Smrtonosna gljivica preti da zarazi ljude širom Evrope? U prilog joj idu velike vrućine

Veoma zarazna i smrtonosna gljivica mogla bi da se proširi na nove delove Evrope zbog porasta temperatura, pokazuje novo istraživanje o klimatskim promenama.

Aspergilus, vrsta buđi koja može izazvati probleme sa plućima i disanjem ako inficira čoveka, mogla bi da zarazi milione ljudi godišnje dok se širi ka severnijim zemljama Evrope, Azije i Amerike usled porasta temperatura, pokazuje studija.

Preporučujemo

Norman van Rijen, istraživač iz Wellcome Trust fondacije na Univerzitetu u Mančesteru i koautor studije, izjavio je da se svet približava prelomnoj tački kada je reč o porastu broja gljivičnih patogena, koji uspevaju u velikom broju sredina, uključujući i unutrašnjost kuća.

Gljivične infekcije će biti uzrok miliona smrti širom sveta svake godine, rekao je Van Rijen. Aspergiloza, bolest pluća izazvana sporama Aspergilusa, koje se mogu proširiti i na druge organe, jedna je od takvih bolesti, piše Independent.

Govoreći za Financial Times, Van Rijen je rekao: "Govori se o stotinama hiljada života i o pomeranju granica rasprostranjenosti vrsta na kontinentima. Za 50 godina, mesta gde biljke rastu i bolesti koje dobijate biće potpuno drugačiji".

Aspergilus može imati i pozitivne koristi i koristi se u industriji i proizvodnji hrane, uključujući fermentaciju soja sosa i sakea.

Udisanje njegovih spora ne čini svakoga bolesnim, ali ova smrtonosna gljivica može biti posebno opasna za osobe sa stanjima poput astme, cistične fibroze ili oslabljenim imunitetom.

Međutim, istraživanja o gljivicama pokazuju da bi se Aspergillus fumigatus mogao proširiti na dodatnih 77 odsto teritorije do 2100. godine zbog velike upotrebe fosilnih goriva, potencijalno izlažući infekciji devet miliona ljudi u Evropi, prema navodima Financial Times-a.

Ova vrsta brzo raste na visokim temperaturama u kompostu, što objašnjava zašto uspeva na unutrašnjoj telesnoj temperaturi čoveka od 37°C.

"Način života u prirodnoj sredini možda je omogućio Aspergillusu fumigatusu prednost u kondiciji potrebnu da kolonizuje ljudska pluća", rekla je profesorka Elejn Bignel, direktorka MRC Centra za medicinsku mikologiju na Univerzitetu u Ekseteru.

Druga vrsta, Aspergillus flavus, živi na usevima i mogla bi da se proširi na dodatnih 16 odsto teritorije u severnoj Kini, Rusiji, Skandinaviji i Aljasci do 2100. godine, dodali su istraživači. Neke postojeće oblasti u afričkim zemljama i Brazilu mogle bi postati nepogodne za ovu vrstu – što bi moglo negativno uticati na lokalne ekosisteme.

Džejms Armstrong, profesor infektivnih bolesti i medicinske mikologije na Imperijal koledžu u Londonu, rekao je za FT: "Ovi organizmi predstavlja ozbiljnu pretnju i po ljudsko zdravlje i po bezbednost hrane".

(Telegraf.rs)