedi eliminisan u prvom krugu glasanja, dobivši samo 19 glasova.

Ali, iako su ga odbacili, članovi Libertarijanske partije su se plašili da bi Kenedijeva kandidatura mogla ozbiljno da naškodi njihovoj partiji, koja obično dobija oko jednog procenta ili manje glasova na nacionalnom nivou — s tim što je Geri Džonson bio značajan izuzetak 2016. godine, osvojivši više od tri procenta.

Mnogi članovi Libertarijanske partije predviđaju da će Kenedi — koji beleži istorijski visoku podršku za kandidata treće strane — umanjiti mali deo protestnih glasova od kojih partija obično ima koristi na predsedničkim izborima.

"Izgubićemo pristup glasačkim listićima u verovatno 22 države. Nećemo dobiti više od pola procenta", rekao je Leri Šarp, dugogodišnji član Libertarijanske partije koji je izgubio kandidaturu za potpredsednika na konvenciji.

"RFK isisava novac iz prostora i dobija glasove onih koji su 'ljuti na sistem' koje smo mi ranije dobijali jer smo bili jedini drugi na glasačkom listiću", dodao je on.

Iako delegati Libertarijanske partije kažu da ih Tramp i Kenedi nisu ubedili, libertarijanci znaju da oni nisu jedini koji utiču na njihov udeo u glasovima. A većina država zahteva određeni procenat glasova kako bi se zadržao pristup glasačkim listićima za naredne izbore.

Oliver — koji je povezan sa tradicionalističkom frakcijom Libertarijanske partije, Klasično liberalnim kokusom — osvojio je nominaciju nakon gotovo osam sati i sedam krugova glasanja. Pobedio je kandidata strožeg Mizesovog kokusa sa manje od jednog procenta u pretposlednjem krugu glasanja, pre nego što su delegati bili zamoljeni da biraju između Olivera i nijednog kandidata.

Oliver je najpoznatiji van partije po svojoj ulozi u trci za Senat u Džordžiji. Osvojio je nešto više od dva procenta glasova, što je prisililo na drugi krug izbora između senatora demokrate Rafaela Vornoka i republikanca Heršela Vokera. Godine 2020. bio je kandidat za Kongres u 5. distriktu države, takođe osvojivši oko dva procenta podrške.

Kao predsednički kandidat, Oliver je fokusirao poruku libertarijancima na svoj napor da izgradi partiju na nacionalnom nivou. Rekao je da je posetio svih 50 država i da ima 500 volontera.

"Želeo sam da pokažem delegatima i glasačima da imamo volju i energiju da se proširimo svuda kako bismo izgradili temelje naše partije u svakoj državi", rekao je Oliver u intervjuu za Politico.

Oliver je rekao da je ulazak u politiku počeo kao antiratni protestant ranih 2000-ih i da planira da cilja mlade glasače ljute zbog rata između Izraela i Hamasa na univerzitetskim kampusima, Twitchu i TikToku.

"Gledali smo koje su populacije najverovatnije spremne da izađu iz dvopartijskog sistema, i identifikovali smo mlade ljude, posebno one koji su nezadovoljni ratom u Gazi, nezadovoljni imigracionom krizom i nezadovoljni troškovima života", rekao je Oliver.

"To su mladi ljudi koje ćemo ciljati", zaključio je.

(Telegraf.rs)