Sve o pregovorima Kijeva i Moskve u Istanbulu: Ko dolazi, koji su zahtevi i šta čeka Putina ako se ne pojavi

Pregovori su se vodili u zaraćenim prestonicama Moskvi i Kijevu, u Vašingtonu i Rijadu, kao i u zemljama širom Evrope.

Sada se svi pogledi konačno okreću ka Istanbulu u potrazi za okončanjem trogodišnje ruske invazije na Ukrajinu, prenela je agencija AP.

Preporučujemo

Predsednik Rusije Vladimir Putin predložio je u četvrtak ponovno pokretanje direktnih mirovnih pregovora s Ukrajinom u turskom gradu Istanbulu koji se prostire na dva kontinenta - Aziju i Evropu. Predsednik Volodimir Zelenski pozvao je ruskog lidera da se lično sastanu u Turskoj.

Šta će se tačno dogoditi, ostaje nejasno. Kremlj nije definitivno potvrdio ko putuje u Tursku, niti da li će Putin biti među njima. Savetnik ukrajinskog predsednika, Mihajlo Podoljak, izjavio je da će se Zelenski sastati samo sa ruskim liderom.

"Аko Putin ne dođe i bude se igrao, to će biti konačan dokaz da ne želi da okonča rat", rekao je Zelenski.

Evo šta se trenutno zna o mogućim pregovorima:

Kako je došlo do ideje o pregovorima u Turskoj?

U subotu je Zelenski ugostio predsednika Francuske Emanuela Makrona, britanskog premijera Kira Starmera, nemačkog kancelara Fridriha Merca i poljskog premijera Donalda Tuska u znak jedinstva. Oni su zajedno pozvali na prekid vatre u Ukrajini u trajanju od 30 dana, počevši od ponedeljka.

Plan su podržali Evropska unija i predsednik SAD Donald Tramp, koji je tokom svoje kampanje obećavao brzo okončanje rata koji sada ulazi u četvrtu godinu. Lideri su takođe obećali strože sankcije Rusiji ako Putin ne prihvati predlog.

Međutim, u obraćanju medijima rano u nedelju, Putin je praktično odbio tu ponudu i predložio ponovno pokretanje direktnih pregovora s Ukrajinom u Istanbulu "bez ikakvih preduslova". Nije precizirao da li podrazumeva da pregovori uključuju lično njega i Zelenskog, ili bi se vodili na nižem nivou.

Zelenski je odgovorio zahtevom za prekid vatre, rekavši da će otputovati u Tursku i izazvao Putina da učini isto:

"Čekaću Putina u (Turskoj) u četvrtak. Lično. Nadam se da ovog puta Rusi neće tražiti izgovore".

Ko dolazi i zašto?

Na pitanje novinara ko će predstavljati Rusiju u Istanbulu, portparol Kremlja Dmitrij Peskov odbio je da odgovori, istakavši da je Putin dovoljno jasno izneo stav Rusije.

Trampova administracija je u martu pokrenula odvojene pregovore s Rusijom i Ukrajinom u Saudijskoj Arabiji. Međutim, od tada je administracija nagovestila da bi mogla da se povuče iz procesa ako ne dođe do opipljivog napretka. Tramp je u ponedeljak izjavio da je optimista u vezi sa razgovorima što je u oštrom kontrastu s napetim sastankom sa Zelenskim u Ovalnom kabinetu 28. februara.

"Postoji potencijal za dobar sastanak” između Putina i Zelenskog, rekao je Tramp u Vašingtonu. Dodao je da „razmišlja da preleti" nakon svoje posete Kataru i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, ali je kasnije rekao da će državni sekretar Marko Rubio i drugi američki zvaničnici otputovati u Tursku na pregovore.

Podoljak je u utorak, u intervjuu za Jutjub kanal poznatih ruskih novinara u egzilu, izjavio da se ukrajinski predsednik neće sastajati ni sa kim iz ruske delegacije u Istanbulu osim sa Putinom.

Dodao je da “uvek ima ljudi” u pratnji Zelenskog koji mogu “voditi određene pregovore na odgovarajućim nivoima” sa Rusima, ali je doveo u pitanje svrhu sastanka nižeg nivoa.

"Nesumnjivo, jedino Putin može doneti odluku da li će rat biti nastavljen ili zaustavljen", rekao je.

Zelenski je u utorak izjavio da će se sastati sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom u prestonici Ankari i da će tamo čekati. Ako ruski lider izabere Istanbul za sastanak, rekao je Zelenski, on i Erdogan će otputovati tamo.

Ukoliko se Putin ne pojavi, evropski i američki lideri bi trebalo da uvedu dodatne sankcije protiv Rusije, dodao je on.

Šta se dogodilo na pregovorima u Istanbulu 2022. godine?

