Misterija u Solunu šokirala svet: Radnici kopali da postave klupe, pa otkrili užas! Sad ovde donose cveće

Radnici su postavljali klupe u parku u antičkom grčkom lučkom gradu Solunu kada je njihov bager pomerio sloj smeđe zemlje i otkrio krhku belu lobanju.

Odmah su isključili mašine i počeli da rade pijucima i lopatama. Prvo su otkrili dva kostura, a zatim još njih... Do marta, u uskom skupu neoznačenih grobova u senci vizantijske tvrđave nalazile su se 33 grupe kostiju.

Preporučujemo

"Pronašli smo mnogo metaka u glavama, u lobanjama", rekao je nadzorni inženjer Haris Harismiadis, stojeći na zemlji iskopanoj tokom četiri meseca radova.

U Grčkoj je uobičajeno pronalaženje antičkih ostataka ili predmeta. Ali masivna tvrđava Jedi Kule bila je zatvor u kojem su komunisti bili mučeni i pogubljivani tokom grčkog građanskog rata od 1946. do 1949. godine. Desetine hiljada ljudi poginulo je u tim ranim borbama Hladnog rata između vladinih snaga - koje je podržavao Zapad - i levičarskih ustanika. Bio je to brutalni sukob s odredima smrti, otmicama dece i masovnim progonima.

Grčka arheološka služba odobrila je nastavak radova jer su kosti starosti manje od 100 godina. Ali vlasti u opštini Neapoli-Sikies, predgrađu Soluna, nastavile su iskopavanja, ističući da slučajno otkriće ima veliki istorijski i nacionalni značaj.

Potomci ostavljaju cveće, traže DNK analize

"Potomci dolaze na to mesto poslednjih nedelja, ostavljaju cveće i mole vlasti da sprovedu DNK testiranja kako bi mogli da preuzmu posmrtne ostatke svog dede, pradede ili ujaka“, rekao je Simos Danilidis, gradonačelnik Neapoli-Sikiesa od 1994. godine.

Prema navodima istoričara i Komunističke partije Grčke, čak 400 zatvorenika iz Jedi Kule je pogubljeno. Predmeti pronađeni uz tela — ženska cipela, torbica, prsten — daju uvid u prekinute živote.

Agapios traži ostatke svog strica Foto: Tanjug/AP

Ratno nasleđe

Za porodice pogubljenih prokomunističkih Grka, pronalazak u Parku narodnog otpora budi ratno nasleđe koje je decenijama bilo potisnuto kako se ne bi raspirile stare mržnje. To malo arheološko nalazište postalo je prva masovna grobnica iz građanskog rata u Grčkoj koja je iskopana.

Vladine snage su pogubile 19-godišnjeg Agapiosa Sačinisa jer je odbio da potpiše izjavu u kojoj se odriče svojih političkih uverenja.

"Ovo nisu jednostavne stvari", rekao je njegov imenjak, bratanac, tokom nedavne posete lokalitetu.

"Radi se o tome da nosiš u sebi ne samo hrabrost, već i vrednosti i dostojanstvo koje nećeš žrtvovati — čak ni da bi spasao sopstveni život", rekao je Agapios Sačinis, 78-godišnji penzionisani komunistički odbornik, koji je bio zatvoren tokom diktature 1960-ih zbog političke aktivnosti.

Danas, Komunistička partija Grčke je deo političkog mejnstrima, uglavnom zahvaljujući ulozi koju je imala u otporu tokom Drugog svetskog rata.

Ako se potvrdi identitet ostataka njegovog strica, rekao je da će ih kremirati i pepeo čuvati u svom domu.

"Želim da mi Agapios bude blizu, bar dok sam živ", rekao je.

