Igra prestola generacije Z: Moćne princeze preuzimaju sve veću vlast u evropskim kraljevskim kućama

One su mlade, glamurozne, obrazovane i služile su vojsku. Upoznajte naslednice generacije Z koje modernizuju velike evropske monarhije.

Šta čini jednu princezu? Osim što je rođena kao ćerka kralja i kraljice, i što poseduje sposobnost da oseti grašak ispod gomile dušeka, neometan pristup dvorcima i dragocenom nakitu prilično visoko kotira na listi, prenosi britanski The Telegraph.

Preporučujemo

Ali sada je 2025. godina i iako su dijamantske tijare i dalje važan deo kraljevskog života, stvari su se promenile. Vojna služba, državne škole i momci iz "običnog sveta" sada su uobičajeni deo kraljevske svakodnevice.

Najveća promena od svih, međutim, jeste to što su neke evropske zemlje usvojile pravilo apsolutne primogeniture što znači da prvorođeno dete, bilo muško ili žensko, nasleđuje presto. Zahvaljujući tome, današnje princeze imaju mnogo veću šansu da postanu kraljice.

Nakon smrti britanske kraljice Elizabete Druge 2022. godine i abdikacije kraljice Margarete od Danske 2024, mogli biste pomisliti da era ženskih monarha polako nestaje. Ove 2025. godine, svih 10 naslednih evropskih monarhija vodi muškarac.

Međutim, u narednim decenijama, niz novih, mladih ženskih naslednica doći će u centar pažnje širom Evrope. Ove princeze generacije Z rade stvari na drugačiji način, što se videlo kada je princeza Izabela od Danske pozirala sa mobilnim telefonom na iskrenoj, neformalnoj fotografiji iza kulisa, snimljenoj za njenu zvaničnu proslavu 18. rođendana (mada je tijara ipak bila prisutna).

Iako je princ Kristijan, njen stariji brat, zvanični prestolonaslednik i "preoteo" joj presto, četiri druge princeze će naslediti krune u godinama koje dolaze. Pa kako će njihova pripadnost generaciji Z i neobičnije detinjstvo oblikovati njihov pristup ulozi vladara?

Princeza Elizabeta od Belgije (rođena 2001)

Prestolonaslednica kralja Filipa, princeza Elizabeta će ući u istoriju kao prva kraljica koja će vladati Belgijom.

Naravno, tečno govori holandski, francuski, nemački i engleski iako je školovanje započela u Briselu, srednju školu završila je u Velsu, u poznatom Atlantic koledžu, internatu koji okuplja imućne učenike iz celog sveta i koji je poneo nadimak "hipi Hogvorts".

Ova ambiciozna učenica, koja je takođe studirala na Linkoln koledžu u Oksfordu, trenutno pohađa Harvard, gde studira dvogodišnji master iz javne politike.

Tokom boravka u Oksfordu, pričalo se da je započela romansu sa Nikolasom Dodom, bivšim učenikom državne škole iz Ročdejla.

Njeno obrazovanje sugeriše da je malo bolje obrazovanija od pripadnika britanske kraljevske porodice, ali, baš kao princ Vilijam i princ Hari, i princeza Elizabeta je morala da prođe vojnu obuku.

"Učiće da čita karte, da puca, ide na teren (šator), radi obuku i taktiku", objasnio je pukovnik Tjeri Piren, bivši šef obuke na kraljevskoj vojnoj akademiji Belgije, nakon što je Elizabeta 2021. završila jednogodišnju vojnu praksu.

"Sigurno neće imati povlašćen tretman. Kampovi u Elsenbornu su intenzivni. Nije cilj da od njih naprave Ramba. Sve je usmereno na razvoj liderstva".

Robert Hazel, profesor vlade i ustava na Katedri za političke nauke Univerzitetskog koledža u Londonu, sproveo je komparativnu studiju evropskih monarhija.