Kremlj je najavu pregovora u četvrtak predstavio kao "ponovno pokretanje" mirovnih pregovora iz Istanbula 2022. godine, u ranoj fazi rata, koji su se brzo raspali. Moskva je za neuspeh optužila Ukrajinu i Zapad, tvrdeći da oni navodno žele da nastave borbe, dok je Kijev rekao da su ruski zahtevi više ličili na ultimatum nego na nešto o čemu bi se strane mogle međusobno dogovoriti.

Zelenski je tada izjavio da su zahtevi ruske delegacije uključivali: priznanje ruske kontrole nad Donbasom (područjem u istočnoj Ukrajini koje obuhvata regione Donjeck i Lugansk); ustavne promene kojima bi se Ukrajina obavezala na neutralnost; značajno smanjenje ukrajinskih oružanih snaga i predaju naoružanja dugog dometa.

"To nisu bili pregovori, već ultimatum ubice", rekao je on 2022. godine.

Putin je optužio Ukrajinu da je osujetila mirovni sporazum koji je, prema njegovim rečima, bio praktično dogovoren i uključivao klauzule o neutralnosti i nenuklearnom statusu Ukrajine, kao i detalje o smanjenju njene vojske.

"Kijevske vlasti… sve su to odbacile. Odbile su ga", rekao je Putin 2023. godine.

Kremlj je više puta izjavljivao da "istanbulski dogovori" mogu poslužiti kao osnova za buduće mirovne pregovore. Nakon što je Moskva u septembru 2022. godine nezakonito anektirala ukrajinske regione Donjeck, Lugansk, Herson i Zaporožje, ruske vlasti su počele da zahtevaju da Kijev prizna "stanje na terenu".

Koji su zahtevi obe strane za okončanje rata?

Putin je prošle godine zahtevao da Ukrajina preda četiri pomenuta regiona, iako Rusija još uvek nema potpunu kontrolu nad njima. Takođe zahteva da Kijev prizna Krimsko poluostrvo, koje je Moskva nezakonito anektirala 2014. godine, kao deo Rusije; da se odrekne ambicije da se pridruži NATO i da drastično smanji svoju vojsku. Takođe je tražio da Zapad ukine sankcije uvedene Rusiji nakon invazije.

Kijev, s druge strane, odbija da ustupi bilo koju teritoriju i zahteva snažne bezbednosne garancije protiv buduće ruske agresije.

Tramp, koji od dolaska na vlast vodi široku diplomatsku inicijativu za okončanje rata, izjavio je da će Krim "ostati u sastavu Rusije". Takođe je rekao da je malo verovatno da će se Ukrajina ikada pridružiti NATO.

Šta se dešava na ratištu?

Obe strane se pripremaju za ratnu kampanju tokom toplijeg vremena, dok rat iscrpljivanja duž linije fronta dugoj oko 1.000 kilometara već odneo desetine hiljada života vojnika s obe strane.

Institut za proučavanje rata (ISW), tink-tenk iz Vašingtona, naveo je da Rusija "brzo popunjava jedinice na prvoj liniji fronta novim regrutima kako bi zadržala inicijativu na ratištu".

Tokom 2024. godine, a naročito u poslednje vreme, ruske trupe su ostvarile spore, ali postojane dobitke na više delova linije fronta.

Putin je u martu izjavio da su ruske snage "uhvatile zalet" i da "drže stratešku inicijativu duž cele linije kontakta". Zelenski je upozorio da Rusija odlaže pregovore kako bi se pripremila za veće ofanzive.

Prošlog meseca, ruske snage su takođe objavile da su u potpunosti povratile delove ruske Kurske oblasti, koja se graniči s Ukrajinom, a koju su ukrajinske snage zauzele tokom iznenadne ofanzive u avgustu 2024. godine. Kijev je negirao tu tvrdnju, ali je postepeno gubio položaje u toj oblasti dok su ruske snage, uz pomoć severnokorejskih vojnika, potiskivale ukrajinsku vojsku i pokušavale da joj oduzmu važan adut za pregovore.

Više pokušaja da se uspostavi makar delimičan prekid vatre bilo je neuspešno. Rusija je praktično odbila bezuslovni tridesetodnevni prekid vatre, a Kremlj je umesto toga proglasio dva kratka, jednostrana primirja povodom praznika u poslednja dva meseca jedno u trajanju od 30 sati za Uskrs, i drugo od 72 sata povodom proslave Dana pobede u Drugom svetskom ratu. U oba slučaja, i Kijev i Moskva su se međusobno optuživali za nepoštovanje primirja.

Rusija i Ukrajina su takođe u martu obećale da će poštovati tridesetodnevni prekid napada na energetsku infrastrukturu, uz posredovanje Trampove administracije. Međutim, obe strane su se više puta optuživale za masovna kršenja tog dogovora sve dok mu nije istekao rok.

(Telegraf.rs)