Hladnoratovski obrazac represije

Građanski rat u Grčkoj počeo je neposredno nakon Drugog svetskog rata. Usledio je posle uništenja širom Evrope i brzo je izgubio pažnju međunarodne javnosti, ali je označio prekretnicu: predsednik SAD Hari Truman predstavio je 1947. Kongresu svoju anti-komunističku intervencionističku politiku — Trumanovu doktrinu — kako bi usmerio novac i vojnu podršku Grčkoj.

Na kostima iskopanim u Solunu urezan je obrazac koji je zatim proizveo decenije represije, društvenih podela i novih neoznačenih grobnica u Aziji, Africi i Latinskoj Americi. Vlade koje su kasnije pokušale da se suoče s zloupotrebama iz vremena Hladnog rata suočile su se s bolnim izborom: da otvore prošlost — kao što su pokušale istražne komisije u Istočnoj Evropi i mnogim latinoameričkim zemljama — ili da je potisnu iz straha od novih podela.

Vanredni zakoni u Grčkoj su postepeno ukidani i tek su potpuno ukinuti 1989. godine. Dosijei o skraćenim suđenjima i pogubljenjima nikada nisu objavljeni. Nijedna politička stranka nije tražila iskopavanje sumnjivih grobnica.

Političari i dalje koriste izuzetno obazriv jezik kada govore o prošlosti, a otkriće u Solunu je dočekano s prigušenom reakcijom javnosti. Pronalaženje grobnice još uvek nije direktno komentarisano od strane sadašnje konzervativne vlade — što podseća da mnogi Grci i dalje radije zaobilaze duhove svoje prošlosti nego da se s njima suoče.

Park u kojem su stanari šaputali o kostima

Pre nekoliko decenija, park u solunskoj četvrti — gradu s milion stanovnika i bogatom istorijom iz antičkog, rimskog i osmanskog doba, kao i snažnim balkanskim i jevrejskim uticajima — bio je samo polje na periferiji.

Danas ga posećuju penzioneri i okružen je zgradama sa porodicama iz srednje klase. Tokom ranijih građevinskih radova, stanari su šapatom pričali da su tada takođe pronađene kosti kada su postavljani temelji, ali nikakva istraga nije sprovedena.

"Cveće svoje generacije"

Pogubljenja od strane vojnih streljačkih vodova trajala su i tokom 1950-ih i bila su javno objavljivana, ali su grobnice bile neoznačene i tajne. Autor i istoričar Spiros Kuzinopulos, poreklom iz Soluna, decenijama je istraživao pogubljenja u Jedi Kuli, uključujući i poniženja koja su zatvorenici pretrpeli u svojim poslednjim satima.

Nakon što bi vojni sud izrekao smrtnu kaznu, glavni čuvar bi osuđenika smeštao u samicu u ćeliju jedva dovoljno veliku da stoji. Mnogi su svoje poslednje sate koristili da napišu oproštajna pisma porodici. U zoru bi ih čuvar sa još dvojicom izveo i predao streljačkom vodu. Većina je prevožena kamionima kako se ne bi privlačila pažnja. Nekad su vođeni peške.

Foto: Tanjug/AP

Većina žrtava bili su jedva odrasli — omladina koju je Kuzinopulos nazvao "cvećem svoje generacije".

Dvema 17-godišnjim učenicama, Efprahiji Nikolaidu i Evi Kourouzidou, presudili su dok su još nosile školske uniforme, rekao je.

"Potreslo me je do srži", izjavio je Kuzinopulos.

"Nikad više"

Gradske vlasti preduzimaju korake za sprovođenje DNK testiranja ostataka i pozivaju porodice nestalih da dostave svoj genetski materijal. Tako će tela moći da budu identifikovana i vraćena rodbini.

Agapios Sačinis, čiji je stric pogubljen, među prvima je izrazio spremnost da pruži DNK uzorak.

Gradonačelnik Danilidis naložio je proširenje iskopavanja i na druge delove parka u narednim nedeljama.

"Moramo poslati poruku - Nikad više", rekao je.

(Telegraf.rs)