"Posebno me iznenadilo koliko je obrazovanje i obuka evropskih monarha ozbiljnija i temeljitija nego kod njihovih britanskih kolega", kaže on i nastavlja:

"Evropski kraljevi i kraljice ne samo da pohađaju univerzitete i završavaju osnovne studije, već često nastavljaju i master studije, i to često iz oblasti poput međunarodnih odnosa, jer je jedna od glavnih uloga monarha kao šefa države da susreće druge državnike i zastupa svoju zemlju na globalnoj sceni. Studije često pohađaju u inostranstvu, na univerzitetima gde se govori engleski, jer je engleski jezik lingua franca međunarodne diplomatije. Svesni su da moraju tečno da ga govore".

Iako Elizabeta nije često govorila javno, jedan govor koji je održala povodom svog 18. rođendana istakao je njenu strast prema učenju, entuzijazam prema budućoj ulozi, kao i jednu temu tipičnu za generaciju Z: klimatske promene.

"Deliću vašu zabrinutost za budućnost, posebno za klimu, i za činjenicu da moramo naći zajednički odgovor na taj izazov", rekla je Elizabeta. "Verujem u budućnost, jer vidim koliko se moja generacija zalaže. Deliću s vama tu nadu i pridružiću vam se u pravljenju promena".

Baš kao princeza od Velsa, Kejt, i Elizabeta je postala modna ikona. Belgijski mediji često pišu o "Elizabetinom efektu", odeća koju nosi tokom javnih pojavljivanja rasproda se u rekordnom roku.

Princeza Katarina-Amalija od Holandije (rođena 2003)

Za razliku od Belgije, kraljica na prestolu neće biti ništa neobično za Holandiju kada Katarina-Amalija nasledi svog oca, kralja Viljema-Aleksandra. U Holandiji su čak tri kraljice zaredom vladale u periodu od 1890. do 2013., kada je kraljica Beatris, Katarinina baka, abdicirala.

Katarina-Amalija je većinu detinjstva provela u Holandiji, gde je pohađala državnu osnovnu školu, a potom prestižnu srednju školu "Christelijk Gymnasium Sorghvliet" u Hagu. Godine 2022, započela je studije politike, psihologije, prava i ekonomije.

Princeza je dobila pohvale zbog toga što je odustala od državne apanaže (godišnje naknade) sve dok ne počne da obavlja punu državnu funkciju. U rukom pisanom pismu bivšem holandskom premijeru Marku Ruteu, Katarina-Amalija je napisala:

"Dana 7. decembra 2021. napuniću 18 godina i, prema zakonu, dobijam apanažu. To mi deluje neprijatno, sve dok ne doprinosim ničim zauzvrat, naročito dok drugi studenti imaju mnogo teže uslove, posebno u ovom periodu pandemije koronavirusa".

Tokom prvog meseca na fakultetu, živela je u studentskom domu, zajedno sa svojim vršnjacima, ali je ubrzo vraćena u kraljevsku rezidenciju. Tada je kraljevska porodica navela samo "bezbednosne pretnje" kao razlog.

Tek 2024. godine otkriveno je da je princeza godinu dana živela u Madridu pod zaštitom španske kraljevske porodice, zbog pretnji otmicom koje je uputila "Mocro mafija", kriminalna organizacija koja potiče iz marokanske imigrantske zajednice u Holandiji.

"Razlike između britanske i drugih evropskih monarhija se često preuveličavaju", kaže prof. Hazel.

"Često se pominju 'monarsi na biciklima' i slične stvari, ali je jasno da savremene bezbednosne pretnje igraju ključnu ulogu. Ne verujem da mnogi članovi kraljevskih porodica u drugim zemljama još mogu živeti potpuno običnim životom".

U maju 2024, Katarina-Amalija je najavila da će od januara 2025. početi da koristi svoju godišnju apanažu od 1,4 miliona funti za troškove osoblja i funkcionisanja kancelarije. Ipak, i dalje ne prima platu od četvrt miliona funti na koju takođe ima pravo.

Za razliku od britanske kraljevske porodice koja se drži filozofije "ne žali se, ne objašnjavaj", holandski dvor je opušteniji. Zahvaljujući tome, javnost bolje poznaje mišljenja i osećanja princeze Katarine-Amalije. Princeza je otvoreno govorila o mentalnom zdravlju i tome da ide na terapiju:

"Ponekad mi sve to postane previše škola, prijatelji i tada razgovaram sa nekim. Ako mi zatreba, zakažem razgovor… pričati sa stručnjakom s vremena na vreme je sasvim normalno".

