Aviokompanije se pripremaju za nuklearni rat: Spominje se i "klauzula o ratu pet sila"

Najveće svetske aviokompanije preduzimaju korake kako bi osigurale da mogu da nastave letove čak i nakon izbijanja nuklearnog rata.

Avioni bi mogli da nastave sa letovima i posle nuklearne eksplozije zahvaljujući posebnim osiguravajućim polisama, koje se trenutno razvijaju u svetlu mogućnosti eskalacije konflikata u Ukrajini i Kašmiru.

Preporučujemo

Postojeće polise, koje datiraju još iz 1950-ih godina prošlog veka, predviđaju potpuno prizemljenje svih civilnih letelica širom sveta u slučaju samo jedne nuklearne detonacije, pod pretpostavkom da bi to dovelo do izbijanja trećeg svetskog rata, penosi britanski The Telegraph.

Međutim, današnja percepcija je da bi nuklearno oružje, ako se i upotrebi, pre bilo taktičko, korišćeno u ograničenom obimu na bojištu, pa osiguravajuće kuće razvijaju planove kako bi letovi mogli da se nastave u regionima daleko od zona sukoba.

Kompanija "Gallagher", najveći svetski broker za osiguranje u avijaciji, započela je rad na ovom planu nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin 2022. zapretio upotrebom nuklearnog oružja protiv Ukrajine.

Planovi su ponovo dobili na značaju usled sukoba između Indije i Pakistana oko Kašmira, gde je protekle nedelje došlo do najvišeg nivoa tenzija u poslednjih nekoliko decenija.

Najdžel Vejman, viši partner u "Gallaghereu", izjavio je da je rat u Ukrajini obnovio interesovanje za osiguranje u slučaju nuklearne pretnje.

"Kada su prvobitni uslovi pisani, podrazumevalo se da bi svaka neprijateljska detonacija značila kraj svega - Armagedon. Ali tada nisu postojale taktičke nuklearne bombe različitih veličina i jačine, koje su, na kraju, vrlo upotrebljive", kaže on.

Na primer, američka bomba "B61", koja se ispaljuje iz vazduha, može imati snagu od samo 0,3 kilotona, dok je bomba bačena na Hirošimu imala snagu od 15 kilotona, a jedna bojeva glava rakete "Trident II" ima snagu od 100 kilotona.

Dok je Velika Britanija povukla svoje poslednje taktičko nuklearno oružje 1998. godine, veruje se da Rusija poseduje skoro 2.000 takvih bombi. Severna Koreja je 2023. predstavila ono što tvrdi da je taktičko nuklearno oružje, dok pakistanski projektil "Nasr" takođe može nositi nuklearnu bojevu glavu za bojište.

"Zašto bi, na primer, Air New Zealand bio prizemljen zbog nuklearne detonacije u Evropi koja je relativno mala, iako naravno tragična za one u njenoj blizini? Aviokompanije uvek nalaze načine da prevaziđu izazove: bezbedni koridori, minimalne visine leta kako projektili sa zemlje ne bi mogli da ih pogode", dodaje Vejman i nastavlja:

"Oblaci vulkanskog pepela utiču na velika područja, ali svet i dalje leti. Ipak, nekoliko reči u osiguravajućoj polisi može prizemljiti svaki avion na svetu".

Broker je osmislio plan prema kojem bi određeni broj osiguravajućih kuća procenjivao gde avio-kompanije mogu da lete nakon nuklearne detonacije, uz pomoć analize bezbednosnih stručnjaka iz firme "Osprey Flight Solutions", koja se bavi upravljanjem rizicima.

Grupa od 15 osiguravača, među kojima je i "Allianz", najveći svetski osiguravač, sastajala bi se u roku od četiri sata nakon detonacije i procenjivala bi rizik za avio-saobraćaj za svaku zemlju pojedinačno.

Prema planu, svaka avio-kompanija bi po ovom modelu dobila 1 milijardu dolara ratnog osiguranja po avionu, koje pokriva putnike i treća lica, u poređenju sa postojećim polisama koje pokrivaju dva milijarde dolara ili više.

Najdžel Vejman izjavio je da bi trošak ovog plana bio manji od cene šoljice kafe po putniku, u slučaju da se ikada aktivira, što je, kako kaže, "trošak koji se lako može ugraditi u cenu avionske karte".

Avio-kompanije su prošle godine potrošile oko 1,3 milijarde dolara na premije osiguranja, čime je bilo pokriveno nešto više od 4 milijarde putničkih putovanja, što znači da sadašnje osiguranje košta u proseku oko 33 centa po putniku.

"Do sada je oko 100 avio-kompanija od ukupno približno 500 širom sveta potpisalo ovaj plan. U Evropi se priključilo oko 60 prevoznika, ali niskobudžetne avio-kompanije pokazuju nespremnost", rekao je Vejman.

Avioni bi i dalje mogli biti prizemljeni zbog drugih odredbi u osiguranju, uključujući tzv. "klauzulu o ratu pet sila", koja prekida važenje polise u slučaju oružanog sukoba između bilo koje dve od sledećih zemalja: Velika Britanija, SAD, Francuska, Rusija i Kina.

Prema nekim stručnjacima iz industrije, ova klauzula mogla bi da bude aktivirana ako, na primer, britanske ili francuske trupe u Ukrajini budu napadnute.

(Telegraf.rs)