Sporazum o mineralima je mnogo bolji za Kijev od očekivanog: Ali Tramp je nepredvidiv partner

Sjedinjene Države i Ukrajina konačno su potpisale dugo očekivani sporazum o posleratnoj obnovi Ukrajine, a prema prvim ocenama, detalji sporazuma deluju povoljnije za Kijev nego što su mnogi analitičari očekivali.

U središtu ovog "sporazuma o ekonomskoj saradnji" nalazi se iskorišćavanje ukrajinskog mineralnog bogatstva, navodi portal The Conversation.

Preporučujemo

Ukrajina će dobiti pristup američkim investicijama i tehnologiji, a Sjedinjene Države će zauzvrat dobiti deo profita. Ostatak će biti upotrebljen za obnovu zemlje pogođene ratom, ako i kada bude potpisan mirovni sporazum s Rusijom.

Više aspekata ovog sporazuma smatra se pozitivnim za Ukrajinu. Za razliku od prethodnih nacrta, zemlja zadržava vlasništvo nad svojim prirodnim resursima. Sav profit će se tokom deset godina od stupanja sporazuma na snagu ulagati u samu Ukrajinu.

Vašington takođe može doprineti sporazumu u vidu nove vojne pomoći, iako će konačna odluka o tome zavisiti od predsednika SAD.

Tokom ranijih pregovora, jedno od spornih pitanja bila je potražnja tadašnjeg predsednika SAD Donalda Trampa da se u sporazum uključi i nadoknada za prethodnu pomoć Ukrajini, za koju je on tvrdio da iznosi 350 milijardi dolara. Mnogi analitičari procenjuju da je stvarni iznos bliži 120 milijardi dolara.

Pre potpisivanja sporazuma, ukrajinski premijer Denis Šmigal izjavio je da "sporazum neće obuhvatati pomoć pruženu pre njegovog potpisivanja".

Zvanično saopštenje ukrajinske vlade navodi da se novi sporazum "fokusira na buduću, a ne prošlu američku vojnu pomoć". Ipak, američki ministar finansija, Skot Besent, u izjavi za novinare opisao je sporazum kao "nadoknadu" za "sredstva i oružje" koje su SAD već obezbedile.

Ostaje da se vidi da li je Besentova izjava samo politička retorika ili i dalje postoji razlika u stavovima između Vašingtona i Kijeva po ovom ključnom pitanju. Zvaničan tekst sporatuma još nije objavljen, a mnogi detalji tek treba da se razjasne. Tramp je poznat kao nepredvidiv pregovarač, sklon iznenadnim promenama stava.

Zapravo, potpisivanje ovog sporazuma samo je najnoviji zaokret u širem pokušaju da se rat u Ukrajini privede kraju, procesu koji verovatno još nosi mnoga iznenađenja.

Tramp očigledno gubi strpljenje zbog, kako smatra, odbijanja Rusije da ozbiljno pristupi mirovnim pregovorima. Potpisivanje ovog sporazuma možda je zamišljeno kao upozorenje Moskvi da ozbiljno pristupi okončanju sukoba.

Novi sporazum navodno predviđa da SAD i Ukrajina dele "dugoročnu stratešku usklađenost". To je velika razlika u odnosu na Trampovu retoriku od pre samo nekoliko meseci, kada je ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog nazvao "diktatorom" i optužio Kijev da je započeo rat s Rusijom.

Međutim, s obzirom na Trampove česte promene raspoloženja, malo je verovatno da će ovaj sporazum predstavljati konačan stav o tome kako on vidi ovaj sukob.

Uprkos govoru o dugoročnom strateškom partnerstvu, jedna stvar koja nedostaje u sporazumu jeste bilo kakva eksplicitna bezbednosna garancija za Ukrajinu. Bela kuća tvrdi,  a i neki posmatrači se nadaju, da će američka ulaganja u Ukrajinu zapravo predstavljati implicitnu obavezu SAD prema bezbednosti te zemlje.

To bi moglo da odvrati Rusiju od novog napada na Ukrajinu, iz straha da bi SAD mogle reagovati kako bi zaštitile svoju investiciju.

Međutim, čim se izađe iz sfere politike i bezbednosti i pređe na ekonomiju, postaju očigledne brojne slabosti ove logike. Sve se svodi na to da li se mineralno bogatstvo, koje je u središtu ovog sporazuma, zaista može isplativo iskoristiti pa čak i da li uopšte postoji u potrebnoj meri.

Da li je ovo sporazum koji menja igru?

Američki humorista Mark Tven je navodno jednom rekao da je rudnik "rupa u zemlji koju poseduje lažov". Procena tačne količine podzemnih mineralnih rezervi je pakleno teška i nije svaki nalazište moguće isplativo eksploatisati.

U Ukrajini istraživački rad jednostavno nije urađen. Čak ni pretpostavljena veličina ležišta, koja se temelji na starim sovjetskim ispitivanjima izvedenim površno, nije sigurna.

Mnogi od minerala za koje se smatra da se nalaze ispod ukrajinske površine spadaju u takozvane "retke zemlje", koje su ključne za visokotehnološke lance snabdevanja. Ali njihova eksploatacija je skupa i vremenski zahtevna, i zahteva ogromna početna ulaganja koja se mogu i izgubiti. Čak i u uspešnim slučajevima, obično je potrebno više od deset godina da bi se proizvodnja pokrenula.

Danas je malo projekata vezanih za "retke zemlje" u razvoju van Kine čak i u državama koje nisu trenutne (niti potencijalne) ratne zone. Većina navodnih ukrajinskih nalazišta nalazi se na istoku zemlje, u oblastima koje su ranjive na ruske napade, što ulaganja čini veoma rizičnim.

Tramp gubi strpljenje, Kijev ima velika očekivanja

Zbog svega toga, sporazum o ekonomskoj saradnji ima sumnjiv dugoročni značaj za širi mirovni proces. Potencijalna dobit je isuviše hipotetička da bi imala stvaran uticaj u nekom značajnom vremenskom okviru. Malo je verovatno da će ovaj sporazum generisati pravi ekonomski motiv za SAD da brane Ukrajinu, te stoga nije verovatno ni da će postati novi izvor vojne pomoći za Kijev.

Za ruskog predsednika Vladimira Putina, ovaj sporazum ne menja mnogo. Iako bi mogao biti signal da Tramp gubi strpljenje s Rusijom, on malo utiče na suštinske realnosti ovog sukoba.

Ne može se isključiti mogućnost da Tramp, u svom prepoznatljivom nepredvidivom stilu, u budućnosti ponudi ozbiljniju podršku Ukrajini koja bi mogla promeniti tok rata. Ali na prvi pogled, svakako ovaj sporazum o mineralima to nije.

(Telegraf.rs)