Reka Dnjepar kao strateški cilj: Kako je Rusija pokušala da iskoristi turbulencije u odnosima SAD i Ukrajine

Nakon što je nedavno iskritikovao Volodimira Zelenskog, predsednka Ukrajine pred kamerama u Ovalnom kabinetu, Donald Tramp je doneo, do skoro, nezamislivu odluku - suspendovao je slanje vojne pomoći Kijevu, a ubrzo su SAD prestale i da dele ključne obaveštajne podatke sa saveznikom koji je više od tri godine na meti ruske invazije.

Događaji koji su usledili posle 28. feabruara ostavili su u neverici ukrajinske trupe na frontu, ali i evropske lidere koji su u Londonu održali sastanak na kome su se obavezali da će nastaviti sa slanjem vojne podrške Ukrajini.

Preporučujemo

Tramp je u obraćanju Kongresu od 4. marta poručio da je Rusija spremna za primirje, prenosi portal The Conversation.

Međutim, dug je put od deklarativnog izjašnjavanja o prekidu vatre do njegovog postizanja na frontu, a Rusija je bez odlaganja pokušala da iskoristi turbulencije u odnosima na relaciji Vašingon - Kijev.

Kako bi izgledao dogovoreni mir? Ona strana koja drži prevagu, i politički i vojno, imaće jaču poziciju za pregovaračkim stolom. To znaju obe strane. Trenutno je prednost na strani Rusije, koja pod kontrolom drži oko 20 odsto ukrajinske teritorije.

Od nespele ukrajinske kontraofanzive u leto 2023. godine nije bilo većih promena na frontu, osim upada ukrajinskih snaga u Kursku oblast na zapadu Rusije u avgustu prošle godine. U Kijevu su se nadali da bi zauzimanje ove teritorije moglo da posluži kao adut u budućim mirovnim pregovorima.

Ali to nije išlo po planu. Rusija je neprestano vršila pritisak i uspela je da uz pomoć vojnika iz Severne Koreje vrati veći deo izgubljene oblasti. U vreme pisanja ovog teksta stigli su izveštajji da su ruske trupe ušle u centar Sudže, najvećeg ruskog grada koji je bio u ukrajinskim rukama.

Dok su sve oči bile uprte ka Kursku ispod radara je prošla informacija Instituta za proučavanje rata (ISW) da ruske snage sada vrši intenzivan pritisak na južne ukrajinske trupe u oblasti Hersona. Ruske snage navodno pokušavaju da pređu reku Dnjepar, sa ciljem da uspostave uporišta na zapadnoj (desnoj) obali na četiri lokacije kako bi im omogućili jasan put do strateški važnog lučkog grada Hersona, iz koga su se ranije povukli.

Rusija je uspešno organizovala prelazak reka tokom trogodišnjeg rata, ali ovog puta situacija deluje znatno izazovnije. Nedavni izveštaji sa fronta opisuju ruske napade na prelaze preko Dnjepra kao "samoubilačke misije", što je dovelo do velikih ruskih gubitaka.

Visok broj ruskih žrtava nije novost u ovom sukobu. Međutim, postavlja se pitanje zašto je Rusija spremna da žrtvuje toliko svojih vojnika, posebno u trenutku kada politički izgledi idu u prilog Putinu i Rusima?

Guverner Hersona, Oleksandr Prokudin, smatra da je Rusija očajna u nameri da uspostavi uporište jer bi prelazak Dnjepra omogućio dalja napredovanja u Hersonskoj oblasti i mogao bi da posluži kao pregovarački adut za jačanje ruskih pretenzija na ceo region.

Ruski ministar odbrane, Andrej Belousov, naveo je zauzimanje Hersona kao ključni strateški cilj za 2025. godinu.

Strateška barijera

Prelazak Dnjepra neće biti lak. Ukrajina je nekoliko puta pokušala da pređe reku u suprotnom smeru, ali bezuspešno, na primer, u aprilu i avgustu 2023. godine.

Tada je Kijev, u sklopu (na kraju neuspešne) prolećno-letnje ofanzive, očekivao da bi prelazak reke mogao biti značajan proboj ka Krimu. Sada se čini da je taj cilj, barem sa vojnog stanovišta, neostvariv.

Dnjepar nije samo prirodna prepreka koja deli Ukrajinu na dva dela. On je i ključna transportna arterija, a njegove brane obezbeđuju energiju.

Rusija je toga svesna i reku vidi kao jedno od "težišta" Ukrajine. Još prvog dana invazije, ruske snage su pohitale ka Dnjepru, prešle ga i zauzele pozicije koje su kasnije bile primorane da napuste usled ukrajinskog otpora.

Sada, kako primećuje Prokudin, Rusija ponovo baca svoje trupe na reku. Serija napada u decembru 2024. godine uspešno je odbijena, ali situacija se promenila u poslednjih nekoliko meseci. Ukrajina se suočava sa sve težim izazovima.

Ukrajinska vojska se bori sa ozbiljnim nedostatkom ljudstva, a njeno stanovništvo je daleko manje od ruskog, što postaje sve očigledniji problem.

U ovom trenutku deluje gotovo neizbežno da Ukrajina neće moći da povrati svu teritoriju izgubljenu od 2014. Njena najbolja šansa može biti da osigura ono što još uvek drži pod kontrolom i da uloži sve napore u sprečavanje daljeg ruskog napredovanja. Jedan od ključnih načina da to učini jeste da spreči Rusiju da uspostavi uporište s druge strane Dnjepra.

(Telegraf.rs)