Kao i mnogi pripadnici generacije Z, Katarina-Amalija je socijalno liberalna. U autorizovanoj biografiji objavljenoj povodom njenog 18. rođendana, izrazila je podršku gej brakovima (koji su u Holandiji legalni više od 20 godina):

"Moji roditelji imaju mnogo različitih prijatelja, pa sam odrastala ne samo sa 'ujkom i tetkom', već i sa 'ujkom i ujkom' i 'tetkom i tetkom'".

Takođe je pisala o tome kako je nosila ljubičastu odeću u školu kako bi pokazala podršku LGBTQ osobama.

U Holandiji, članovi kraljevske porodice moraju dobiti saglasnost parlamenta za brak, u suprotnom rizikuju da izgube pravo na presto. Princeza Katarina-Amalija je bila otvorena po tom pitanju, rekavši da će se udati za koga ona želi:

"Ako je to muškarac koji me podržava, koga volim, sa kojim želim da provedem život i parlament to ne odobri pa, videćemo šta ću tada. Ne mogu da biram na svoju štetu. Onda ne mogu dati najbolje svojoj zemlji".

Novi zakoni takođe znače da ukoliko bi se udala za osobu istog pola, ne bi izgubila pravo na presto. Bar u teoriji.

"Monarhija i pojedinačni monarsi moraju veoma pažljivo balansirati u pogledu toga koliko mogu ići ispred javnog mnjenja. Bilo bi veoma zanimljivo videti, ako bi Katarina-Amalija želela da stupi u istopolni brak, kakav bi bio stav javnosti i vlade. Vlada bi morala da da saglasnost za brak, a i sama bi želela da odrazi volju naroda. Takođe, postavlja se pitanje nasledne linije, jer je jedna od ključnih uloga monarha da obezbedi naslednika što čini ovu temu vrlo osetljivom", napominje profesor Hazel o tome kaže:

Princeza Ingrid Aleksandra od Norveške (rođena 2004)

Za razliku od drugih evropskih princeza iz generacije Z, princeza Ingrid Aleksandra nije direktni prestolonaslednik, na presto će stupiti tek kada i njen deda, kralj Harald V, i otac, prestolonaslednik Hakon, odstupe.

Ipak, ona nosi ogroman teret odgovornosti, budući da su je neki norveški mediji opisali kao "poslednju čistu nadu" kraljevske porodice, koja je u poslednje vreme bila pogođena nizom skandala.

Ingrid je počela obrazovanje u državnoj osnovnoj školi u Oslu. Kao dete, često je viđena kako sama ide peške u školu i učestvuje na školskim izletima. U jednom trenutku prešla je u privatnu školu kako bi učila engleski (Oslo International School), ali se kasnije vratila u državnu školu.

U Norveškoj je vojna obaveza obavezna, ali samo oko 17 odsto devetnaestogodišnjaka koji su pozvani na regrutaciju zapravo budu primljeni, pa je to izuzetno prestižno. Ingrid Aleksandra je primljena u vojnu službu u januaru 2024, po uzoru na svog oca. Tokom obuke služila je kao nišandžija na borbenom vozilu pešadije CV-90.

Ubrzo po početku njene službe, kraljevsku porodicu zadesio je veliki skandal: njen polubrat Marius Borg Høiby (koji nema zvaničnu ulogu) optužen je za više slučajeva seksualnog zlostavljanja, porodičnog nasilja, zloupotrebe droge i pretnji smrću, kao i za žurke sa drogom u kraljevskim rezidencijama. On je negirao sve optužbe, ali je u novembru 2024. uhapšen pod sumnjom za silovanje.

Princ prestolonaslednik Hakon i princeza Mete-Marit našli su se u središtu skandala kada je norveška javnost počela da postavlja pitanja: Koliko su znali o ponašanju Mariusa, i da li su kraljevska sredstva korišćena za finansiranje njegove zavisnosti.

Možda kako bi skrenula pažnju sa kritika, kraljevska kuća Norveške najavila je da će princeza Ingrid Aleksandra produžiti svoju vojnu službu sa 12 na 15 meseci. Ali profesor Hazel sumnja da će to imati stvarni uticaj na njen budući status:

"Jedna stvar koju sam naučio proučavajući monarhije jeste da sve kraljevske porodice imaju svoju 'crnu ovcu'“, kaže on i nastavlja:

"Naš primer je princ Endru. Slična pitanja su se postavljala o njemu do koje mere monarhija i dalje finansira njegov životni stil. Nije to tako drugačije. Monarhije uglavnom prežive poneki skandal. Sve zavisi od toga koliko je ta osoba bliska glavnom monarhu. U najgorem slučaju, ovaj skandal bi mogao uticati na prestolonaslednika, ali biste očekivali da njegova naslednica ostane pošteđena".

Poput drugih mladih kraljevskih naslednika, Ingrid Aleksandra je javna zagovornica borbe protiv klimatskih promena i zagađenja plastikom. Takođe je strastvena sportistkinja osvojila je zlatnu medalju na juniorskom prvenstvu Norveške u surfovanju 2020. godine, a prema zvaničnom sajtu kraljevske porodice, takođe se bavi skijanjem i kik-boksom.

Zanimljivo je i da su norveški mediji preneli da je njen prvi letnji posao bio kao peračica sudova u lokalnom italijanskom restoranu.

Kao i kod svih mladih članova kraljevskih porodica, njeno privatno življenje često se nalazi pod lupom javnosti. Prošle godine se razvela od svog dvogodišnjeg dečka, Magnusa Heiena Haugstada. U međuvremenu, njena tetka, princeza Marta Luiz, izazvala je podignute obrve kada se udala za šamana Dureka Vereta, nakon samoubistva njenog bivšeg muža, pisca Arija Behna.

Princeza Leonor od Španije (rođena 2005)

Najmlađa direktna naslednica prestola u Evropi, 19-godišnja princeza Leonor, jedina je princeza koja teoretski još može izgubiti pravo na presto. U Španiji još ne postoje zakoni o apsolutnom prvenstvu rođenja što znači da ukoliko kralj Felipe dobije zakonitog sina, taj sin bi imao prednost u nasledstvu. Međutim, to se u ovom trenutku smatra krajnje neverovatnim.

U oktobru 2023, na svoj 18. rođendan, princeza Leonor je položila zakletvu naslednice, zaklela se na vernost kralju i ustavu, čime je zvanično potvrđena kao prestolonaslednica.

Nakon što je pohađala privatne škole u Madridu, princeza Leonor je kao i princeza Elizabeta iz Belgije pohađala Atlantic College u Velsu, gde je završila dvogodišnji međunarodni program.

Taj izbor doveo je do zanimljive situacije: 2023. godine na maturskoj ceremoniji škole prisustvovala su oba kralja i kralj Španije i kralj Holandije, da bi prisustvovali diplomiranju svojih ćerki.

Kao i sve druge princeze iz generacije Z koje će naslediti evropske monarhije, princeza Leonor od Španije takođe je prošla vojnu obuku. U avgustu 2023. godine, započela je trogodišnji vojni program na Generalnoj vojnoj akademiji u Saragosi. Nakon godinu dana u vojsci, prešla je u mornaricu, gde se od januara 2025. nalazi na obučnom brodu, koji obilazi zemlje Latinske Amerike.

Prema navodima španskih medija, kada završi vojnu obuku, Leonor planira da studira pravo na univerzitetu.

U Španiji je poznata kao "normalna osoba", što je čini najpopularnijim članom kraljevske porodice, uprkos tome što je i španska monarhija bila pogođena brojnim skandalima posebno onim koji se tiču njenog dede, bivšeg kralja Huana Karlosa, koji je abdicirao 2014. godine nakon optužbi za korupciju i neprimereno ponašanje.

Velika pažnja u španskim medijima posvećuje se i njenom ljubavnom životu. Leonor je bila povezivana s kolegom iz Atlantic koledža, Nemcem Gabrielom Đakomelijem, kao i sa španskom fudbalskom zvezdom Pablom Gavijem (poznatim kao Gavi).

(Telegraf.rs)